Izvor: SrbijaDanas.com, 24.Sep.2017, 08:57 (ažurirano 02.Apr.2020.)
(UŽIVO) ZATVORENA BIRALIŠTA U NEMAČKOJ: Šulc objavio: "Izgubili smo" (FOTO)
Najvažniji izbori u Evropi
19:15 - Alis Vajdel: Istraga protiv Merkelove!
Jedan od dvoje lidera Alternative za Nemačku, Alis Vajdel, zahvalila se glasačima:
- Dali ste nam veliku obavezu, koju ponizno prihvatamo. Hvala vam, za to smo se borili - poručila je Vajdelova, i rekla da AfD ulazi u parlament jer je iskren. Vajdelova je napomenula da će prva stvar koju će AfD uraditi pokretanje >> Pročitaj celu vest na sajtu SrbijaDanas.com << istrage protiv Angele Merkel.
19:10 - Merkel: Nismo se nadali ovome
- CDU je očekivao više, ali ne smemo zaboraviti da posle 12 godina na čelu zemlje i velike izazove kroz koje smo prošli, mi smo opet ispunili prvi cilj, a to je da budemo najjača partija. Mi ćemo biti ti koji će formirati novu vladu - poručila je Merkel.
19:08 - Stranka Alternativa za Nemačku (AfD) ulazi u parlament: Krenućemo za Merkelovom, povratićemo našu zemlju!
Nemačka antiimigraciona i krajnje desničarska stranka Alternativa za Nemačku (AfD), koja je na današnjim izborima prvi put ušla u parlament, obećala je da će "promeniti zemlju".
- Krenućemo za Merkelovom. Povratićemo našu zemlju i naš narod - rekao je jedan od lidera AfD Aleksander Gauland, koja je osvojila između 13 i 13,5 odsto glasova i postala treća politička snaga u Nemačkoj, prenosi AFP.
Opširnije o tome možete pročitati OVDE.
19:00 - Ovako bi mogla da izgleda "Jamajka koalicija"
Here are the details of the German election exit poll https://t.co/SEn8vjIwyH pic.twitter.com/lZzNt6MDUR guardianvia
— Kunni GH (@minnin5000) September 24, 2017
18:54 - Šulc se obratio prisutnima u izbornom štabu: Izgubio sam, ostajem na čelu stranke.
- Nismo postigli naš cilj. Izgubili smo ove izbore, nismo uspeli da zadržimo našu tradicionalnu bazu glasača... Hvala svima koji su glasali za nas, zajedno smo se borili za naše principe. Hvala i našem podmlatku, dali su sve od sebe - bile su prve reči Martina Šulca, koji je potom rekao da je "veoma tužan što AfD ulazi u parlament". Šulc je potom razrešio nedoumice oko navodne ostavke, o kojoj se šuškalo u slučaju lošeg rezultata.
- Ostajem na čelu SPD. Idemo u opoziciju, nećemo u koaliciju sa CDU i SCU. Jasno je da je tzv. "velika koalicija" izgubila ove izbore - rekao je Šulc.
18:50 - Mediji daju svoj sud:Ovo je fijasko velikih partija, moguće samo dve koalicije
Nemački Dojče vele prve rezultate ocenjuje kao fijasko velikih partija, napominjući da su u ovakvom odnosu snaga moguće samo dve koalicije: ili nastavak Velike koalicije CDU/CSU i SPD, ili tzv. "Jamajka koalicija" (CDU/CSU, FDP, Zeleni). U Bundestag će po svemu sudeći ući šest partija.
18:30 - Stižu i prve reakcije: Katastrofa za SPD, ni Merkelova nije prezadovoljna
This is a disaster for the #SPD. Cannot see them joining another grand coalition with Merkel, members will revolt. #BTW2017
— Christian Odendahl (@COdendahl) September 24, 2017
Mediji u Nemačkoj složni u stavovima- SPD je doživeo potop, dok i u CDU nisu baš presrećni.
