Izvor: Vesti-online.com, 13.Mar.2018, 01:44 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Šta posle presude suda u Lajpcigu (4): Dizeli ubijaju natenane!
U središtu takozvanog dizel-skandala koji potresa Nemačku, ali i Evropu u osnovi je jedan gas, azot-dioksid (NO2)! Zbog činjenice da mnogi stanovnici nemačkih gradova udišu mnogo veću koncetraciju ovog gasa koji je produkt sagorevanja, između ostalog i dizel-goriva u automobilima, vlada Angele Merkel ima velike probleme sa Briselom (EU), ekolozima, ali >> Pročitaj celu vest na sajtu Vesti-online.com << i svojim građanima zabrinutim za zdravlje.
A za zabrinutost zaista ima razloga: Savezna agencija za zaštitu okoline (UBA - Umweltbundesamt) saopštava da prema dostupnim podacima u Nemačkoj svake godine, prvenstveno od kardiovaskularnih bolesti uzrokovanih azot-dioksidom, umre više od 6.000 ljudi!
Nekada je cifra bila i veća, ali su određene mere i ograničenja prometa starijim modelima dizel-automobila (norme euro 2 i 3) koje su već godinama na snazi, doprinele da vazduh bude, ipak, čistiji nego ranije ali i dalje - nedovoljno! Takođe, prema dosada provedenim studijama, koje je UBA takođe predstavio javnosti, dugotrajna izloženost azot-dioksidu "krivac" je za oko milion slučajeva dijabetesa tipa 2 i 14 posto obolelih od astme.
Naučnici Helmholc centra u Minhenu nisu po nalogu UBA izvodili svoje eksperimente i istraživanja već su procenjivali mnoge, već postojeće epidemiološke studije. Za razliku od toksikoloških istraživanja, u ovim studijama ljudi nisu bili namerno izloženi isparenjima azot-dioksida već su upoređeni podaci o onima koji žive u velikim gradovima, gde su koncentracije ovog gasa velike, sa onim ljudima koji obitavaju u manjim mestima ili selima.
Zašto je azot-dioksid štetan za zdravlje? On se u telu ponaša kao oksidans i pokreće hemijske reakcije na različitim mestima, kao što su oči ili organi za disanje. Zdravi ljudi obično te štetne posledice godinama uopšte ne primećuju, ali se veoma brzo pokažu kod pacijenata sa zdravstvenim problemima poput astmatičara ili onih sa raznim tipovima kardiovaskularnih bolesti. Prodire duboko u pluća i podstiče upalne procese, dovodi do preosetljivosti brohnija, a povećava i rizik od alergija i drugih hroničnih bolesti. Rizična grupa su i mala deca kod kojih je respiratorni sistem još u razvoju.
Tako su naučnici dobili uvid u uzročno-posledične statističke podatke na osnovu kojih su mogli da izračunaju štetni učinak na zdravlje. Tim se putem i došlo do cifre od 6.000 prerano umrlih svake godine od posledica dugotrajne izloženosti isparenjima azot-dioksida.
Šta posle presude suda u Lajpcigu
- Smatram da je štetne posledice udisanja NO2 teško odvojiti od "fine prašine" (Feinstaubes) što je takođe jedan od produkata sagorevanja dizel-goriva u automobilima - kaže Nino Kincli, zamenik direktora švajcarskog Instituta za javno zdravlje u Bazelu.
I njegov kolega Ulrih Frank iz Helmholc centra za istraživanje okoline u Lajpcigu napominje da je zagađenje vazduha azot-dioksidom u odnosu na druge zdravstvene rizike "mali, ali stvarni rizik" - ali takođe smatra da su čestice fine prašine koje nastaju sagorevanjem dizela možda i veći problem od drugih riziko-faktora na zdravlje ljudi kao što su pušenje, pretilost ili drugi negativni faktori modernog načina života.
Nastavak na Vesti-online.com...
