Izvor: Politika, 06.Jul.2013, 15:59 (ažurirano 02.Apr.2020.)
BIA „zatrpala” Arhiv Srbije
Nacionalni arhiv, u čije se dve zgrade čuva 12 dužnih kilometara dragocene istorijske građe, nema status državnog organa
Ratni zločinci, ljotićevci, nedićevci, četnici, jataci, dezerteri iz JNA, ostali klasni ideološki neprijatelji, anarholiberali, emigranti, pripadnici jugoslovenske neprijateljske emigracije, lica internirana u zarobljeničke logore, ostali učesnici Drugog svetskog rata na strani neprijatelja, povratnici, repatrirci, ibeovci... Desetine hiljada ljudskih >> Pročitaj celu vest na sajtu Politika << sudbina, dokumentovanih u tajnim dosijeima koje je BIA pohranila u depou Arhiva Srbije, uredno je spakovano u plave, crvene i crne fascikle.
Hladno svetlo, strogo kontrolisana temperatura i vlažnost, idealni su uslovi za čuvanje, koji će omogućiti generacijama istraživača da proučavaju svedočanstva vremena koje je za nama. Međutim, za dr Miroslava Perišića, direktora Arhiva Srbije, ove fascikle znače samo dodatne probleme u funkcionisanju jedne od vodećih institucija ove vrste u našem delu Evrope, koja ove godine obeležava 115 godina od osnivanja.
Srbija nema usvojen zakon o državnim arhivima. Nacrt zakona o arhivima urađen je pre četiri godine, ali je još u proceduri. Perišić podseća da je vrednost svega što se čuva u arhivskim depoima materijalno neiskaziva.
– Bio sam predsednik radne grupe za ovaj zakon. On bi obezbedio potpuno regulisanje statusa oko 40 arhivskih institucija u Srbiji i definisana zakonska prava i obaveze osnivača. Arhiv Srbije je matični za 36 arhiva širom zemlje, obavlja stručni rad nad više od 600 registratura, državnih institucija, od kabineta predsednika do velikih privrednih subjekata. Zakon bi uneo red u ovu oblast, jer su neki arhivi u zaista teškoj situaciji – ističe naš sagovornik.
Uređena društva se od drugih razlikuju i po tome kako se odnose prema arhivima, ali u Srbiji ova oblast decenijama nije prioritet, naglašava Perišić, i ističe da nailazi na razumevanje u Ministarstvu kulture.
Naš Nacionalni arhiv, u čije se dve zgrade od ukupno 7.000 metara kvadratnih čuva 12 kilometara dužnih dragocene istorijske građe, međutim još nema status državnog organa.
– Nadam se da će u novoj strategiji kulture, arhivi biti u najužem krugu ustanova koje moraju imati poseban status. Arhiv Srbije je, zbog teškog nasleđa iz prošlosti, danas suočen sa problemima koji iziskuju stalnu i neprestanu brigu države, jer ih mi sami ne možemo da rešimo: od nedostatka smeštajnog prostora, preko zastarele opreme u laboratoriji za konzervaciju i restauraciju dokumenata, pa do nedovoljnog broja zaposlenih. A naš arhiv u rangu je bečkog ili istanbulskog, po značaju za istoriju Balkana. Da i ne spominjem da u našu prelepu zgradu iz 1928. u srcu Beograda, rad arhitekte Nikolaja Krasnova, nije ulagano od kada je izgrađena. Čak i nema spolja rasvetu, već je noću u potpunom mraku – napominje dr Perišić.
Poslednjih godina, otvorio se još jedan problem – sve veći broj dosijea koji se prenose iz Bezbednosnoinformativne agencije, a sada ih sudovi potražuju u brojnim procesima rehabilitacije i restitucije.
– Arhiv Srbije predstavlja ogroman sistem, i naših 80 zaposlenih je nedovoljno. Poslednjih godina dobili smo i veliku dodatnu obavezu, da preuzimamo arhivsku građu. Samo od BIA preuzeli smo više od 80.000 dosijea, i blizu 400.000 stranica dokumenata, koja nisu personalna dosijea – otkriva direktor Arhiva Srbije.
Problem je, međutim, nastao posle donošenja Zakona o zaštiti podataka o ličnosti, iz koga nije izuzeta arhivska građa, kao i Zakona o restituciji i rehabilitaciji.
– Ta dva zakona su proizvela veliki pritisak na nas, jer je naglo porastao broj zahteva za rehabilitaciju i restituciju. Tako smo u 2012. primili 1.877 zahteva od viših sudova, a od početka 2013. do sredine juna, već smo imali više od 1.600 zahteva. To je porast oko 100 odsto, i praktično znači da nam stiže prosečno oko 10 zahteva dnevno. Zbog nedostatka osoblja, samo jedno lice se time bavi, a rok za odgovor sudu je 60 dana – kaže Perišić.
Kako objašnjava, neki od tih dosijea sadrže i po više hiljada stranica.
– Moramo da fotokopiramo, iščitamo i sakrijemo identitet svih lica koja se pominju u dosijeu, a zatim ponovo sve to fotokopiramo i pošaljemo sudu. Rešenje bi bilo da država uvaži naše potrebe i odobri povećanje broja zaposlenih, ili da napravimo preraspodelu posla i praktično ugasimo službu sređivanja i obrade arhivske građe, to jest našu osnovnu delatnost. Nećemo još dugo ovako izdržati – poručuje direktor Arhiva Srbije dr Miroslav Perišić.
Bojan Bilbija
objavljeno: 06.07.2013.