18.27 - AfD ulazi u parlament
Prema izlaznim anketama, krajnje desničarska i antiimigraciona Alternativa za Nemačku (AfD) ulazi u parlament. Demohrišćanska partija Merkelove je, prema tim rezulatitima, osvojila 32,5 - 33,5 odsto glasova, dok je Socijaldemokratska daleko iza na drugom mestu sa osvojenih oko 20-21 odsto glasova, javlili su ARD I ZDF. Na trećem mestu je AfD, sa osvojenih 13 do 13,5 odsto glasova.
German election: AfD to be first far-right party to enter parliament in almost 60 years, with exit polls predicting it will win third place pic.twitter.com/5oosXQktqs
— CNN (@CNN) September 24, 2017
18.09 - Prve procene
Prema prvim procenama demohrišćani Angele Merkel osvojili su 32,5 odsto glasova na izborima za Bundestag. Drugi je SPD sa 20 odsto glasova.
German election: Exit polls give Merkel's CDU the lead, AfD enters the Bundestag for the first time https://t.co/QKJDW028Rk #GermanyDecides pic.twitter.com/8oaoWcZcbY
— dwnews (@dwnews) September 24, 2017
18:00 - Zatvorena birališta u Nemačkoj, čekaju se prvi rezultati
Izbori u Nemačkoj
Foto: Reuters
Odziv birača bolji je nego na prošlim izborima, pokazuju dosadašnje ankete i istraživanja.
17:34 - Najveće interesovanje medija za AfD
This is where the @AfD is waiting for the election results. Party members are hoping to become third strongest party #BTW17 #GermanElection pic.twitter.com/JCvquTLcfR
— Charlotte Potts (@chapotts) September 24, 2017
Kako je broj pripadnika medija premašio očekivanja u AfD-u su odlučili da prošire štab da bi mogli sve da ih prime.
17:40- Ankete pokazuju da ubedljivu prednost imaju Angela Merkel i njen CDU
17:18 - Merkel stigla u štab CDU
Nemačka kancelarka stigla je u štab svoje stranke odakle će pratiti rezultate.
From the @CDU in Berlin #btw2017 #germanelection #GermanyDecides pic.twitter.com/TN18ciczsw
— UbaldoVillaniLubelli (@uvillanilubelli) September 24, 2017
16:30 - Juratović: Vreme je da Nemačka isprati Merkelovu
Josip Juratović, poslanik SPD u nemačkom parlamentu smatra da dosadašnja kancelarka "gura probleme pod tepih".
16: 00 - Glasanje protiče mirno, gužva ispred štabova i veliki broj pripadnika policije
Novinari iz svih krajeva sveta okupljaju se ispred štabova najvećih partija CDU i SPD, ali za sada glasanje protiče mirno.
14:44 - Glasala i Angela Merkel!
Angela Merkel je sa suprugom Joakimom Zauerom glasala u Berlinu oko 14.30 časova.
Merkel and her husband Joachim Sauer have voted in Berlin #BTW17@AFPphoto pic.twitter.com/7BBnUs0kkF
— Deborah Cole (@doberah) September 24, 2017
14: 26 - Odziv birača na nemačkim saveznim izborima je prema prvim, neobjedinjenim procenenama, u mnogim izbornim mestima veća nego na prošlim održanim 2013. godine, javljaju nemački mediji.
Izlaznost u Minhenu je do podne bila oko 57 odsto, u Hamburgu 37 odsto, što je oko dva procenta više nego u isto vreme 2013. godine, u Nirnbergu je glasalo 29,6 odsto, dok je na prošlim izborima glasalo 26,4 odsto birača, pokazuju neobjedinjene procene, dok se prvi sveobuhvati podaci o izlaznosti očekuju nešto pre 16.00 sati.
Veliki broj nemačkih političara je već dao svoj glas na izborima, na kojima se danas odlučuje ko će u narednom četvorogodišnjem mandatu vladati ovom najmoćnijom zemljom Evropske unije.
