Izvor: Nezavisne Novine, 15.Jun.2016, 20:20   (ažurirano 02.Apr.2020.)

BIA na maloj maturi

Nije šala, BIA, ili srpska CIA, znamenita UDBA ili DB, kako već ko voli, zadužena je ovih dana za bezbednost na završnim ispitima osnovaca. Ne za bezbednost đaka i nastavnika, već - testova. Kažu upućeni, testovi su bolje čuvani nego izborni materijal, a poznati strip-komentator Marko Somborac u svom duhovitom maniru nacrtao je testove kao veću dragocenost od Faberžeovog >> Pročitaj celu vest na sajtu Nezavisne Novine << jajeta i Pink Panter dijamanta. Bez šale. Ovde se ni Miroslavljevo jevanđelje ne čuva tako pomno.

O čemu se radi? Verovali ili ne, o sprečavanju krađe. I, opet, verovali ili ne, za to nisu odgovorni ni odlazeći ministar prosvete Srđan Verbić, niti neodlazeći ministar policije Nebojša Stefanović (što ga, dabome, ne amnestira ostalih greha). Naprosto, i oni su pioni u dugoj igri žmurke s decom.

Naprosto, već godinama ispitni zadaci volšebno stignu do malomaturanata pre zvižduka za početak testiranja. Uzbuna je dignuta pre nekoliko godina kada su testovi "procureli" kroz brushalter jedne radnice "Službenog glasnika", gde su štampani i do nezajažljivih roditelja i njihovih zaplašenih potomaka stigli za 100-200 evra. Po kompletu. E sad, da se budući srednjoškolci ne bi kitili nezasluženim perjem, država se probudila i angažovala čitav bezbednosni sistem.

Pre nego što su odštampani, testovi su čuvani na posebnim fleš diskovima sa posebnom parcijalnom šifrom u posebnom sefu sa video-nadzorom. Šifru je, što zbog tehničkog rešenja, što za svaki slučaj, znalo dvoje ljudi. Štampanje testova nadgledala je BIA, a prevoženje do škola gde učenici već polažu završni ispit obezbeđivale su jake policijske snage.

I u školama policajci (još) drežde pred tim čudom u posebnim pakovanjima, smeštenim iza zaključanih i voskom zapečaćenih vrata.

Logično pitanje je čemu sve to?

I zašto se bilo ko uzbuđuje i zgražava nad mogućom krađom maturskih testova kad je ovde "resavska" škola poodavno na vrlo visokoj ceni? Već narečeni ministar policije ima vrlo sumnjiv doktorat koji stručnjaci porede sa falsifikatom, predsednik države ima praktično kupljene diplome (fakultetsku i master), doktorat gradonačelnika je pod ozbiljnom sumnjom, donedavni ministar odbrane ne može da se seti u koju je školu išao, šef Poslaničkog kluba vodeće partije izbačen je s fakulteta zbog plagijata, donedavni potpredsednik parlamenta kupio je diplomu...

A zlosrećni ministar prosvete, čije diplome nemaju senku, pod baražnom je paljbom, između ostalog, a možda i pre svega zbog odluke da taj malomaturski ispit bude manje vrednovan pri upisu; naprosto, đaci, dobro traumatizovani željom roditelja da budu bezgrešni, mogu da "omanu" i da prokockaju željenu budućnost samo zbog straha i treme. Ima, dabome, potpuno suprotnih slučajeva, da zahvaljujući znanju, sreći ili dobroj kupovini neki malomaturanti zablistaju i zahvaljujući rezultatima ta tri ispita uveliko preskoče drugare i drugarice koji su se osam godina znojili propisno.

I zbog prvih i zbog drugih, mnogo je bolje da na njihov plasman pri upisu bude vrednija reč njihovih nastavnika iskazana i kroz ocene i kroz opise, nego testiranje pod čudnovatim okolnostima. Bolje, ali teže, jer zahteva kontinuirani rad i pažnju same dece, njihovih nastavnika i roditelja kojima je obaveza da im obezbede najbolje uslove za kvalitetno školovanje i - vaspitanje. I baš zato je na snazi prečica. A sve skupa, i eventualna krađa testova i sigurna BIA, pa i kupovina diploma i plagijati, zapravo je tek ram za sliku koja počinje u kući.

Osnovno i jedino pravo pitanje je šta mi svoju decu učimo? Dobro, ima podosta istine u tome da ih u školi teraju da bubaju svakakve bezvezarije, da su programi zastareli i obimni, ali uprkos tome svako prosečno dete bez većeg napora može da postigne solidan uspeh. Dakle, šta ih učimo ili još boje - na šta ih sve teramo?

Vrapci već znaju da svaki ambiciozni roditelj, posebno ako je neostvaren u sopstvenoj profesiji, želi da njegovo dete bude najbolje. Formalno najbolje. Odlikaš. Po svaku cenu; zato deca besomučno uče, a kada ni to nije dovoljno, isti onaj roditelj pojuri učitelja/icu, kasnije nastavnika/icu prvo lepim (mito), a onda korbačem. Najagilniji dižu bune protiv prosvetara koji se drže svog zanata i kriterijuma kao pijani plota. I, naravno, baš ti i takvi "brižni" roditelji žele unapred testove za maturu, što je sigurno - sigurno je; tom kombinovanom tehnikom obezbediće deci upis u željenu školu.

Pri čemu, želja deteta obično nije važna.

Ima, dabome, razumnih roditelja, ali i njihova su deca neminovno izložena stresnoj trci za što bolji plasman, u protivnom sav kajmak će pokupiti potomci nezajažljivih.

Većina učitelja i nastavnika se protivi ovakvom sistemu "ranog karijernog" usmeravanja i napredovanja, ali mala je vajda od toga kad su oni odavno poslednja rupa na obrazovnoj svirali. A i među njima ima podosta kukolja koji podržava tretman dece kao pit bulterijera, posebno ako su dodatno stimulisani za favorizovanje mamine i tatine dečice.

Škola, dakle, nije radost učenja i saznavanja, već ring, poprište u kom ne pobeđuju najsposobniji. Eto, tome decu učimo - da se po svaku cenu proguraju, a nedostajuće znanje im se od malih nogu nadomešta skupim parfemima, kožnim novčanicima, evrima, putovanjima... Učimo decu da ne uče zbog znanja, već zbog uspeha na društvenoj rang-listi, da trguju i grabe najveći komad kolača. Uz dužno izvinjenje svima koji se trude da stvore prvo valjane male ljude, a onda valjane velike, nedopustivo mnogo roditelja sopstvenu decu tretira kao šopane guske, bez mozga za bilo šta drugo sem prijem njihovih komadi. Za njih je dečije razmišljanje, razvoj logike i odgovornosti, sposobnost i spremnost na odlučivanje, sumnjiva rabota sa krajnje neizvesnim ishodom. Moglo bi se, recimo, desiti da njihovo mezimče poželi da bude krojač ili pekar umesto menadžer! Ili, daleko bilo, učiteljica!

Ali, bah, mogu tako da se ponašaju, jer u Srbiji svaka vlast sistematski odbija da preobrazi obrazovni sistem, što je na svojoj koži dobro osetio i odlazeći ministar Verbić. Političari se, dok su opozicija, kunu da im je obrazovanje prioritet, a kad se domognu vlasti shvate da je lakše praviti šrafove nego ljude. I da ta i takva  vučja jazbina, koja kulminira malom maturom, ipak daje rezultate. A da ne bude sve pod sumnjom, tu su policija i BIA da obezbeđuju čast testiranja.

I tako ukrug.

Nastavak na Nezavisne Novine...