Izvor: Deutsche Welle, 26.Nov.2015, 09:29 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Preopterećeni izbeglicama?
Angela Merkel i dalje ne odstupa od politike otvorenih vrata za izbeglice, iako se našla na udaru mnogih, pre svega onih „iz sopstvenih redova“. Pri tom diskusije o ograničavanju broja izbeglica nisu od juče…
Ono što je nemačka kancelarka proteklog vikenda doživela na kongresu Hrišćansko-socijalne unije (CSU), sestrinske stranke Hrišćansko-demokratske unije (CDU) Angele Merkel, poniženje je koje nije pretrpeo nijedan dosadašnji šef nemačke vlade.
>> Pročitaj celu vest na sajtu Deutsche Welle << />Predsednik CSU Horst Zehofer je Merkelovoj, zbog njene politike „Uspećemo“, održao lekcijui to pred televizijskim kamerama. Hrišćansko-socijalna unija bori se za gornju granicu broja izbeglica dok Merkelova to odbija. To se zove maksimalni konflikt. On besni i unutar same stranke nemačke kancelarke. U takvoj atmosferi zahuktava se debata o politici prema izbeglicama.
Partijski podmladak takođe želi gornju granicu
Horst Zehofer (CSU) i Angela Merkel (CSU)
Partijski podmladak Angele Merkel u međuvremenu se mobiliše protiv kancelarke. Stavovi „Junge union“, zajedničkog političkog podmlatka CDU i CSU, u svojim stavovima oštriji su čak i od onih Hrišćansko-socijalne unije. Partijski podmladak isključivo želi gornju granicu. U protivnom, smatraju preti gubitak „na realnoj samoproceni“. Nemačke savezne pokrajine i državni vrh trebalo bi da postignu dogovor o tome gde će ta gornja granica biti postavljena. Kongres CDU Angele Merkel održava se za tri sedmice. Među demohrišćanima odavno nije bilo toliko sukoba.
Nemačke savezne pokrajine najglasniji su kritičari. Premijer Saksonij-Anhalt Rajner Hazelhof (CDU) želi gornju granicu koja će uzeti u obzir „naše kapacitete“. U tom slučaju, kada je reč o njegovoj pokrajini, taj broj bi godišnje iznosio 12.000 izbeglica uključujući i kasnije spajanje s njihovim porodicama.
Najmanji zajednički imenilac zove se – kontingent
Socijaldemokratska partija nemačke (SPD), koalicioni partner Angele Merkel, želi da ponovo vrati kontrolu nad ulaskom izbeglica. Predsjednik poslaničkog kluba SPD-a Tomas Operman, zalaže se za rešenje po kome bi se odredio kontingent izbeglica. Nemački parlament bi svake godine, zajedno sa EU i UNHCR-om, trebalo da odredi veličinu tog kontingenta. Izbeglice u tom slučaju više ne bi preko Egeja morale da rizikuje svoje živote i da daju novac krijumčarskim bandama – tako bar izgleda u teoriji. Merilo bi, kaže Operman, pri tom trebalo da bude, „koliko ljudi možemo da integrišemo“.
Ali takvo rešenje je u stvari odavno realnost. Ono je kroz kretanje izbeglica u ovoj godini odavno palo u zaborav. Godine 2013. je 10.000 Sirijaca iz libanskih izbegličkih centara direktno došlo u Nemačku, a 2014. je kontingent još jednom povećan za 10.000. Međutim, paralelno s tim brojem, veliki broj izbeglica stigao je u Nemačku preko Balkanske rute.
Napetost na makedonsko-grčkoj granici
Dupli pas sa Turskom
Ministar unutrašnjih poslova Tomas de Mezijer, želi da se obrati posebna pažnja kada je reč o Sirijcima. „Mnogi Sirijci među novopridošlicama uopšte nisu Sirijci“, navodi se u njegovom Ministarstvu. Ministar je još pre nekoliko sedmica pomenuo da je reč o čak 20 do 30 odsto. Činjenica je da ne postoji tačan broj o „lažnim Sirijcima“.
Rešenje kojim bi se raspodela vršila po kontingentima je, prema stanju stvari, najmanji zajednički imenilac unutar vladajuće nemačke koalicije. Taj model sa političke tačk gledišta ima prednosti. To bi praktično bila trampa između Evrope i država koje se s njom graniče. Evropljani velikodušno prihvataju utvrđene izbegličke kontingente i istovremeno preuzimaju troškove zbrinjavanja izbeglica koje ostaju u Turskoj. Zato je Turska morala ponovo da strožije nadgleda svoju granicu prema Evropi. To je urodilo plodom jer se izbeglice sporije kreću, a uvedena je i veća kontrola.
Kontrola je neophodna. U postupku obrade zahteva za azil, u Nemačkoj je faktički došlo do zastoja. Birokratija usporava rad Saveznog ureda za migraciju i izbeglice (BAMF) i zbog toga nema napretka. Od 181.000 novopridošlih izbeglica, u oktobru je obrađeno malo više od 31.000 zahteva. Na obradu još uvek čeka 328.000 zahteva. Obrada jednog zahteva za azil u proseku traje 5,2 meseca. BAMF-u je potrebno 9.000 novih radnika, a za ovu godinu odobreno je celih 1.350.
Kapaciteti na Lezobsu odavno su premašeni
Dablin je zakazao
Evropsko pravo na azil u međuvremenu je zakazalo. Takozvani Dablinski sporazum, po kojem svaka izbeglica ima pravo da podnese zahtev za azil u državi EU u koju je prvo došla, u praksi se pokazao kao nepraktičan. Italija i Grčka, države u koje uglavnom izbeglice prvo dolaze, jednostavno su preopterećene.
Od početka arapskih ustanaka 2011. godine, izbeglice su prvenstveno dolazile preko zapadnog dela Sredozemlja, a ove godine pre svega preko Egeja. Obećana evropska solidarnost o preuzimanju izbeglica od Italije i Grčke je izostala. Evropska komisija planira da do marta naredne godine predstavi novi reformski plan po kojem bi Italija i Grčka trebalo da budu rasterećene.
.jpg)
