Izvor: RTS, 11.Okt.2015, 07:50 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Saga o Nobelunzima i svetskom miru
Samo što je u Oslu u petak objavljeno da Nobelova nagrada za mir odlazi u Tunis, Evropi je to odličje odjednom, do idućeg oktobra, postalo neinteresantno. Što se medija tiče, ovo nije godina kada je grupa sekularnih organizacija jedne muslimanske zemlje dobila Nobela za mir, već godina kada Angela Merkel nije. Kako je nemačka kancelarka medijski naterana u još dublju defanzivnu poziciju, u kojoj istrajava od izbijanja izbegličke krize krajem avgusta?
>> Pročitaj celu vest na sajtu RTS <<
Već nekoliko nedelja unazad, kancelarkin tim za odnose s javnošću činio je sve ne bi li presekao novinarske prognoze koje su operisale sa visokom verovatnoćom za dodeljivanje nagrade nemačkoj premijerki. Ali, što su glasnogovornici u temu unosili više hladne logike, tim su mediji bili uporniji u kalkulaciji "Nobel für Merkel".
Sa novinarskim simpatijama takvo ponašanje nema mnogo veze. Naprotiv, pre ga treba shvatiti kao profesionalnu zluradost, i inače stalne pratilje žurnalističkog postulata o neutralnosti: Najpre inscenirati javnu scenu za dodelu nagrade, poslati pozivnice, a onda na binu izvesti sindikalce iz Tunisa.
I sama kancelarka je bila svesna višestruke javne klopke koja joj je postavljena širenjem komentara o njenom laureatskom statusu. "Te diskusije me vrlo opterećuju, pretpostavljam da znate kako ovih dana imam dovoljno ozbiljnog posla", rekla je prošle srede kao gost u emisiji popularne televizijske voditeljke Ane Vil na ARD-u.
Poštujmo nepoštovanje zakona
Šta je to što je mučilo kancelarku kod čitave priče o Nobelu za mir, osim onog najočiglednijeg, da se pojavila kao glavni lik u hronici najavljene blamaže?
Najpre, većina zahteva, prognoza i navijanja za kancelarku, objavljivanih u medijima nemačkog govornog područja, bili su samo uvod da bi se u daljoj razradi prešlo na nabrajanje konkretnih zasluga Angele Merkel za svetski mir, i tu zapelo već kod prve tačke, diplomatskog menadžmenta ukrajinske krize.
Istina, pomogla je kod pregovora u Minsku, ali niko stvarno ne veruje da sadašnje zatišje ima veze sa Minskom. Sankcije protiv Rusije su takođe njene - ako i nije bila najglasnija u horu evropskih lidera kada su se izglasavale, svakako je najzaslužnija da one tako dugo traju.
Naprotiv, za trenutni mir u Ukrajini više je zaslužna nova globalna situacija oko Sirije, gde Rusija i Amerika uživo testiraju domete duple nekoordinisane ratne intervencije, a ne stav nemačke kancelarke da Ruse, bez obzira na cenu, treba posramiti zbog suspenzije međunarodnog prava.
Ako nije Ukrajina, šta bi bila njena alternativna najveća zasluga? Nekontrolisani prihvat izbeglica? Ni to nije tema koja je draga kancelarki. Plakativno i na nivou humanističkih načela da, ali čim se krene u ozbiljniju analizu, ona zna da je politički ranjiva.
U onim slučajevima kad ne zna, tu su mediji da je podsete, da je njen lični angažman za dobrobit izbeglica počeo suspenzijom niza odredbi evropskog prava, sadržanih u ugovorima iz Šengena i Dablina.
Konkretno, to bi značilo da se nemačka kancelarka nagrađuje za ono za šta se Putin kažnjava - kršenje međunarodnog prava. Svakako da evropsko pravo nije međunarodno pravo u striktnom smislu, ali kako Evropska unija još uvek nije savezna država, već samo savez država, ono za njene članice poseduje dovoljnu dozu međunarodne prisile da bi se u dramatičnim momentima doživljavalo kao međunarodno.
Zakonski paradoksi tu ne završavaju. Da je Merkelova kojim slučajem dobila Nobelovu nagradu za mir, nagrada bi bi došla u Nemačku u trenutku kada se ta zemlja praktično nalazi u ratu sama sa sobom.
Minhen kaže "dosta je"
Taj rat je verbalni, vrednosni, politički i propagandni, sa glavnim eksponentima podeljenim između saveznog Berlina i pokrajinskog Minhena.
Horst Zehofer, premijer Bavarske, nemačke pokrajine u kojoj se geografski i statistički završava balkanska izbeglička ruta, nije više spreman da i dalje snosi posledice savezne politike nekontrolisanog prijema migranata.
