Izvor: Deutsche Welle, 07.Mar.2016, 09:37   (ažurirano 02.Apr.2020.)

Odmeravanje snaga u Briselu

Može li Angela Merkel da podstakne Evropu na postizanje zajedničkog rešenja u izbegličkoj krizi? Kakvu ulogu u svemu tome igra Turska? To su najvažniji zadaci i akteri sastanka na vrhu EU-Turska.

Kancelarka promena

Angela Merkel mora da menja svoj kurs. To >> Pročitaj celu vest na sajtu Deutsche Welle << su u međuvremenu učinile sve članice Evropske unije oko nje. Nakon blokade Balkanske rute, u Nemačku stiže manje izbeglica, što olakšava kancelarkinu poziciju. Ipak, ona uočava političke opasnosti za Evropsku uniju i zato i dalje insistira na zajedničkom rešenju. Njoj su važni sposobnost delovanja EU i održavanje Šengena. Zato podržava inicijativu Evropske komisije da se do kraja godine uspostavi efikasna kontrola spoljnih granica EU kako bi ponovo bio ukinut nacionalni nadzor na granicama zemalja-članica.

Angela Merkel - sposobnost delovanja EU i održavanje Šengena

Kancelarka se prema Grčkoj postavila strogo, ali istovremeno pokazuje i razumevanje. Angela Merkel s jedne strane kritikuje haos i propuste Grka u izgradnji izbegličkih kampova, a s druge se zalaže za solidarnost sa Atinom i obećava podršku Evropske unije. Evropska komisija već je obećala 700 miliona evra pomoći. Merkel se boji da bi ova kriza mogla dodatno da destabilizuje Grčku, ali svejedno odbija zahtev Atine da Nemačka direktno preuzme izbeglice koje čekaju na grčko-makedonskoj granici. Iz Berlina je ocenjeno da „zadaci za Grčku nisu neostvarivi“. Osim toga, cilj je okončati dosadašnju praksu automatskog propuštanja izbeglica ka severu.

Žrtva

Aleksis Cipras: Ovaj zadatak je za nas preveliki

Grčki premijer Aleksis Cipras u Briselu će pre svega tražiti pravednu raspodelu tereta između članica EU što se tiče prihvata izbeglica. On se žali da je njegova zemlja, zbog zatvaranja Balkanske rute, suočena sa humanitarnom krizom. „Ovaj zadatak je za nas preveliki“, izjavio je Cipras uoči sastanka na vrhu. Ipak, on od drugih država-članica ne može da očekuje neko preveliko saosećanje: Cipras je, naime, mesecima uporno odbijao sve zahteve EU da otvori prihvatilišta i mesta za registraciju izbeglica.

Sada mora da reaguje brzo. Mnogi ga smatraju jednim od krivaca za zaoštravanje izbegličke krize i tvrde da Atina nije dovoljno uradila kako bi obezbedila pomorsku granicu prema Turskoj. Na grčka ostrva još uvek čamcima pristiže i po 2.000 ljudi dnevno.

Zaverenici

Verner Fajman - lider balkanskih zemalja

Austrijski kancelar Verner Fajman obično šalje svoju ministarku unutarašnjih poslova da brani odluke o izbegličkim kvotama i zatvaranju granica. Na ovom samitu ipak mora da bude lično prisutan i suoči se sa Angelom Merkel. Ona optužuje njega i balkanske države da su zatvaranjem granica dovele EU u krizu i prouzrokovale haos u Grčkoj. Beč je tu meru dogovorio sa susednim zemljama na Balkanu i time takoreći ponovo preuzeo svoju vodeću istorijsku ulogu u regionu.

I sve to nakon što je Fajman još prošle godine nastupao kao partner Angele Merkel. No jačanje desnih populista kod kuće i preteći prevremeni izbori naterali su ga na promenu politike. Austrijski kancelar sada predlaže osnivanje evropskog fonda sličnog onome za spas evra, iz kojeg bi se finansirala pomoć izbeglicama.

Nepredvidljivi

Ahmet Davutoglu - mnogo toga zavisi od njega

„Saradnja s Turskom je od najveće važnosti“, naglasio je evropski komesar za izbeglice uoči samita u Briselu. Ta rečenica mogla bi da posluži kao moto predstojećeg susreta. Ipak, pitanje je da li će premijer Turske Ahmed Davutoglu hteti da ispuni želje Evropljana. Oni, naime, traže da Turska zadrži izbeglice i suzbije krijumčarenje ljudi. Kao znak dobre volje, EU vidi odluku Ankare da po prvi put primi nazad nekoliko stotina izbeglica koje su uspele da stignu do Grčke. U zamenu za to, Evropljani bi trebalo da Turskoj plate tri milijarde evra za zbrinjavanje izbeglica. No turski predsednik Erdogan već je prigovorio da je taj iznos suviše mali.

Osim toga, Ankara očekuje i napredak u pregovorima o prijemu u EU kao i to da turski premijer ubuduće bude pozivan na sastanke na vrhu Unije. Najvažniji turski zahtev jeste ukidanje viza turskim građanima za putovanje u EU i to već od ove jeseni.

No potezi turske vlade protiv Kurda i njena nejasna uloga u ratu u Siriji, znatno otežavaju postizanje dogovora. A tu je i stavljanje pod nadzor opozicionog lista „Zaman“ što je predsednik Evropskog parlamenta Martin Šulc prokomentarisao rečima da je „Turska na putu da proigra istorijsku šansu za približavanje Evropi“ i dodao da se Turskoj ne može progledati kroz prste što se tiče poštovanja osnovnih vrednosti.

Zaključak

Turski predstavnici s uživanjem upozoravaju da je njihova zemlja u boljoj poziciji. Turski ambasador pri Evropskoj uniji Selim Jenel izjavio je za BBC da se izbeglički talas ka Evropi u svakom trenutku može pokrenuti pokrenuti ako EU ne ispuni sve zahteve Ankare. Ti signali iz Turske čine dovode pod sumnju saradnju u politici prema izbeglicama – i to već uoči sastanka na vrhu.
Pogledaj vesti o: Evropska Unija

Nastavak na Deutsche Welle...