Izvor: Politika, 09.Dec.2014, 09:16 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Penzijski čekovi postaju socijalna pomoć
Nemačka kancelarka Angela Merkel upozorila Nemce da im preti opasnost od siromaštva ako se oslone samo na državnu penziju
Vladajući političari država širom Evrope minulih meseci više uopšte ne kriju da građani ne mogu da očekuju da će ubuduće moći od državne penzije da žive pristojno. Dok nemačka kancelarka svoje sunarodnike upozorava da im preti siromaštvo ako već sada ne počnu da uplaćuju >> Pročitaj celu vest na sajtu Politika << dodatnu penziju, britanski premijer je isturio svog ministra finansija Džordža Ozborna da objasni naciji reformu penzionog sistema, koja će već sledeće godine ograničiti penzije Britancima na oko 196 evra nedeljno.
Zbog činjenice da je evropsko stanovništvo sve starije, sve su glasniji predlozi da se već do 2020. prag za penzionisanje podigne na 66 godina, od 2036. na 67, a od 2046. na 68 godina. Evropska komisija više ne krije da želi od država članica EU da preuzme nadležnost u ovoj oblasti, a zasad to čini preporukama da se i pre 2030. za penzionisanje i muškaraca i žena uspostavi jedinstveni starosni prag od 67 godina. Doduše, pojedine zemlje već sada to čine, a motivaciju ljudi da se ranije penzionišu smanjuju drastičnim rezanjem penzija.
----------------------------------------
Iako je najjača ekonomija u Evropi, Nemačka nije tako darežljiva prema svojim građanima, pa tako svako socio-ekonomsko istraživanje minulih godina pokazuje da svakom šestom Nemcu siromaštvo „kuca na vrata”, jer mesečno prima manje od 60 odsto prosečne zarade. Dobar deo ovog siromašnog stanovništva Nemačke čine penzioneri, a sudeći prema prošlonedeljnoj izjavi nemačke kancelarke Angele Merkel, biće ih sve više. Na svečanosti povodom 125 godina od postojanja nemačkog penzionog sistema, Merkelova je bez uvijanja upozorila na opasnost siromaštva u starosti, ističući da ubuduće za mnoge samo zakonska (državne) penzija neće biti dovoljna za život.
„Ja sam ubeđena da će ubuduće samo jedna kombinacija zakonske, privatne i penzije koju poslodavac (dodatno) daje moći da obezbedi odgovarajuću sigurnost u starosti”, rekla je kancelarka.
Iako je Nemačka dugo bila prepoznatljiva po motu „Blagostanje za sve”, njen čuveni sistem „socijalne tržišne privrede” uveliko je izbledeo pod naletom neoliberalnog kapitalizma. Penzijski čekovi postali su slični iznosu socijalne pomoći nego iznosu dovoljnom za normalan život. Naročito onim osobama koje su radile manje plaćene poslove ili su kao dobar deo žena u Nemačkoj otišli u penziju sa manje radnog staža (budući da je do skoro bilo veoma uobičajeno da žene odustaju od svojih karijera da bi gajile decu).
Pre godinu dana, kada je formirana „velika koalicija” demohrišćana i socijaldemokrata, pitanje penzija je bilo velika tačna sporenja. Na insistiranje socijaldemokrata, malo su olabavljeni zahtevi za odlazak u penziju sa 67 godina, tako da sada zaposleni mogu da odu u punu penziju sa 63 godine, pod uslovom da su prethodno 45 godina uplaćivali penziono osiguranje. Ta starosna granica će se, međutim, postepeno pomerati naviše, najpre do 65 godine, a do 2029. će biti podignuta na 67 godina. U radni staž će biti uračunate i godine kada je neko bio nezaposlen, ali pod uslovom da je i tada uplaćivao penzijske doprinose. Vreme koje je provedeno u čuvanju dece takođe se preračunava. Ipak, sve to neće biti dovoljno za pristojan život ukoliko nije dodatno uplaćivana penzija u neki privatni fond.
Slični pritisak na penzioni sistem se oseća i u Francuskoj, gde je pre godinu dana reformisan penzioni sistem, pa će se od 2035. u penziju ići sa 43 godine radnog staža, umesto sa dosadašnjih 41,5. Francuzi su pokušali da sprovedu „pravednu” reformu, pa će biti olakšano ranije penzionisanje radnika koji obavljaju teške poslove.
