Izvor: Politika, 07.Sep.2015, 09:54   (ažurirano 02.Apr.2020.)

Orban mora da posluša Angelu Merkel

Sirijske izbeglice su lakmus test za EU – kvote za njihov prijem moraju da se primene, inače je evropski projekat mrtav

Nemačka kancelarka ispravno postupa u imigrantskoj krizi i u pravu je što zahteva da se tražioci azila ravnomerno rasporede širom EU. Istočne zemlje koje se tome protive, poput Mađarske i Poljske, deo su EU, prihvatile su evropske principe i sada moraju da te iste principe poštuju, >> Pročitaj celu vest na sajtu Politika << ocenjuje švedski ekonomista i profesor Erik Berglof.

Sa direktorom Instituta za svetska zbivanja na Londonskoj školi ekonomije i doskorašnjim glavnim ekonomistom Evropske banke za obnovu i razvoj razgovarali smo u Beogradu gde je učestvovao na panelu „Budućnost Evrope” u organizaciji Centra za međunarodnu saradnju i održivi razvoj. Berglof objašnjava da Stari kontinent plaća cenu svoje neaktivnosti u zemljama porekla imigranata i dodaje da Brisel mora da uradi više kako u Siriji ili Libiji, tako i u zemljama kroz koje izbeglice i migranti prolaze.

Britanija već menja ploču i ističe argument da bi se problem rešio kada bi, na primer, svaki mali grad primio samo deset sirijskih porodica. Upravo o tome govori Angela Merkel, ističe naš sagovornik.

Šta još EU treba da uradi?

Da podrži zemlje koje okružuju Siriju poput Libana i Turske gde se već slilo nekoliko miliona izbeglica. Da im je EU obezbedila razumne uslove života, oni se ne bi pomerali odatle. Tunis je primio dva miliona Libijaca. I pre toga je imao krhku ekonomiju a sada ja zaista brinem za tu zemlju i smatram da joj Evropa ne pomaže dovoljno. Stvari mogu jako da se zakomplikuju, a džihadisti Islamske države Iraka i Levanta (IDIL) tamo već imaju uporište.

Kako rešiti problem u Siriji?

To je složen problem i naravno, nema magičnog štapića. Očigledno je da treba zauzdati Idil i pronaći rešenje za tranzicionu vladu u Damasku. Konačno, Zapad je najodgovorniji za tamošnju situaciju.

Ali zemlje koje su najviše doprinele, poput SAD, primaju najmanje migranata.

Situacija sa SAD je komplikovana, konačno, Amerika je daleko, migrantima je teže i skuplje da dopru tamo. Čini mi se da se Kanada, koje je relativno uvek otvorena za imigrante, sve više otvara i za Sirijce.

Ali ne i premijer Mađarske Viktor Orban koji kao argument za odbijanje azilanata ističe njihovu neprilagodljivost životu u Evropi. Šta vi o tome mislite?

I mi u Švedskoj imamo problem sa imigrantima, neki talasi migracije bili su uspešni, drugi ne, ali reći ću vam nešto: njihovo prilagođavanje društvu je neprestani posao, na tome se stalno mora raditi. Kvote za njihov prijem moraju da se primene, inače je evropski projekat mrtav. Sirijske izbeglice su lakmus test za EU. Nema ujedinjene Evrope ako Švedska i Nemačka moraju da prime sve, a većina drugih zemalja nikoga. Za zemlje poput Srbije još je teže, ne samo iz ekonomskih razloga već i zato što vaši susedi, poput Mađara, zatvaraju granice. Ipak, možda će ponašanje Beograda biti i neki signal za Budimpeštu da zauzme razumniji pristup. Ja razumem i neke Orbanove argumente. Naravno, ne podržavam ono što on radi, ali jeste tačno da Mađarska, kao i Srbija, plaća cenu neaktivnosti EU i nedostatka sistema na evropskom nivou.

Podržavate širenje EU i pored svih problema...

Da, jer je širenje Evrope na istok našem kontinentu donelo stabilnost i ekonomski rast. Oduvek sam bio za to da se i Beograd priključi EU. Vaša zemlja je danas sasvim drugačije mesto od onog kakva je bila pre 15 godina. To bi bilo dobro i za Srbiju jer EU ima instrumente za savladavanje sila koje se zalažu za status kvo, poput oligarha.

Ne slažete se sa argumentom da su Rumunija i Bugarska pokazale da je prijem novih članica bio pogrešan?

Taj argument je lažan. Poljska je devedesetih bila strašno korumpirana a danas je manje korumpirana od većine zapadnih zemalja. Problemi u Bugarskoj i Rumuniji postoje, ali te su zemlje na dobrom putu koji mi treba da podržimo.

Kako ocenjujete ekonomske napore Srbije koja je sada, sa gašenjem državnih firmi i smanjivanjem plata i penzija, postala najbolji neoliberalni đak?

Lako je početi sa neoliberalizmom, ali nemojte zaboraviti da u tom slučaju morate da obezbedite one koji će tim reformama biti pogođeni. Ako krenete u neoliberalne reforme, morate da izgradite zaštitnu mrežu, inače, naići ćete na otpor, ljudi se plaše promena, a to komplikuje stvari.

Taj recept se pripisuje i Atini mada čak i MMF kaže da je Grčki dug neodrživ. Da li je stvarno neodrživ?

U Grčkoj je bolje nego što je bilo pre tri meseca, ali moramo da vidimo da li će doći do makar delimičnog oprosta duga. Veoma je važno da im se dug oprosti. Kada je MMF to rekao, istakao je nešto značajno za diskusiju o ekonomije grčke. Bez toga neće biti reformi. Ali, ako im se olakša dug, to će biti dobra poruka: Verujemo vam da ćete sprovesti reforme. Tako će i Grci videti svetlo na kraju tunela umesto da očajavaju što će i njihova deca otplaćivati dugove.

A šta je sa međusobnim sankcijama Zapada i Rusije, ima li kraja tome?

Ostaće još najmanje pet, šest godina. Rusija neće smanjiti pritisak na Ukrajinu. Naprotiv, povećaće ga, pa će uslediti nove zapadne sankcije i nove ruske kontrasankcije koje, međutim, više štete samoj Rusiji jer tamo povećavaju cenu hrane i inflaciju. Zapadne zemlje nisu previše pogođene ruskim sankcijama pa mislim da je ceh koji je ukrajinska kriza ispostavila za nas mnogo više bezbednosan i politički. Ponovo se povećavaju vojni budžeti, ugrožena je evropska bezbednosna arhitektura i uopšte, povređena je evropska stabilnost, a EU je oduvek bio projekat koji je računao na predvidljivost i sigurnost.

Nastavak na Politika...