Izvor: Radio Televizija Vojvodine, 04.Jan.2015, 06:47   (ažurirano 02.Apr.2020.)

Uzbuna u EU zbog grčkih izbora

U Evropskoj uniji je nastala uzbuna zbog procene da bi stabilnost zone evra ponovo mogla biti uzdrmana, ako se posle vanrednih grčkih izbora 25. januara vlasti približi levičarska stranka Siriza, koja se suprotstavlja EU politici oštrog "stezanja kaiša".

Ova sve popularnija grčka stranka smatra da se oštra štednja sprovodi na račun stanovništva, da bi teškom krizom pogođena >> Pročitaj celu vest na sajtu Radio Televizija Vojvodine << Grčka mogla da i dalje dobija finansijski "pojas za spasavanje" EU i Međunarodnog monetarnog fond a(MMF).

Ali Evropska komisija i uticajni nemački zvaničnici su upozorili da Grčka, koja je počela da pokazuje prve znake izlaska iz duboke krize, neće moći da i dalje dobija desetine milijardi evra pomoći ako ne nastavi štednju i strukturne reforme, a MMF je saopštio da sve pregovore o novoj tranši podrške odlaže za posle izbora.

Siriza odbacuje neoliberalni model vladavine tržišta i kapitala i u prvi plan stavlja privredni rast i zapošljavanje, uz korišćenje javnih investicija, a suprotstavlja se programu daljeg osiromašenja stanovništva i kresanja budžetskog deficita, s glavnim ciljem, kako smatra, da se otplaćuju dugovi svetskim poveriocima.

Ova grčka stranka levice, koja na izborima može dobiti blizu 30 odsto glasova, kaže da je višegodišnji program EU i MMF razorio grčku privredu i mnoge stanovnike gurnuo u bedu, kao da je bio rat.

Siriza zato traži da se Grčkoj otpišu dve trećine, od 150 milijardi, dugova, koji predstavljaju 175 odsto BDP, a ostatak reprogramira i počne da otplaćuje tek kad krenu privredni rast i zapošljavanje. Upravo, kako je to učinjeno na međunarodnoj konferenciji 1953. u Londonu, kad je posleratnoj Nemačkoj otpisan najveći deo ogromnog duga od 200 odsto BDP, uz klauzulu da će preostale dugove početi da otplaćuje tek kad to omogući priliv iz ekonomskog i rasta BDP.

Merkel spremna da pusti Grčku iz evro zone?

Nemačka kancelarka Angela Merkel spremna je da pusti Grčku da napusti evro zonu ukoliko radikalna levica dovede u pitanje politiku budžetske štednje u zemlji, piše nemački časopis Špigel (Spiegel) u svom internet izdanju.

"Nemačka vlada smatra da je takoreći neizbežno da Grčka izađe iz evro zone ukoliko vođa opozicije Aleksis Cipras (radikalna levica Siriza) bude vodio vladu posle izbora, i odustane od politike budžetske štednje i prestane da otplaćuje dugove zemlje", piše list pozivajući se na izvore bliske nemačkoj vladi.

Angela Merkel i nemački ministar finansija Volfgang Šojble promenili su mišljenje i sada smatraju da je podnošljivo da jedna zemlja izađe iz grupe zemalja sa zajedničkom evropskom valutom zbog napretka ostvarenog u evrozoni od vrhunca krize 2012. piše list.

"Rizik od toga da će biti zahvaćene i druge zemlje je ograničen jer se smatra da su Portugal i Irska ozdravili", naveli su izvori i dodali da pored toga Evropski mehanizam za stabilnost obezbeđuje moćan način za spasavanje zemalja a bankarska unija daje bezbednost kreditnim institucijama.

Grčki parlament u sredu je raspušten a prevremeni izbori zakazani su za 25. januar. Radikalna levica je prema anketama favorit za pobedu.

Vođa Sirize Aleksis Cipras hoće da prekine politiku štednje koju su nametnuli zemlji njeni međunarodni kreditori EU, Evropska centralna banka i MMF, da bi joj dali oko 240 milijardi evra pomoći.

Siriza smatra da bi, poput Maršalovog plana svojevremeno za Nemačku i druge zemlje posle II svetskog rata, i za Grčku i druge krizom pogođene članice EU sad trebalo pokrenuti "evropski Nju dil", uz velike javne radove.

