Izvor: Politika, 15.Jul.2015, 08:17 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Šojble podelio i ugrozio Evropu
„Simulirano davljenje Grčke“ počelo na sastanku ministara finansija, za „Frankfurter algemajne cajtung” dogovor u Briselu je „horor kojem nema kraja”
Od našeg dopisnika
Frankfurt, Hajdelberg – Iznurenost zbog nespavanja, kažu psiholozi, neminovno na loš način utiče na donošenje važnih odluka, a može se smatrati i svojevrsnim mučenjem. Fotografija zakrvavljenih očiju nemačke kancelarke Angele Merkel na jučerašnjoj konferenciji >> Pročitaj celu vest na sajtu Politika << za novinare posle maratonskih pregovora o načinu finansijskog spasavanja Grčke mogla bi neupućenog posmatrača da navede na zaključak da je upravo ona žrtva tog „mučenja”. Međutim, kako tvrdi izvor londonskog „Gardijana” koji prenose svi nemački mediji, upravo je grčki premijer Aleksis Cipras bio žrtva mučenja.
Zahvaljujući predlogu nemačkog ministra finansija Volfganga Šojblea da Grčka „privremeno izađe iz evrozone na najmanje pet godina, tokom kojih bi restrukturirala svoje dugove”, Cipras je preksinoć bio pred ultimatumom – da prihvati drakonske mere stezanja kaiša i reformi kako bi sprečio finansijski kolaps i izbacivanje iz zone evra. Dok je nemački magazin „Špigl” opisao nemačke zahteve od Atine kao „katalog okrutnosti”, visoki zvaničnik EU za „Gardijan” je ocenio sastanak Merkelove, Ciprasa, francuskog predsednika Fransoa Olanda i predsednika Evropskog saveta Donalda Tuska kao „obimno mentalno simuliranje davljenja”, iskoristivši izraz „voterbording” koji se koristi za opis tehnike mučenja korišćene u američkim zatvorima Gvantanamo i Abu Graib. Reč je o tehnikama koje su agenti CIA sprovodili nad zatvorenicima, pri čemu su im preko glave stavljali tkaninu a potom polivali vodom kako bi mučeni imali osećaj davljenja.
„Simuliranje davljenja” Grčke počelo je još na sastanku ministara finansija evrozone na kojem je Šojble prvi put – iako se već dugo o ovom njegovom stavu spekulisalo u medijima – predložio, da ako Grci ne poboljšaju paket reformi, onda usledi njihovo privremeno napuštanje zone evra. Nemački predlog dobio je podršku većine članica evrozone, a pre svega Holandije, Finske i Slovačke, ali su Francuska i Italija insistirale da „gregzit” (izlazak Grčke iz evrozone) ne dolazi u obzir, baš kao i predsednik Evropske centralne banke Mario Dragi. Upravo istupanja Dragija i francuskog ministra Mišela Sapina najviše su ljutila Šojblea koji je sastanak čak nazvao „dečjim vrtićem”, insistirajući da „on nije glup”.
Pojedini učesnici sastanka i potonjeg samita lidera evrozone stekli su utisak da je Berlin još tvrđim stavom želeo da kazni Atinu zbog organizovanja referenduma, pa je jedan od izvora u EU rekao da je grčka vlada već znala „da ako Grci glasaju ’za’ sporazum sa kreditorima da će imati bolje uslove, a ako glasaju ’ne’ da će imati teže”. Da je u pitanju „nemačko kažnjavanje” može se protumačiti i iz Šojbleove izjave da je „nada, koja je postojala u pogledu situacije u Grčkoj krajem prošle godine, uništena poslednjih meseci”.
Da je Šojble najteži pregovarač istakao je i bivši grčki ministar finansija Janis Varufakis u prvom intervjuu posle podnete ostavke, istakavši da mu je Šojble rekao kako ne može dozvoliti da grčki izbori nešto promene i da ne želi da raspravlja o odredbama prethodnih spasilačkih programa Grčke iz 2010. i 2012.
„Njegov stav je bio ’neću da razgovaram o tim programima, bivše grčke vlade su to prihvatile i ne možemo dozvoliti da izbori nešto promene’. Tada sam ja rekao da možda više uopšte ne bismo trebali da održavamo izbore u prezaduženim državama, na što nije bilo odgovora. Verovatno su mislili da je to dobra ideja, ali da bi je bilo teško sprovesti”, rekao je Varufakis u intervjuu za „Nju stejtsmen”. „Gledaju te u oči i kažu: ’U pravu si, ali svejedno ćemo te smrviti’”.