Ali, to neće olakšati položaj ranije penzionisanih. U Švedskoj i Austriji već se primenjuje sistem po kojem Šveđanin koji se penzioniše u 63. umesto u 65. godini dobija čak 12 odsto manju penziju. S druge strane, oni koji rade do 69. godine, dobijaju bezmalo 30 odsto veću penziju nego oni koji se penzionišu četiri godine ranije.
Kada se ukrste sva evropska iskustva, očigledno je da evropski model socijalne zaštite polako nestaje i da je opšti trend da će državna penzija biti dovoljna za normalan život samo ako u osoba u penziju ode na pragu osme decenije.
Nenad Radičević
----------------------------------
Starost provedena na poslu
Brisel sve više insistira na tome da sve države članice Evropske unije podignu prag za penzionisanje na 67 godina
Grčka prva morala da smanji penzije: Atina (Foto Rojters)
Premda je pitanje penzionog osiguranja i uslova za penzionisanje zaposlenih uglavnom u nadležnosti svake pojedinačne države članice Evropske unije, Brisel sve glasnije nastoji da utiče u ovoj oblasti s namerom da natera države da podignu starosni prag za penzionisanje. Osim toga, predsednik Evropske komisije Žan-Klod Junker je u nedavno objavljenom investicionom planu, koji bi sa 300 milijardi evra trebalo da podstakne rast u EU, naveo da očekuje i da svaka članica EU sprovede nacionalnu reformu u osetljivim oblastima kao što je pitanje penzionog sistema.
Već duže vreme Komisija preporučuje reformu koja se zasniva na tome da se i pre 2030. za penzionisanje i muškaraca i žena uspostavi jedinstveni starosni prag od 67 godina, te da se svako ranije penzionisanje utiče na smanjivanje iznosa penzije. Štaviše, zbog činjenice da je evropsko stanovništvo sve starije, sve su glasniji predlozi da već do 2020. se prag za penzionisanje podigne na 66 godina, od 2036. na 67, a od 2046. na 68 godina.
Zasad su pod najjačim pritiskom države koje se nalaze u ekonomski poteškoćama, poput Grčke ili Hrvatske. Tako se premijer Zoran Milanović našao pred „preporukom” Evropske komisije da se u Hrvatskoj u penziju odlazi sa 67 godina i pre 2030.
„Ta priča mora stati i mora biti jasno definisana, moramo podvući crtu”, poručio je Milanović, naglašavajući da on jeste za EU, ali da o ovakvim pitanjima ona ne može da odlučuje i da granica za penziju ne može biti ista za sva zanimanja. „Unificirani prag od 67 godina ne drži vodu. To je birokratska tema dana, šlager koji se u Evropi peva neko vreme.”
Malo je verovatno da će premijer najmlađe članice EU uspeti još dugo da odoleva pritiscima, budući da i zemlje osnivači EU, poput Nemačke i Belgije, uveliko rade na podizanju praga za penzionisanje. Tako je nova belgijska desničarska vlada, u nastojanju da smanji državne rashode za 11 milijardi evra, predložila, između ostalog, da se od 2030. u penziju odlazi s 67 godina, umesto sa 65 godina, kako je sada. Međutim, ceo paket mera štednje naišao je na silovit odgovor sindikata, koji danima organizuju proteste.
S druge strane, zastupnici jedinstvenog praga za penzionisanje muškaraca i žena vide u Švedskoj primer zemlje kako je to moguće uspešno primeniti. U Švedskoj je sada primetno da se pripadnici bebi-bum generacije (rođeni između 1946. i 1964) odlučuju da ne odlaze u penziju posle navršene 65. godine, već nastavljaju da rade. Bilo da su u pitanju muškarci ili žene. Uzrok toga vide u socijalnoj politici Švedske, koja je odavno omogućila i očevima da idu na porodiljsko bolovanje, tako da većina tereta odgajanja dece nije samo na ženama. Roditelji imaju pravo da podele 480 dana plaćenog porodiljskog odsustva, a čak i ako se oboje odluče da rade ubrzo posle porođaja žene, na usluzi im je vrtić koji dotira država, tako da roditelji mesečno za njega treba da plate oko 150 evra, što je za švedske uslove vrlo malo.
Sve to je uticalo da Švedska ima najveću stopu zaposlenosti u Evropi – 74,4 odsto, dok je prosek u EU 64,1 odsto. Osim toga, Švedska je među državama koja među zaposlenima ima najveći procenat žena i starijih ljudi, a to što više ljudi radi omogućava joj da od poreza namiruje izdašan socijalni sistem.