U Grčkoj i drugim članicama EU se ukazuje i na činjenicu da su i sami glavni ekonomisti MMF priznali da je primenjeno previše oštro stezanje kaiša ugušilo proizvodnju, a povećalo nezaposlenost i siromaštvo.

Profesor evropske politike na Univerzitetu u Atini Panajotic Joakimidis upozorava da Cipras predlaže socijalni program od 13,5 milijardi evra, a državne blagajne su prazne, dok je istovremeno jako teško zamisliti da bi francuski ili nemački građani pristali da plate otpisivanje većine grčkih dugova, čiji su poverioci njihove države i evropske institucije.

Ali, levičarske i snage i stranke u zemljama EU, koje se suprotstavljaju neoliberalnom modelu transnacionalne vladavine tržišta i finansijskih centara moći, se nadaju da bi uspon Sirize u Grčkoj mogao doneti dah "demokratske revolucije", oslonjene i na htenja naroda.

Odnosno, da to podstakne nužan preokret u političko-ekonomskoj filozofiji i praksi, radi trajnije stabilizacije i privrednog rasta još uvek rovite cele EU, na šta ukazuju neki vrlo ugledni komentatori i ekonomisti, poput Tonija Barbera u Fajnenšel tajmsu i "ekonomiste 2014. godine " u Evropi i SAD, Francuza Toma Piketija.

Berlin uveren da će Grčka poštovati svoje obaveze

Nemačka je uverena da će Grčka ostati privržena programu finansijske konsolidacije koji je inicirala EU, rekao je portparol nemačke vlade Georg Štrajter, povodom medijskih spekulacija o spremnosti Nemačke da prihvati eventualni izlazak Grčke iz evrozone.

"Grčka je u prošlosti ispunjavala svoje obaveze. Vlada pretpostavlja da će Grčka nastaviti da ispunjava sve ugovorene obaveze" prema svojim kreditorima, rekao je on za AFP odgovarajući na nedavne navode "Špigla".

Tvrdoj politici kresanja i reformi opiru se i Francuska i Italija

Program stezanja kaiša su kao uslov za drugu tranšu finansijske podrške od ukupno 240 milijardi evra Grčkoj, članici evrozone, postavili Evropska unija i Međunarodni monetarni fond (MMF).

A, kako se primećuje, vrlo tvrdoj politici kresanja budžetskih deficita i dugova, uz strukturne reforme, opiru se i vide je kao previše naglu i neke vrlo moćne članice EU, koje uopšte nisu u situaciji da traže finansijski pojas za spasavanje, kao što su Francuska i Italija.

Reč je o politici koju pre svega zastupa Nemačka jer je, na osnovu sopstvenog i iskustva još nekih bogatih članica Unije, uverena da se samo trošenjem onog što se zaradi i strukturnim reformama može dostići ekonomska konkurentnost i zdrava privreda.

Iako je opšta procena da Siriza i njen, ne samo u Grčkoj, popularni vođa Aleksis Cipras, koga je primio i papa Franja, s porukom da "banke ne smeju biti važnije od ljudi", teško može da sastavi parlamentarnu većinu za formiranje vlade, vidljiva je uzrujanost institucija i vlada EU, kao i MMF.

MMF je saopštio da obustavlja pregovore s Atinom o novoj tranši pomoći, bez koje grčka vlada ne može platiti dospele dugove i došla bi na rub državnog bankrota.

Cipras ublažio prvobitne oštre stavove

Cipras je ublažio prvobitne oštre stavove, više ne traži izlazak Grčke iz evra i napuštanje članstva u NATO, stupio je u kontakt s međunarodnim investitorima i finansijskim središtima u Londonu i Frankfurtu, da bi razvejao, kako kaže, "velike laži u predizbornoj kampanji".

Evropska komisija i uticajni nemački ministar finansija Volgfgang Šojble su, međutim, upozorili da bi jako teško bilo da se i dalje pomaže Grčkoj, ako bi nova vlada posle izbora zaustavila strukturne reforme i štednju, naglasivši da Atina mora poštovati potpisane sporazume.

