Izvor: B92, 13.Maj.2015, 13:55 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Prisluškivano 168 ljudi za 6 meseci
Pod posebnim merama prikupljanja podataka koje je sprovodila BIA u poslednjih šest meseci prošle godine bilo je 168 fizičkih i dva pravna lica.
To je izjavio savetnik direktora BIA i ovlašćeno lice u Agenciji za postupanje po zahtevima za pristup informacijama od javnog značaja Miroslav Panić.
Panić je na okruglom stolu "Šta javnost ima pravo da >> Pročitaj celu vest na sajtu B92 << zna u vezi s prisluškivanjem" precizirao da su te mere primenjivane od 1. jula 2014. do 31. decembra 2014. godine, na osnovu odluke suda.
"Javnost može da zna statističke podatke (o prisluškivanim osobama) ali se mora pomučiti", istakao je Panić navodeći da BIA ni u jednom slučaju nije povredila zakon i uvek postupa po rešenju Poverenika za informacije od javnog značaja.
On je, međutim naveo da u Zakonu o BIA postoji izričita odredba da svi podaci u vezi s primenom posebnih mera, predstavljaju tajne podatke, i da je jedino opozivom tajnosti ili brisanjem tog člana zakona moguće tako nešto promeniti.
Panić je upitao koji je kriterijum po kom je za Poverenika interes javnosti da zna ispred javnog interesa i da ne vidi šta to izaziva nezadovoljstvo nevladinih organizacija koje su ukazale da kada god neka organizacija traži podatke o prisluškivanju ili drugim merama, pokreće se pitanje ugrožavanja bezbednosti države i tajnosti podataka.
"Postoji veliko nerazumevanje oko toga šta su podaci na koje treba da se odnose posebne mere", rekao je izvršni direktor Beogradskog centra za bezbednosnu politiku Predrag Petrović.
On je kazao da s druge strane, niko ne postavlja pitanje da li su nacionalna ili nečija prava ugrožena kada informacije cure iz bezbednosnih službi.
"Nema saglasnosti oko toga šta su tajni podaci na koje se odnose posebne mere", ocenio je Petrović.
Tužilac iz Valjeva Miodrag Plazinić rekao je da je sud jedini koji je nadležan i koji određuje da li i koja će se posebna mera primeniti i u kom roku.
"Posebne mere su poslednje što se primenjuje u krivičnim postupcima i to samo ako se proceni da na drugi način ne može da se dođe do potrebnih dokaza", preizirao je Plazinić navodeći da "uvek postoji mogućnost zloupotrebe u primeni tih mera" ali da se u svojoj tužilačkoj karijeri nije sa njima susreo.
Viša savetnica Sektora za harmonizaciju i saradnju službe poverenika za informacije od javnog značaja i zaštitu podataka o ličnosti Milica Basta rekla je da je ukoliko BIA neke podatke označi kao tajne, onda to mora dokazati, odnosno, kako je precizirala, navesti koji je pravni osnov i interes za to i kako pristup tim podacima može da ugrozi bezbednost države.
