Izvor: Politika, 21.Okt.2011, 23:07 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Raštimovana evrozona odlaže odluku o krizi
Pomeren datum objavljivanja „spasilačkog plana”. – Otkazan godišnji samit EU–Kina. – Brisel sprema novi plan protiv kreditnih agencija
U jeku najteže krize u istoriji EZ, berze više ništa unapred ne veruju evropskim liderima. Sredinom meseca Angela Merkel i Nikola Sarkozi samoinicijativno su najavili da će 23. oktobra EU izaći sa sveobuhvatnim planom za rešenje rastuće dužničke >> Pročitaj celu vest na sajtu Politika << krize u monetarnoj uniji. Koliko u četvrtak uveče, Pariz i Berlin priznali su međusobnu neslogu o tri ključne stavke plana i pomerili datum ključne odluke unije za iduću sredu!
Raskol Pariza i Berlina o visini i brzini dokapitalizacije evropskih banaka, ovlašćenjima i razmerama uvećanja Evropskog fonda za finansijsku stabilnost (EFSF) i obimu „dobrovoljnog” otpisa grčkih dugova, nagnali su EU da do daljeg odloži redovan godišnji samit sa Kinom, zakazan za utorak 25. oktobar.
Razlozi za odlaganje „sudbonosnog samita” su ipak višestruki.
Uprkos globalnim pritiscima, Merkelova više nije u poziciji da jednostavno poklekne pod spoljnim uticajima.
Naime, bilo kakav pokušaj Evropljana da povećaju EFSF, mora po nedavnoj odluci nemačkog ustavnog suda – da dobije blagoslov Bundestaga.
A za sazivanje parlamenta najjače evropske ekonomije – do „obećane nedelje”, naprosto sada nema vremena.
Predstojeći samit lidera EU 23. oktobra biće tako pripremna sednica za sledeći „sudbonosni” samit u sredu 26. oktobra. Jučerašnja sednica ministara finansija evrozone, današnja sesija Saveta za ekonomiju i finansije, za njom nedeljni sastanak Evropske komisije i na kraju samit lidera EU biće samo nova runda kružnih konsultacija o putu iz dužničke krize.
Uzalud je američki predsednik Barak Obama u četvrtak veče sazvao telefonsku sednicu sa Angelom Merkel i Nikolom Sarkozijem o dužničkoj krizi (i Libiji): iako svesni značaja trenutka, Pariz i Berlin nisu pred zabrinutim Vašingtonom odustali – svako od svoje vizije.
Sarkozijeva vlada priželjkuje da EFSF posluje kao banka koja bi, spasavajući prezadužene zemlje, mogla da se zadužuje i kod Evropske centralne banke. Pariz takođe traži da privatni investitori upleteni na urušenom grčkom finansijskom tržištu ne budu izloženi gubicima većim od 21 odsto, koliko je bilo dogovoreno u junu.
Merkelova insistira da privatni investitori „prihvate” gubitke 50–60 odsto kapitala uloženog u Grčkoj. Nemačka ali i Evropska centralna banka protive se ideji da EFSF posluje kao banka i predlažu da fond posluje više kao kasko osiguranje manjeg dela novih kredita za finansijski posrnule članice evrozone. Berlin pri tome odbija da poveća svoj sadašnji ulog u EFSF-u (oko 210 milijardi evra).
Kakofonija lidera ekonomski najjačih članica evrozone dramatično srozava ugled evrozone u svetu, upozorio je juče Žan-Klod Junker, predsednik Evrogrupe i premijer Luksemburga.
„Nesloga evropskih lidera šalje u svet katastrofalne signale. Ostavljamo utisak raštimanog rukovodstva”, ocenio je Junker uoči serije „sudbonosnih” samita.
Nije jasno šta u Briselu o krizi sada diskutuju lideri iza zatvorenih vrata. Navodno, u igri je pet različitih verzija „spasilačkog plana”.
EU se za početak izgleda sprema da američkim kreditnim agencijama zabrani javno srozavanje rejtinga prezaduženih članica evrozone koje pregovaraju o pomoći.
Pribrani spoljni posmatrači sa finansijskim interesima u evrozoni u međuvremenu vuku svoje poteze. Kreditna agencija „Standard i Purs” najavila je juče da će „najverovatnije” oboriti rejting Francuske, Španije, Italije, Irske i Portugalije ako skliznu u recesiju.
U međuvremenu, isplata šeste tranše drugog međunarodnog kredita EU-MMF-a i Evropske centralne banke Atini juče kasno posle podne nije bila izvesna.
Uprkos dramatičnoj eskalaciji krize u Grčkoj i preporukama inspektora da se tranša hitno isplati, MMF je u tom pogledu i juče bio neodlučan.
Šta god da bude sa šestom grčkom tranšom, evropska dužnička kriza već se razlila daleko od egejskih obala.
Tanja Vujić
objavljeno: 22.10.2011
Pogledaj vesti o: Evropska Unija