14.22 - Visoka izlaznost i u Hamburgu
Više od 37 odsto građana izašlo je na glasanje u Hamburgu. Očekuje se da izborna komisija objavi konačnu izlaznost u 15.30 sati po srednjoevropskom vremenu.
14:09 - Referendum u senci parlamentarnih izbora
Građani Berlina danas će na referendumu odlučiti o sudbini aerodroma Tegel, koji bi trebalo da se zatvori kada se u blizini glavnog grada Nemačke otvori veliki međunarodni aerodrom. Pravo glasa na referendumu ima 2,5 miliona stanovnika Berlina, koji će odlučiti o tome da li će Tegel, koji se nalazi na severozapadu nemačke prestonice, nastaviti da radi. Ishod referenduma nije obavezujući.
14:00 - Za koga će glasati Srbi
U Nemačkoj se danas, po uglavnom lepom i sunčanom vremenu, održavaju parlamentarni izbori na kojima pravo glasa ima 61,5 milion građana, među kojima je i jedan broj Srba, nemačkih državljana, čiji glasovi statistički ne mogu uticati na ishod, ali su i politikološki i sociološki zanimljivi. Pročitajte u posebnoj vesti kako će oni glasati.
13:55 - Najveća nepoznanica izbora: ko će biti treći?
U većini anketa, stranka Angele Merkel održava vođstvo od oko 15 procentnih već nedeljama. Socijaldemokrate koje predvodi Martin Šulc možda mogu da premoste jaz, ali istorija pokazuje da nemaju gotovo nikakve šanse za pobedu. Sa druge strane, borba za treće mesto je kranje neizvesna.
13.15 - Čak ni maraton ne ometa glasanje
Maraton
Foto: Reuters
Danas je u Berlinu oragnizovan maraton, ali upkos izmeni saobraćaja i gužvi, glasanje teče neometano.
Gradske vlasti angažovale su veliki broj volontera, koji upućuju birače kojim prevozom da se kreću kako bi najlakše došli do biračkog mesta. Na samim glasačkim mestima sede volonteri koji brinu o izbornom procesu, umesto pripadnika stranka, što je kod nas slučaj. Za ove izbore, samo u Berlinu angažovano je oko 20.000 volontera.
13:22 - Izlaznost u Bavarskoj veća u odnosu na poslednje izbore 2013. godine.
U Minhenu je izlaznost veća za skoro 1,5%, dok je izlaznost u Nirnbergu porasla za oko 1%, a preko 12% biračkog tela već je glasalo, prema nemačkom časopisu Focus.
Oko 9,5 miliona ljudi u Bavarskoj registrovano je za glasanje, čineći tako 15% celokupnog nemačkog biračkog tela. To je ključna država na izborima sa drugim najvećim brojem glasača, iza Severne Rajne-Vestfalije.
13:04 - Glasao predsednik Štajnmajer
Frank Valter Štajnmajer, predsednik Nemačke, glasao je zajedno sa suprugom u Berlinu.
12:30 - Nemački parlamentarni izbori od velike su važnosti za Izrael, jer je Nemačka jedan od najvažnijih saveznika Izraela u Evropskoj uniji, piše danas "Džeruzalem post".
Nemačka je glavni snabdevač Izraela naprednim podmornicama i obaveštajnim podacima i saveznik protiv usvajanja antiizraelskih mera u Ujedinjenim nacijama, navodi list
12:15 - 30 odsto građana glasalo poštom. Oko 30 odsto građana Nemačke glasalo je poštom, javlja "Blicova" reporterka koja se nalazi u Berlinu. U Nemačkoj postoje posebni glasački listići za spele i slabovide, a oni koji odluče da glasaju poštom, komplete za glasanje naručuju mejlom, a oni potom stižu na kućnu adresu. Kada se završi sa glasanjem, listić se šalje izborim jedinicama. Na fotografiji naše reporterke možete videti kako izgledaju koverte u kojima se šalju glasački listići.
11.30 - Šta je nemački "personalizovani proporcionalni sistem"?
