Izvor: BKTV News, 13.Avg.2012, 12:56 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Sastanak zbog prisluškivanja – Bivša vlast prisluškivala sve redom
Poverenik za zaštitu podataka o ličnosti i zaštitnik građana danas se sastaju s novim direktorom BIA kako bi razgovarali o nezakonitom prisluškivanju građana.
Tačnije, tema razgovora Rodoljuba Šabića i Saše Jankovića sa Nebojšom Rodićem biće, između ostalog, pristup bezbednosnih službi informacijama o razgovorima i SMS porukama građana kod mobilnih operatera u Srbiji.
Naime, posle nadzora poverenika za zaštitu >> Pročitaj celu vest na sajtu BKTV News << podataka, mobilnih operatera ko i kako koristi podatke o pozivima građana, otkriveno je da je samo jedan operater za godinu dana dobio 4 hiljade zahteva za uvid u listinge.
Od tog broja više od polovine je bilo bez odluke suda, odnosno protivzakonito.
“Ja sam bio zaprepašćen činjenicom da je samo 1 od 4 provajdera koji imaju milione korisnika, usudio da prati broj pristupa zadržanih informacija, dakle ni slučajno da kontroliše šta to službe rade, samo da konstatuje broj koliko puta one to rade, samo jedan. Tri se nisu usudile čak ni da aktiviraju softverske aplikacije koje to omogućavaju”, kaže Rodoljub Šabić, poverenik za zaštitu podataka o ličnosti.
U istom periodu zabeleženo je i skoro 280.000 direktnih pristupa bazama podataka bez ikakve dozvole. Ako uzmemo u obzir da je u proseku toliko pristupa bilo i kod ostalih mobilnih operatera koji to nisu evidentirali dolazi se do broja koji premašuje milion.
Poverenik i ombudsman dali su 14 preporuka republičkoj Skupštini i Vladi, koje je podržao tada samo ministar unutrašnjih poslova, a sada premijer Ivica Dačić.
“Nijedna od bezbednosnih struktura to ne može da uradi sama. Ona naravno treba da vodi računa da svoje aktivnosti svodi u zakonske okvire. To je problem funkcionisanja sistema. Mi u sistemu nemamo elemente koji se moraju graditi i zato je predloženo tih 14 mera. Biće potrebno i angažovanje i drugih ministarstava – odbrane , pravde i vlade i naravno parlamenta”, kaže Šabić.
Još jedan problem predstavlja to što je uvoz opreme za prisluškivanje i tajno snimanje potpuno slobodan. Takvu opremu moguće je kupiti preko malih oglasa, a niko ne kontroliše ko je koristi i u koje svrhe.
“Tehnologija sada omogućava da uz male izdatke napravite pokrivanje jedne regije za praćenje mobilne telefonije, da prisluškujete recimo biznis partnere, da prisluškujete neke krugove od kojih možete da dobijete tzv. privilegovane informacije –šta će biti na tenderu, ko će učestvovati, šta će biti početna osnova”, objašnjava Zlatko Nikolić, kriminolog.
“Isto takav biznis vode i organizovani kriminalci i profesionalne bande. Kad tome dodate i terroriste, eto slike da mnogi mogu da se upletu u taj legitimni posao, legitimnih državnih agencija”, dodaje on.
Nelegalnim prisluškivanjem često se bave privatne agencije za bezbednost, čiji rad nije precizno zakonski regulisan.
Izvor: B92
Tweet
.jpg)