Geografski, to je možda viša sila, uz to verovatno ne hrišćanska, i tu stavku Zehofer ne računa u negativni saldo Angele Merkel, ali "statistički" kraj južne rute na njegovim vratima znači da svi ostaju kod njega. Zato je Bavarska najavila tužbu pred Ustavnim sudom, tražeći da Berlin zaštiti nacionalne granice, ako ne, onda će to učiniti federalna jedinica Bavarska .
Kako elektronski, sve kontrolisaniji mediji izveštavaju, kancelarkin glavni koordinator za izbeglička pitanja Peter Altmajer gleda na Zehoferovu pretnju "potpuno opušteno".
Odmah se objašnjava i zašto: Zato što su ingerencije za odbranu državnih granica u rukama Berlina, Zehofer preti na prazno.
Osim što mu je dopušteno da se peni kao pivo na minhenskom Oktobarfestu, bavarski šef ne može ništa. Njegova pokrajinska policija ne može da zatvori granice, a savezna neće, kako je kancelarka izjavila ARD-u prošle srede.
Signalizirajući "opuštenost" prema Zehoferovim pretnjama, Altmajer, preko njega Merkelova, računaju na njegov respekt prema vladavini prava: Zato što se on sam drži zakona, Zehofer neće tužiti saveznu vladu za kršenje zakona. Iz istog razloga neće imati petlje da jednostrano zatvara granicu sa Austrijom.
Da je na takvo stanje stvari kancelarka dobila Nobelovu nagradu za mir, svet bi možda i aplaudirao, ali bi Nemačka utonula u još dublju polarizaciju.
Kao jedan od slobodnih medija, frankfurtski FAZ je komentarisao kancelarkin TV-intervju rečima "Sat vremena za stilske vežbe ne bi li se `Mi to možemo!` izgovorilo u svim mogućim varijantama. Kancelarka neće ograničavati prihvat izbeglica, zato što to nije moguće, a pri tome je do ovog trenutka napravila pogrešno praktično sve što je mogla,"
Čak i prijateljske izjave dobijaju ovh dana neplaniranu ironiju. "Merkelova je više zaslužila Nobelovu nagradu od Obame", rekao je predsednik Evropske komisije Žan-Klod Junker početkom nedelje, čime je javnosti samo dao ideju da se priseti nekih politiki grotesknih odluka norveškog parlamentarnog komiteta.
"Više od 60 godina Amerika garantuje globalnu bezbednost krvlju svojih građana i snagom svog oružja", izjavio je američki predsednik pre šest godina u Oslu, primajući nagradu koja se dodeljuje za "redukciju ili gašenje stajaćih vojski".
Nemački "Nobelunzi" i svetska bol
Da je kojim slučajem dobila tu naprestižniju svetsku nagradu za mir, Merkelova bi bila šesti nemački "Nobelung" nagrađen za "najveći čin opšteg dobra u protekloj godini".
Prvi je 1926. bio Gustav Štrezeman, kancelar i ministar diplomatije u Vajmarskoj republici. Istorijska ironija viri iza njegovog ramena - Štrezeman je radio na reviziji Versajskih ugovora mirnim putem, uveo Nemačku u Ligu naroda, ali je čitava Vajmarska država retroaktivno zaradila interpretaciju crvenog tepiha dobrodošlice za naciste.
Samo godinu dana posle njega nagrađen je Ludvig Kvide, istoričar, publicista i novinar, koji je svako malo bežao iz Nemačke zbog aktivnog pacifizma i organizovanja mirovnih konferencija.
Karl fon Osiecki, nagrađen 1936, u odsustvu. Osiecki je bio tužni novinar i mirovnjak, pacifista koji je propadao u nacističkim konc-logorima od 1933. do 1938, kada je umro nakon što su ga, iscrpljenog i izgladnelog, ali svejedno živog i nesalomljivog, u namernom činu zarazili tuberkulozom.
Albert Švajcer, lekar, teolog, filosof, svestrano obdareni renesansni čovek zalutao u dvadeseti vek, nagrađen je 1953. Poslednji je bio Vili Brant 1971, socijaldemokratski kancelar Zapadne Nemačke, koji je lečio rane između kapitalističkog zapada i komunističkog istoka i pokajnički klečao ispred spomenika holokausta u Varšavi.
Na tom Olimpu Merkelova im se neće pridružiti, barem ne za sada. Možda kasnije kao generalni sekretar Ujedinjenih nacija, ako u januaru 2017. na toj funkciji zaista nasledi Ban Kimuna. Kancelarkin portparol Sajfert u korenu negira ideju takve personalne smene, razlog više za medije da podižu novu binu i šalju pozivnice za svečanost inauguracije.
