Izvor: Radio Televizija Vojvodine, 10.Jan.2012, 10:11   (ažurirano 02.Apr.2020.)

Sastanak Merkelove i Lagardove u Berlinu

BERLIN -

Nemačka kancelarka Angela Merkel i izvršna direktorka Međunarodnog monetarnog fonda Kristin Lagard sastaće se danas u Berlinu, najavio je portparol Merkelove, Štefen Zajbert.

Prema ranijim najavama, jedna od glavnih tema razgovora biće kriza u Grčkoj.

"To će biti nezvaničan sastanak, nezvanična razmena mišljenja", rekao je Zajbert i dodao da će posle susreta biti održana konferencija >> Pročitaj celu vest na sajtu Radio Televizija Vojvodine << za novinare, preneo je Rojters.

To je jedan iz niza sastanaka koje je nemačka kancelarka zakazala za početak nove 2012. godine, u vreme kad Evropa pokušava da izađe na kraj sa dužničkom krizom koja traje već dve godine.

Merkelova je juče u Berlinu sastala sa predsednikom Francuske Nikolom Sarkozijem, uoči vanrednog samita EU koji se održava krajem januara.

Van Rompej: EU da oformi novi fond za spas "bez odlaganja"

Predsednik Evropskog saveta Herman Van Rompej izjavio je da će evropski lideri "bez odlaganja" prionuti na rešavanje spornog pitanja koliki treba da bude obim novog fonda za spasavanje evrozone, koji ovog leta treba da počne da funkcioniše.

Govoreći u Danskoj, koja je jedna od dve zemlje koje su tražile klauzulu koja im dozvoljava neučestvovanje u evrozoni i koja trenutno predsedava EU, Van Rompej je juče naveo da će evropski zvaničnici "bez odlaganja raditi na određivanju odgovarajućeg obima Evropskog stabilizacionog mehanizma (ESM)", prenela je agencija AFP.

Evropski izvor je za AFP rekao da će se debata održati "najkasnije u martu".

U maju 2010, samo nedelju dana nakon što je dogovoren istorijski paket za spasavanje Grčke, koji se na kraju pokazao nedovoljnim, EU je oformila privremeni Evropski fond za finansijsku stabilnost (EFSF).

Lideri su naveli da će fond imati kapacitet od 440 milijardi evra, i da će od 2013. biti zamenjen trajnim fondom, ESM, koji će imati kapacitet od 500 milijardi evra.

Ugovor kojim se osniva ESM "stupiće na snagu u julu 2012, ranije nego što je predviđeno", poručio je Van Rompej posle sastanka sa premijerkom Danske Hele Torning-Šmit.

Problem je nastao kada su, na poslednjem samitu EU u decembru, neke zemlje zatražile da vide koliko je novca ostalo u EFSF nakon spasavanja Irske i Portugalije, uz i dalje aktuelan drugi paket pomoći Grčkoj.

EFSF i ESM zajedno bi mogli da obezbede oko 750 milijardi evra, uz dodatnih 200 milijardi koje su zemlje obećale da će pozajmiti Međunarodnom monetarnom fondu.

Neki smatraju da bi to moglo biti dovoljno da se nepoverljiva tržišta obveznica, kao i ostala finansijska tržišta uvere da će Evropa izaći na kraj čak i sa velikim paketima pomoći koji bi mogli da budu zatraženi ukoliko bi Italija, Španija ili Francuska upale u istu zamku kao Grčka.

Međutim, kombinovanje sredstava iz fondova je nešto čemu se uporno protivi Nemačka, koja individualno daje najveći doprinos fondovima.

Sledeći samit evropskih lidera je najavljen za 30. januar u Briselu, a njihovo sledeće formalno okupljanje zakazano je za 1. i 2. mart.

Mudis": Pred Španijom "neverovatni" izazovi

Španija mora da uštedi "neverovatnih" 40 milijardi evra u okviru budžeta za 2012. da bi ispunila ciljeve za smanjenje državnog deficita, upozorila je agencija za ocenu kreditnog rejtinga "Mudis".

Agencija sa sedištem u Njujorku je saopštila u ponedeljak da je pred novom desničarskom vladom Španije ove godine mnogo veći izazov zbog značajnog prekoračenja budžeta iz 2011, prenela je agencija AFP.

Vlada u Madridu je 30. decembra saopštila da će španski javni deficit u 2011. iznositi osam odsto bruto domaćeg proizvoda (BDP), što je manje od 9,3 odsto iz 2010, ali i više od zvaničnog cilja od šest odsto.

"Veliki fiskalni deficit iz 2011. negativno se odražava na kreditni rejting i jasno ukazuje na to da se vlasti nalaze pred izazovom da španske finansije vrate na održiv put", navela je investiciona služba agencije "Mudis".

Vlada španskog premijera Marijana Rahoja obavezala se da će se držati ciljnog plana za 2012. i smanjiti deficit budžeta na 4,4 odsto BDP-a.

"Da bi se ostvario ovogodišnji ciljni budžetski deficit od 4,4 odsto BDP-a, vlada će morati da uloži neverovatne napore", navodi se u izveštaju agencije.

Prema našoj proceni, potrebno je uštedeti oko 40 milijardi evra, u poređenju sa smanjenjem deficita od 28 milijardi iz 2010. i 2011. zajedno, ocenio je "Mudis".

"Tako veliko fiskalno usklađivanje u vreme kada privredni rast usporava nosi rizik od pogoršanja ionako negativne ekonomske prognoze", upozorila je agencija.

"Mudis" predviđa da će Španija ove godine ostvariti negativan privredni rast od 0,5 do jedan odsto, nakon rasta od 0,7 odsto iz 2011.

Vlada, koja je na vlast došla nakon izbora održanih 20. novembra, najavila je smanjenje rashoda u iznosu od 8,9 milijardi evra, uključujući zamrzavanje plata u javnom sektoru i rast poreza, što bi u državnu blagajnu trebalo da donese 6,276 milijardi evra. U kombinaciji, te mere bi trebalo da obezbede oko 15,2 milijarde evra ili 1,5 odsto BDP-a.

Pored toga, vlada je prošle nedelje saopštila da planira ove godine da prikupi 8,17 milijardi evra putem borbe protiv utaje poreza, tako što će povećati broj poreskih inspektora i ograničiti obim gotovinskih isplata.

Nova vlada odlučna je u nameri da podstakne oporavak državnih finansija, ali biće potrebne dodatne mere da se Španija vrati na održiv put, navela je agencija. Zadatak koji je pred španskom vladom dodatno komplikuje dužnička kriza u evrozoni.

"Što duže tržišta i bankarski sektori ostanu nestabilni, to je verovatnije da će doći do dodatnog kreditnog pritiska u većini zemalja evrozone", navodi "Mudis".

Bez hitne akcije da se "značajno stabilizuju" kreditna tržišta, "ukazali smo da ćemo morati da preispitamo statuse evropskih zemalja, što bi moglo da dovede do sniženja kreditnog rejtinga većeg broja zemalja EU", zaključio je 'Mudis".
Pogledaj vesti o: Grčka,   Nova godina

Nastavak na Radio Televizija Vojvodine...