Izvor: Politika, 20.Maj.2009, 00:37 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Broj prisluškivanih i u Sloveniji – tajna
Iz takvih podataka, čak i kad je reč o pukoj statistici, mnogo toga se može videti, kaže poverenica za informacije Nataša Pirc Musar. – U Srbiji VBA objavila te podatke, BIA nije
Nevladina organizacija Inicijativa mladih za ljudska prava, pozivajući se na Zakon o slobodnom pristupu informacijama, svojevremeno je zatražila od Bezbednosno-informativne agencije (BIA) podatak o broju prisluškivanih građana u 2005. godini. Odgovor je izostao, a ni nalog poverenika >> Pročitaj celu vest na sajtu Politika << Rodoljuba Šabića nije pomogao da se taj podatak obelodani. U javnosti je ostala nedoumica zašto je puki statistički podatak tolika tajna, jer sem broja, nisu traženi drugi detalji o prisluškivanim građanima, razlozima za ovakvu meru, niti slične pojedinosti. Posle dugo vremena iz BIA je stigao odgovor da ne postoji poseban dokument sa traženom informacijom, kao i da po zakonu agencija nije obavezna da takav dokument posebno sastavlja. Sa druge strane, Vojno-bezbednosna agencija (VBA) svojevremeno je objavila da je tokom 2007. godine prisluškivala 35 sumnjivih osoba.
Oni koji su smatrali da je BIA postupila ispravno, navodili su primer Slovenije koja ima dužu praksu sa slobodnim pristupom informacijama. Nataša Pirc Musar, slovenačka poverenica za slobodan pristup informacijama i zaštitu podataka o ličnosti, dva puta 2005. godine je odbacila zahtev jednog slovenačkog građanina koji je želeo da zna koliko je osoba putem prisluškivanja pratila slovenačka tajna služba SOVA. Navela je da bi objavljivanje ovakvih podataka, koje je zakon označio kao tajnu, otkrilo mnogo toga o obimu rada same tajne službe. Kako su u međuvremenu u toj državi promenjeni i zakon o tajnim službama i onaj o pristupu informacijama, pitanje je da li je u Sloveniji sada lakše doći do ovakvih podataka.
– I kad sam donosila pomenutu odluku, prostudirala sam mnogo slučajeva i puno razgovarala sa našom tajnom službom i nisam želela da se ponašam kao slon u staklarskoj radnji, jer bezbednost zemlje je važna stvar. Kako bih danas odlučila? Ako bi neko tražio podatke starije od pet godina, najverovatnije bih rekla da to treba da bude javno. Ukoliko mala zemlja, kakva je Slovenija, saopšti broj prisluškivanih u tekućoj ili prethodnoj godini, na osnovu tog podatka tajne službe drugih zemalja mogu da vide snagu naše obaveštajne službe, procene koliko ljudi u toj službi radi i na kojim područjima. Iz takvih podataka, čak i kad je reč o pukoj statistici, mnogo toga se može videti i to je jako osetljiva stvar. Međutim, posle određenog broja godina, mislim da građani imaju pravo da znaju šta se u prošlosti dešavalo. Ali što se tiče sadašnje situacije treba biti malo više obazriv jer to je još osetljiva materija – rekla je za „Politiku” Nataša Pirc Musar, učesnica regionalnog skupa o zaštiti podataka o ličnosti koji je juče održan u Beogradu.
Čak i kada izgledaju samo kao puki brojčani pokazatelji, pojedine informacije su po zakonu o tajnim podacima označene kao tajne i to se, po rečima naše sagovornice, mora imati u vidu. Kad je reč o broju prisluškivanih ili praćenih građana, slovenačka poverenica podseća da ni u drugim zemljama Evrope nije baš uobičajeno da se takvi podaci javno saopštavaju, za razliku od SAD koje ih ne kriju. Međutim, izmenjen slovenački zakon o slobodnom pristupu informacijama dopušta mogućnost da i ono što se zvanično vodi kao neka vrsta tajnog podatka, ipak u određenim situacijama bude saopšten javnosti.
– Prva mogućnost je takozvani test javnog interesa koji se može sprovesti samo na najnižim nivoima tajnosti podataka koji se označavaju kao interni i poverljivi, ali ne i kad je reč o tajnim i strogo tajnim podacima. Međutim, poverenik po zakonu ima pravo uvida i u takve tajne podatke, kako bi procenio da li ima svrhe da neki od njih i budu tajna i ubuduće – kaže Nataša Pirc Musar.
Navodi da od 88 zemalja koje imaju zakon o slobodnom pristupu informacijama, njih 29 je u te akte ugradilo takozvani test javnog interesa. Pojednostavljeno rečeno, to je postupak u kome se procenjuje da li objavljivanjem neke informacije može eventualno nastati neka šteta, tačnije reč je o odmeravanju da li je interes javnosti da takvu informaciju sazna veći od eventualne štete. To se u praksi odmerava od slučaja do slučaja.
Slovenačka regulativa, kako navodi sagovornica, jeste savremena i njoj kao i povereniku za zaštitu podataka o ličnosti dopušta, a takođe i zaštitniku građana, da obavljaju kontrolu kako se u tajnoj službi postupa sa ličnim podacima.
Marija Petrić
[objavljeno: 20/05/2009]
