Izvor: Deutsche Welle, 09.Feb.2016, 13:56 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Tursko rešenje Angele Merkel
Angela Merkel se nada pomoći Turske u rešavanju izbegličke krize. Ali to je zemlja s velikim demokratskim nedostacima i udvaranje Turskoj kancelarki može da pomogne samo privremeno, smatra Marsel Firstenau.
Izbeglička kriza postala je sada problem i za NATO. Severnoatlantski savez trebalo bi da zaustavi krijumčare ljudi u Egejskom moru između Turske i Grčke. To su u ponedeljak (8.2.) u Ankari dogovorili >> Pročitaj celu vest na sajtu Deutsche Welle << nemačka kancelarka Angela Merkel i turski premijer Ahmet Davutoglu. Zato je dobro što se već u sredu (10.2.) u Briselu sastaju ministri odbrane zemalja-članica NATO. Tamo će moći intenzivno da se prodiskutuje o tom novom predlogu u politici prema izbeglicama.
Nezavisno od toga da li je NATO zaista nadležan ili nije, već i sama pomisao na to dokazuje pre svega da Evropa nema zajednički plan. U ovom slučaju, kada govorimo o Evropi, izričito se misli i na Tursku. Na kraju krajeva ta zemlja još od 1999. Zvanično ima status kandidata za ulazak u Evropsku uniju. Svejedno, Merkel Turskoj – pretežno azijsko-muslimanski obeleženoj zemlji – želi da u najboljem slučaju da status „privilegovanog partnera“. Nemačka je dugo određivala to zapravo znači, ali sada su se odnosi promenili.
Erdogan određuje cenu
Turska, koja pod vladavinom autokratskog predsednika Redžepa Tajipa Erdogana ionako nastupa samouvereno i svesna svoje moći, sve više određuje „cene“ – i politički i finansijski. U to spadaju i tri milijarde evra koje su najavljene u novembru prošle godine (i pre nekoliko dana konačno obećane) za brigu o preko dva miliona izbeglica iz Sirije koje se nalaze u Turskoj. S obzirom na katastrofalno stanje u kojem se ti ljudi nalaze, taj novac je itekako hitno potreban. Ali to je i novac kojim posvađana i razjedinjena Evropska unija želi da se iskupi. Na taj način se, naime želi da se spreči da u Evropu dođe još više izbeglica.
Marsel Firstenau, DW
S obzirom na to da Nemačka i ovako i onako snosi najveći deo tereta, Berlin je i u tom slučaju preuzeo ulogu „platiše“ i podmiriće najveći deo računa. Da li će tu biti išta od političke dobiti kojoj se Angela Merkel nada? Oko toga postoje opravdane sumnje. Iako EU već odavno oprema agenciju za kontrolu spoljnih granica – Fronteks, izbegličke, često smrtonosne rute preko Sredozemnog mora i Balkana, i dalje su propusne. Pozivanje NATO u pomoć samo je priznanje Evropske unije da problem ne može dama da reši.
Turska daleko od demokratskih standarda EU
Angela Merkel može samo da se nada i zato ona sada u Tursku šalje i nemačke stručnjake koji bi trebalo da pomognu u ublažavanju patnji Sirijaca koji beže od bombi Asadovog režima i bombi Rusa. To neće biti poslednja kolona jada i bede i pritisak na susednu Tursku će nastaviti da se pojačava. Moguće je da će Ankara vrlo skoro zahtevati novu pomoć. Ali svaki novi ček, svaki novi sastanak s Angelom Merkel, znak političkog podizanja vrednosti koji Turska nije zaslužila.
Turska, kandidat za članstvo u Evropskoj uniji, udaljena je od demokratskih standarda EU svetlosne godine. Za takvu procenu dovoljno je podsetiti se ratničke politike prema Kurdima i veoma ugroženu slobodu medija. Svejedno, nemačka politika dodvorava se Turcima i osetno je utišala kritike oko situacije u Turskoj – članici NATO i zemlji partneru. Turska više nego ikada može da se raduje ukazanom poštovanju. Tek pre dve nedelje održane su prve konsultacije Nemačke i Turske na nivou vlada.
Nova uloga turske politike
I dok turska politika uživa u novoj ulozi, sve je mračnije stanje u kojem se nalazi Angela Merkel. Činjenica da se ona u nuždi udvara zemlji kao što je Turska, kratkoročno će joj možda obezbediti malo prostora za političko delovanje. Ali dugoročno joj to neće pomoći ništa. Nemačka je tek na početku izbegličke krize. Doći će stotine hiljada novih ljudi koje treba zbrinuti i integrisati. U očima tih ljudi, kancelarka još uvek ima određenu dozu verodostojnosti. U odnosu sa Turskom, ona je doduše pragmatična, ali nažalost i neiskrena.
.jpg)