Mihael Fuks, visoki funkcioner u stranci CDU, nemačke kancelarke Angele Merkel, je to isto poručio, naglasivši da su " prošla vremena kada smo morali da (zbog evra) spasavamo Grčku, te da više nema mogućnosti za političke ucene".

Zeman za izlazak Grčke iz evrozone, ali ne i iz Evropske unije

Predsednik Češke Miloš Zeman podržao bi izlazak Grčke iz evrozone, ali ne i iz Evropske unije (EU) kao i nemačka kancelarka Angela Merkel, ako bi tamošnja radikalna levica Siriza dovela u pitanje obaveze budžetske štednje, a zemlja prestala da otplaćuje dugove.

"Kada je reč o Sirizi, znate da sam već govorio, i to je bilo veoma nepopularno, da bi Grčka trebalo da bude izbačena iz evrozone, ali ne i iz EU, zato što je u nju dospela na prevaru, lažiranjem statistike", kazao je Zeman u intervjuu, koji u vikend izdanju objavljuje češki dnevnik Pravo.

Češki predsednik, koji sebe naziva evrofederalistom, rekao je da veruje da će EU i iz eventualne nove krize evrozone zbog Grčke izaći ojačana.

"Ne znam kada EU nije stajala pred dubljom ili manjom krizom. Nedavno sam čitao memoare jednog od osnivača EU, Žana Monea i on navodi oko 20 takvih kriza. Iz svake iz njih EU je izašla ojačana i ja verujem da će ojačati i pod vođstvom Žana Kloda Junkera, koji je, kako je poznato, evrofederalista", rekao je Zeman.

Odlazeći grčki premijer Antonis Samaras, čelnik stranke Nova demokratija koja vlada u koaliciji sa socijalistima PASOK-a, je izrazio uverenje da će na izborima ipak vladajuća koalicija dobiti prednost, upozorivši da u protivnom preti opasnost daleko dublje krize i odlazak Grčke iz evrozone.

Vrednosti na berzi u Atini su pale za sedam odsto samo za jedan dan, kamate na grčke državne obveznice skočile na blizu 10 odsto, skoro kao u doba najveće krize 2010. godine.

A Grčka je, napomenuo je Samaras, posle šest godina pada bruto domaćeg proizvoda (BDP) i teške socijalne krize, upravo prošle godine došla blizu uravnoteženja budžeta i prvog malog rasta proizvodnje i BDP.

Ipak, uznemirenost Brisela, evropskih prestonica i MMF, svedoči o tome da nije reč samo o grčkom problemu u Evropi, već o problemu EU.

"To je gore od komunizma, potpuni haos", upozorava Jerg Sponer, analitičar Kapital grupe, jednog od najvećih penzionih fondova na svetu, osvrćući se na program Sirize o otvaranju tristo hiljada novih radnih mesta, povećanju minimalne plate, velikim socijalnim davanjima, snižavanju PDV za struju i ulje za grejanje, a sve to mahom parama iz budžeta.

Krišna Memani, šef odeljenja za investicije Openhajmer fondova, smatra da bi Grčka mogla načeti dogmu stezanja kaiša, koja je u Evropi kontraproduktivna, dok komentator Fajnenšel tajmsa Barber sve stavlja u mnogo dalekosežniji kontekst i naglašava da "vlast u savremenom svetu više počiva na biznisu i finansijskim interesima, nego na izabranim političarima".

"Treba zaustaviti politiku stezanja kaiša i daleko više ulagati u obrazovanje, da bi Evropa povratila rast", predočava francuski ekonomista Piketi, koji je izazvao ogromnu pažnju analizom "Kapital u 21. veku", kojom dokazuje da sve veće razlike između bogatih i siromašnih guše proizvodnju i rast BDP.

Piketi smatra da je zato nužna neka vrsta "demokratskog preokreta, jer napetost u Evropi već ove godine može gurnuti zemlje EU u jednu od tri situacije: novu zabrinjavajuću finansijsku krizu, opasno jačanje krajnje desnice ili političko prodrmavanje s levice, a to su grčka Siriza, španska stranka Podemos, Italijanska demokratska stranka i ono što je ostalo od francuskih socijalista".

"Šta biste vi od toga želeli ? Ja bih ovo treće", zaključuje Piketi.
Pogledaj vesti o: Angela Merkel

Nastavak na Radio Televizija Vojvodine...