N. Radičević
----------------------------------
Britanci bi da raskrste sa „sovjetskim” sistemom
Vlada najavljuje da će od sledeće godine svi penzioneri primati ista, fiksna primanja, a da oni koji sada započinju karijeru ne trebani da računaju na državne penzije
Britanski političari počeli su da upozoravaju građane da država za 20 ili najviše 30 godina više neće imati para za penzije i savetuju mlade da počnu da štede i uplaćuju funte u privatne fondove.
Kao i u mnogim drugim zapadnoevropskim zemljama sa niskom stopom rađanja, i u Velikoj Britaniji populacija je sve starija, a životni vek sve duži. Samo u Londonu postoji 80 stogodišnjaka koji primaju penziju više od 40 godina. Vlada upozorava da neće biti moguće godinama izdržavati ogroman broj ljudi i Ministarstvo finansija nedavno je počelo da sprovodi prvu od, kako se predviđa, mnogobrojnih penzionih reformi.
Ovo je, pre svega, vest za zaposlene koji imaju dvadeset i trideset godina i kojima se poručuje da odvajaju novac sa strane. Ista generacija podnela bi najveći teret i kada bi kabinet premijera Dejvida Kamerona rešio da ne dira primanja seniora jer bi to sigurno značilo podizanje poreza, koji bi, naravno, plaćali oni koji sada privređuju. Međutim, generacija ipsilon, kako često zovu mlade koji danas imaju između 18 i 33 godine, već je preopterećena otplaćivanjem studentskih kredita i, ako žive u Londonu, plaćanjem basnoslovno visokih kirija.
Za početak, reforma znači da će Ostrvljani sledeće godine početi da primaju iste, fiksne penzije koje će zameniti dosadašnje složene formule za izračunavanje mesečne svote. Iako detalji nisu objavljeni, list „Telegraf” saznaje da će svaki penzioner nedeljno primati 155 funti (196 evra) posle 35 godina staža. Žene će ovo pravo moći da ostvare sa 63, a muškarci sa 65 godina života. Dosad se u penziju moglo posle 30 godina rada, žene sa 60 godina života i muškarci sa 65.
Ministar finansija Džordž Ozborn objašnjava da će posle reforme Britanci prestati da plaćaju porez na penziju koju su nasledili od preminulog supružnika ukoliko je njihov partner preminuo pre 75. godine. Visoki funkcioner ovog ministarstva Dejvid Gok izjavio je da je sadašnji penzioni sistem u Britaniji „sovjetski” i da će reforma sigurno dovesti do „kulture štednje” među Ostrvljanima.
Ipak, tamošnji mediji otkrivaju brojne „rupe” u planovima jer jedan od pet Britanaca sigurno neće moći da prima ceo fiksni iznos. Pre svega, 21 odsto žena neće imati potrebnih 35 godina staža jer su pravile pauzu u karijeri da bi podizale decu.
Gradonačelnik Londona Boris Džonson smatra da Britanija mora da napravi rez u ovom sektoru i da to treba da urade torijevci, koji su već istakli da će do 2020. pripadnici oba pola ići u penziju sa 66 godina. On pronalazi da je sadašnji sistem okoštao i prevaziđen jer državni fond ne ulaže u nekretnine ili finansije i ne obrće novac koji bi mogao da se množi i puni kasu. Odatle bi država zahvatala ne samo kada bi prebacivala novac penzionerima već i kada bi joj bila potrebna infuzija za gradnju puteva, aerodroma ili deljenja socijalne pomoći.
Istovremeno, otkrivaju se skandali privatnih fondova na koje se radnici upućuju. Ispostavilo se da je jedan od četiri britanskih penzionera sa privatnim osiguranjem zakinut za punu penziju usled neetičkog poslovanja osiguravajućih kuća. Pušačima i osobama sa dijabetesom i visokim krvnim pritiskom privatni fondovi obećavali su veće premije jer su računali da će ove kategorije osiguranika kraće živeti. Ipak, na kraju im nisu isplatili obećano, izbila je velika afera i posle prašine podignute u medijima, fondovi su morali da osiguranicima nadoknade štetu.
Procenjuje se da je od 2007. do 2013. svake godine oko 100.000 britanskih penzionera na neki način zakinuto bez obzira na to da li su čekove primali iz državnog ili privatnog fonda.
J. Stevanović
objavljeno: 09.12.2014.