Varufakis je uveren da su pregovori bili samo farsa jer Evrogrupu, kako kaže, u potpunosti kontroliše Šojble, a povremeno sme da mu se usprotivi Sapin, ali „tek na vrlo suptilan način jer otvorena pobuna protiv Nemačke u Evrogrupi se ne toleriše”.
Varufakis je uveren da bi Grčka isposlovala bolje uslove otplate dugova samo da je uistinu zapretila „gregzitom” i da je bila spremna na takav rasplet. Cipras se s tim nije složio, pa je Varufakis dan nakon referenduma podneo ostavku.
Posle jučerašnjeg sporazuma u Briselu Merkelova je istakla da je pred Grčkom i njenim evropskim partnerima „dug put, a sudeći po noćašnjim pregovorima, i težak”.
„Grčka je sebi otežala uslove kroz oštar pad ekonomije u poslednjih šest meseci, kao i kroz zatvaranje banaka u poslednje dve nedelje”, rekla je Merkelova, dodajući da je Nemačka odustala od zahteva da Grčka na neko vreme izađe iz evrozone ukoliko ne ispuni uslove sporazuma. „Ne treba nam plan B jer je plan A odobren.”
Kancelarka je poručila da će savetovati nemačkom parlamentu da odobri otvaranje pregovora s Grčkom o trećem paketu pomoći, a analitičari ukazuju da uprkos tome što tvrda struja njenih demohrišćana nije sklona ovom dogovoru, neće biti problema za većinu u Bundestagu.
Međutim, nemački mediji su podeljeni u stavovima oko sporazuma u Briselu pa tako Patrik Bernau, komentator „Frankfurter algemajne cajtunga”, koji je blizak tvrdoj struji demohrišćana, ističe da je dogovor samo obezbedio još tri godine neispunjenih obećanja i izbegnute odgovornosti.
„Grčka vlada nije kapitulirala. Ona je prihvatila uslove i obezbedila 80 milijardi za svoju zemlju... Na taj način je sebe spasla najtežih rezova koji bi bili neophodni bez ovih milijardi”, smatra Bernau i dodaje da će treći paket pomoći „za tri godine napraviti još dublje rane”. „Severna Evropa će se žaliti zbog kredita koje daje, a Grci zbog nedemokratskog procesa. Evropa nije izabrala kraj strahota, već strahote bez kraja.”
Uticajni nedeljnik „Cajt” u analizi pod nazivom „Šojble podelio Evropu” ističe da, iako je Nemačka bila uspešna u insistiranju na svojim zahtevima, „njen beskompromisni stil je podelio Evropu i imaće dugoročne posledice”. I politički magazin „Špigl” kritikuje Šojbleov način pregovaranja, iako priznaje da se njegov stil sigurno svideo mnogim Nemcima, premda je u jednom trenutku ugrozio i evrozonu i nemačko-francusku saradnju.
-----------------------------------------------------------
Poraz Nemačke
Frankfurt, Hajdelberg – Londonski „Fajnenšel tajms”, baš kao i „Frankfurter algemajne cajtung i drugi konzervativni poslovni listovi, ističe da dogovor o trećem paketu Grčkoj predstavlja poraz Nemačke, a ne Grčke. „Ako je bilo ko kapitulirao, onda je to Nemačka”, smatra Gideon Rahman, glavni spoljnopolitički komentator „Fajnenšel tajmsa”, ističući da se Nemačka povukla od insistiranja na „gregzitu” posle upozorenja da će to biti „fatalno za reputaciju Nemačke u EU i u svetu”.
„Međutim, u realnosti evro već truje nemački stav prema Evropi i stav Evrope prema Nemačkoj. Cela saga navodi na misao jednog velikog Nemca, Karla Marksa: ’Istorija se ponavlja, prvo kao tragedija, a potom kao farsa.’ Poslednji dogovor o grčkim dugovima uspeo je da u isto vreme bude i farsa i tragedija”, smatra ovaj komentator.
Pogledaj vesti o: Angela Merkel