Nemački izborni sistem izuzetno je komplikovan i često se može čuti da ga ni sami Nemci ne razumeju. To znači da jedan birač ima dva glasa, odnosno prvo glasa za kandidata u svojoj izbornoj jedinici po većinskom sistemu,a potom za izbornu listu političke partije po proporcionalnom sistemu. Opširnije pročitajte u našem izbornom vodiču.
Alright german twitter people. It‘s time to vote today. Please don‘t be stupid. #BTW17 pic.twitter.com/e1knAtvzrc
— Ron (@rw_ron) September 24, 2017
11.08 - Kandidat za nemačkog kancelara satirične stranke Die Partei (Partija), Serdar Somundžu, uneo je dozu humora u današnje parlamentarne izbore u toj zemlji.
Ovaj 49-godišnji nemački pisac i režiser turskog porekla, rođen u Istanbulu, na predizbornom plakatu crvene boje prikazan je iskeženog i namrgođenog izraza lica, a iznad njega ispisana je umesto "Kanzler" (kancelar na nemačkom) reč "Kançler" sa turskim slovom koje se čita "č". A sve najgore i najbolje plakate u predizbornoj trci pogledajte KLIKOM OVDE!
10.40 - Glasao Martin Šulc
Kandidat za kancelara Martin Šulc glasao je zajedno sa svojom suprugom Inge u Vurselenu.
10: 15 - Osim šest „etabliranih“ stranaka koje gotovo izvesno ulaze u Bundestag, na glasačkom listiću je još 36 malo poznatih i bizarnih. Tu su Marksističko-lenjinistička partija Nemačke, Feministička stranka „Žene“, Partija za promenu, vegetarijance i vegane ili recimo Stranka hrišćana odanih Bibliji. Svašta može da se kaže za politiku u Nemačkoj, ali teško može da se kaže da nema izbora. Jedan od izbora je i satirična partija „Partija“.
10:05 - Poslednji dan kampanje - paradajz i zvižduci za kancelarku
Na završnom mitingu predizborne kampanje Angele Merkel okupili su se njeni protivnici koji su je izviždali, a mogli su da se vide i slogani protiv nje.
9:45 - Nemački predsednik Frank-Valter Štajnmajer pozvao je birače da izađu na parlamentarne izbore.
- Glasanje je građanska dužnost. Izađite i glasajte. Svaki glas nešto znači, tako i vaš. Ljudi koji ne glasaju dozvoljavaju drugim da donose odluke o budućnosti naše zemlje - naveo je Štajnmajer u članku objavljenom u listu "Bild am Zontag".
09:29 - BORBA ZA ČETVRTI MANDAT: Ko su protivnici Angele Merkel i ima li nemačka kancelarka razloga za STRAH?
09:18 - Ko bira novi saziv Bundestaga?
Nemačka je podeljena na 299 izbornih okruga, a pravo glasa ima 61,5 miliona birača. Među njima je oko šest miliona Nemaca migrantskog porekla, od kojih je 1,3 miliona turskog porekla, kao i veliki broj Rusa, Poljaka i Rumuna sa nemačkim državljanstvom. Na izbore je pozvano i oko tri miliona mladih, koji sada glasaju prvi put. Najveća starosna grupa birača su oni iznad šezdeset godina i svaki treći nemački birač pripada toj kategoriji.
08:59 - Štajnmajer: Izađite na glasanje
Predsednik Nemačke Frank-Valter Štajnmajer pozvao je danas birače da izađu na parlamentarne izbore.
- Glasanje je građanska dužnost. Izađite i glasajte. Svaki glas nešto znači, tako i vaš. Ljudi koji ne glasaju dozvoljavaju drugim da donose odluke o budućnosti naše zemlje - naveo je Štajnmajer u članku objavljenom u listu "Bild am Zontag".
08:30 - Ankete: Merkel "već viđena" za četvrti mandat
Prema anketama, konzervativni blok Merkelove na putu je da ostane najveća poslanička grupa, ali bi moglo da joj bude teže nego ranije da formira vladajuću koaliciju. Istraživanja javnog mnjenja pokazuju da bi demohrišćani Merkelove mogli da dobiju od 35 do 37 odsto glasova.
