Izvor: Blic, 22.Sep.2013, 19:13   (ažurirano 02.Apr.2020.)

Očekivana pobeda Merkelove, neizvesne postizborne koalicije

U trenutku kada se očekuju prvi rezultati današsnjih izbora u Nemačkoj na kojima su učestvovale 34 partije, jasno je da su demohrišćani, kancelara Angele Merkel najjača pollitička opcija ali i da su postizborne koalicije, u kojima se pominje nekoliko scenarija, otvoreno pitanje.

Kao jedna od najčešće pominjanih mogućnosti za dane koje dolaze u Nemačkoj se navodi vlada ''velike koalicije'' izmedju Hrišsćansko-demokratske >> Pročitaj celu vest na sajtu Blic << unije, (CDU) i Socijaldemokratske partije Nemačke (SPD), kakvu je Merkelova u svom prvom mandatu već vodila.

Ukoliko je slabašnim liberalima (Partija slobodnih demokrata), aktuelnog šefa diplomatije Gvide Vestervela, danas uspelo da predju cenzus od pet odsto i udju u Bundestag, nastavak demohrišćansko-liberalne koalicije bi bio moguć, ali ne i najizgledniji scenarij, komentarišu nemački analitičari.

Medjutim, ukoliko liberalima nije ''pošlo za rukom'' da udju u Bundestag, Merkelovoj CDU kao partner za ''veliku koalciju'' ostaje CDU, a kada je reč o ''pretrčavanjima'' malih partija na stranu velikih, neprirodnih partnera, analitičari ocenjuju da savez njenih demohrišćana sa Zelenim, nije mnogo realistična opcija.

Evropskeptična ''Alternativa za Nemačku'' (AFD) je, kaže se danas u nemačkoj prestonici, najveća nepoznanica ovih izbora. Sa tom partijom, koja se zalaže za ukidanje evra i povratak nemačke marke, niko ne želi u koaliciju i ukoliko su oni danas prešli pet odsto glasova, to bi, ocenjuje se, moglo da znači kraj aktuelne demohrišćanko-liberalne koalicije.

U špekulacijama o postizbornim savezima, kancelarski kandidat SPD Per Štajnbrik isključio je i mogućnost koalicije sa Levicom, naslednicom nekadašnjih istočno-nemačkih komunista, odnosno, mogućnost saveza SPD-Zeleni-Levica.

Računica nemačkog izbornog sistema je, očito, veoma složena, pa tako izborni rezultat može usloviti duge i naporne postizborne koalicione pregovore oko formiranja nove vlade i špekulacije o tome ko na koju stranu treba, može i hoće da ''pretrči'', koga bi bilo poželjno, a koga opsano primiti u svoj tabor, da li se veliki treba da dogovore.

Analitičari ocenjuju da Merkelova grabi ka trećem mandatu, a kada je reč o nemackcom izbornom sistemu, Ustav kaže da se kancelar bira u Bundestagu na predlog predsednika države, bez diskusije, pri čemu nije naveden rok u kome predsednik države, posle konsultacija s političkim strankama, mora da kaže svoju reč.

Ustav, medjutim, precizira da se konstitutivna sednica Bundestaga mora održati najkasnije 30 dana po održavanju saveznih parlamentarnih izbora i da vreme službovanja kancelara i vlade počinje izdavanjem predsedničkog ukaza izabranom kancelaru (i njegovim ministrima), a završava se uobičajeno - posle četiri godine, izborom novog parlamenta.

Najčitanije SADA:

Nastavak na Blic...