Očekuje se da bi drugoplasirana partija, sa oko 22 odsto glasova, trebalo da bude Socijaldemokratska partija (SPD) Martina Šulca, "izazivača" Merkelove za mesto kancelara, dok bi treća po snazi u Bundestagu mogla biti desničarska "Alternativa za Nemačku" (AfD), partija dobrostojećih muškaraca i evroskeptika koja je najviše političkih poena dobila na temi izbeglica.
08:00 - Otvorena birališta
U Nemačkoj je jutros u 08.00 sati počelo glasanje na parlamentarnim izborima na kojima kancelarka Angela Merkel ima velike izglede da osvoji istorijski četvrti mandat, dok bi u Bundestag prvi put posle više od pola veka mogli da uđu ultradesničari.
Više od 60 miliona Nemaca s pravom glasa pozvano je da danas izađe na savezne parlamentarne izbore, na kojima će se odlučivati ko će u narednom četvorogodišnjem mandatu vladati najmoćnijom evropskom državom, a sve ankete ukazuju da će demohrišćani, kancelara Angele Merkel, i ovaj put pobediti.
Bez Merkelove ili protiv njene volje u Berlinu neće moći da bude formirana nijedna vlada, kažu analitičari, ukazujući da će Nemci birati, pre svega, demohrišćane, za koje se procenjuje da mogu dobiti oko 35 do 37 odsto glasova.
U skladu sa istraživanjima javnog mnjenja i raspoloženjem građana, u Berlinu najverovatnije, neće biti političkih promena, a to bi moglo da znači da bi i u odnosu prema evropskim temama kao i evropskom putu Srbije, spoljna politika i podrška Nemačke mogla ostati nepromenjena.
Na izborima, za koje pravo glasa ima tačno 61,5 miliona Nemaca, očekuje se da bi drugoplasirana partija, sa oko 22 odsto glasova, trebalo da bude Socijaldemokratska partija (SPD) Martina Šulca, "izazivača" Merkelove, dok bi treća po snazi u Bundestagu mogla biti desničarska "Alternativa za Nemačku" (AfD), partija dobrostojećih muškaraca i evroskeptika koja je najviše političkih poena dobila na temi izbeglica.
Ko će s Merkelovom vladati Nemačkom, ali i Evropom, otvoreno je pitanje, a analitičari ukazuju da bi nastavak vlade "velike koalicije" između njenih demohrišćana i socijaldemokrata Martina Šulca bio sasvim moguć i očekivan.
'Tyrannosaurus Rex of politics': How #Merkel became something of a political survivor https://t.co/b2sahfebk9 https://t.co/7VabygtgMl pic.twitter.com/JgGGpbui1t
— RT (@RT_com) September 23, 2017
Ne isključuje se, međutim, ni mogućnost takozvane "Jamajka koalicije" u bojama zastave te ostrvske zemlje.
To bi bila koalicija između demohrišćana (crni), partije Zeleni (zeleni) i liberala (žuti) koji će na čelu sa mladim Kristijanom Lindnerom, za koga se kaže da je "novi Genšer", ponovo ući u Bundestag.
Iako mnogi analitičari ukazuju na očekivanu pobedu Merkelove i njenih demohrišćana, podseća se, takođe, i da su istraživanja varljiva i ukazuje na američki primer.
Istovremeno se kaže da, iako sve računice govore u prilog Merkelove, u Nemačkoj postoji jedan broj građana "otuđenih" od aktuelnih i etabliranih partija.
Oni ne učestvuju u anaketama i za sada - ćute, tako da bi, možda, na štetu etabliranih partija, moglo dovesti do još bolje pozicije evroskeptički orijentisane AfD, za koju se veruje da bi mogla osvojiti devet odsto glasova, ali možda čak i 13 odsto.
Za istraživače javnog mnjenja, problematična je i još jedna grupa, takozvanih "last-minit" birača, koji će u poslednjem trenutku odlučiti koga će birati, ukazuju analitičari.
Kada je reč o izboru kancelara, Nemci bi i kada bi direktno mogli da biraju kancelara, ponovo želeli Merkelovu, ukazuju analitičari, a ankete pokazuju da lider socijaldemokrata Šulc, ne bi ni u tom slučaju imao velike šanse za izbor.
Kada je reč o tehničkom delu izbora, Nemačka je podeljena na 299 izbornih okruga.
Među 61,5 miliona birača, na izbore je pozvano i oko šest miliona Nemaca migrantskog porekla, od kojih je 1,3 miliona turskog porekla, kao i veliki broj Rusa, Poljaka i Rumuna sa nemačkim državljanstvom.
Na izbore je pozvano i oko tri miliona mladih, koji sada glasaju po prvi put. Najveća starosna grupa birača su, međutim, oni iznad šezdeset godina i svaki treći nemački birač pripada toj kategoriji.
Iako u Nemačkoj ove godine ima oko 400.000 birača manje nego 2013. godine, izbori će biti znatno skuplji i koštaće poreske obveznike najmanje 84 miliona evra, odnosno, oko 14 miliona više, nego prošli put, pokazuuje računica.
Nemačka ima složeni izborni sistem, kakvi postoje samo u Mongoliji i na Novom Zelandu, mešavinu proporcionalnog i većinskog, u kome svaki birač ima dva glasa - prvim bira političku ličnost, za takozvane "direktne mandate" u Bundestagu, a drugim glasom partiju.
Računica nemačkog izbornog sistema je, očito, veoma složena, kao što, ponekad, može biti i izborni rezultat, koji može usloviti duge i naporne postizborne koalicione pregovore oko formiranja nove vlade i špekulacije o tome ko na koju stranu treba, može i hoće da "pretrči" i da li se veliki treba da dogovore.
U Nemačkoj se, prema Ustavu iz 1949. godine, napisanom uz živo sećanje na strahote Drugog svetskog rata, niko na visokoj funkciji, ni predsednik države, ni savezni kancelar (šef Savezne vlade) ne mogu birati direktnim glasanjem građana, već samo u parlamentu.
Ustav predviđa da se najduže svake četvrte godine raspisuju savezni izbori na kojima građani ove 82-milionske nacije odlučuju o svojim predstavnicima u Bundestagu, kako Nemci zovu donji dom saveznog parlamenta.
Jedan od osnovnih zadataka Bundestaga je izbor saveznog kancelara, političara koji u političkom životu Nemačke "igra" glavnu ulogu i predstavlja centar moći i odlučivanja.
Član 63 nemačkog Ustava definiše izbor kancelara.
"Kancelar se, bez diskusije, bira u Bundestagu na predlog predsednika države", kaže se u Ustavu, ali se ne precizira rok u kojem predsednik države, posle konsultacija s političkim strankama, mora da kaže svoju reč.
Ustav, međutim, precizira da se konstitutivna sednica Bundestaga mora održati najkasnije 30 dana po održavanju saveznih parlamentarnih izbora.
Kad je reč o tehničkoj proceduti izbora kancelara, on (ili ona) se bira tajnim glasanjem u Bundestagu.
Vreme službovanja kancelara i vlade počinje izdavanjem predsedničkog ukaza izabranom kancelaru (i njegovim ministrima), a završava se uobičajeno - posle četiri godine, izborom novog parlamenta.
I sve se, onda, zapravo, vrti u krug - ponovo počinje da sija žar predizborne kampanje u kojoj svaka strana pokušava da ubedi više od 60 miliona birača kako je baš ona ta koja će im doneti više para, bolje zdravstveno osiguranje, manje poreze....ili, čak i manje stranaca u zemlji, a zatim slede radost i tuga zbog prvih predizbornih rezultata, pa pregovori o novoj vladi u kojima je mašta majstora političke kombinatorike neograničena, pa zahvalnost, cestitke i, na kraju odlazak u istoriju.
Nastavak na SrbijaDanas.com...
