Izvor: Večernje novosti, 03.Okt.2015, 22:46   (ažurirano 02.Apr.2020.)

Nemačka u znaku svoje kancelarke

ČETVRT veka ujedinjena Nemačka dokazuje svetu da pad Berlinskog zida, osim okončanja Hladnog rata nije doneo i ponovno stvaranje sile koja će se okretati protiv mira. O tome koliko je uspela možda najbolje govori podatak da bi kancelarka Angela Merkel mogla ove godine da se upiše u listu laureata Nobelove nagrade za mir. Nominovao ju je poslanički klub njene Demohrišćanske stranke u Bundestagu, što joj je, kako je sama >> Pročitaj celu vest na sajtu Večernje novosti << priznala, nateralo suze na oči. Po rečima Kristijana Berga Harpvikena, direktora Instituta za mir Prio u Oslu, "Merkelova je pokazala kvalitete visokomoralnog vođe u kritičnim trenucima". Migrantska kriza i ukrajinsko-ruski konflikt, najjači su kancelarkini aduti u pretendovanju na "Nobela". Spisak, u svetu pozitivno ocenjenih kancelarkinih aktivnosti na spoljnopolitičkom planu, mnogo je duži. Nasuprot tim pohvalama, sa domaćeg terena pljušte kritike na račun njenog "zanemarivanja poslova kod kuće". Tamošnji analitičari ocenjuju da ekonomski prosperitet Nemačke i dalje počiva na programu iz pera negdašnjeg kancelara Gerharda Šredera. Ima onih koji prognoziraju da će, upravo zbog toga, Merkelova ispustiti šansu da izjednači svoj kancelarski mandat sa rekordnim šesnaestogodišnjim stažom Helmuta Kola. Drugi, međutim, tvrde da bi Angela mogla da bude prvi nemački kancelar koji je svojevoljno otišao sa najviše državne dužnosti.UNUTRAŠNjI MIGRANTI SELIDBE unutar Nemačke smanjile su stanovništvo istočnih pokrajina tokom 25 godina, sa 14,5 na 12 miliona. Migracije nisu išle samo u pravcu istok-zapad: ljude iz seoskih sredina privlačili su veliki gradovi. Tako su Drezden, Lajpcig i Erfurt postali prave oaze u "pustinji" ostatka nekadašnje NDR, dok su manja mesta poput Ajzenhitenštata ili Hojesverda, izgubili skoro polovinu svojih žitelja. Paradoksalno, otpor prema migrantima i izbeglicama veći je u bivšoj Istočnoj Nemačkoj, nego na zapadu zemlje. Kako će biti pokazaće sutra. A u subotu je Nemačka, velikim feštama širom zemlje, proslavila 25 godina od ponovnog pripajanja pet istočnih pokrajina matici. U čast jubileja, Bundesbanka je emitovala kovanicu od 25 evra. Iliti, 50 dojč-maraka, kako bi to rekli nostalgičari. Za razliku od vanredne serije kovanice od dva evra, puštene ove godine u promet širom evrozone, dvadesetpetica će kao platežno sredstvo važiti samo na teritoriji Nemačke. Mnogo se, najpre Bon, zatim Berlin protekle dve i po decenije trudio da ne ponese etiketu negativca. Poljska je, podsećaju istoričari, dobila garancije za granicu na Odri i Nisi, a Francuska nebrojeno puta prednost na internacionalnom parketu. Važne pozicije u Evropskoj uniji, često su prepuštane komšijama... U poslednje vreme, međutim, Nemačka sve više preuzima vodeću ulogu u međunarodnim odnosima, i prema pisanju uglednog magazina "Špigl", oblači uniformu vatrogasca, kako bi gasila evropske i druge požare. Dok neke zemlje na to gledaju blagonaklono, druge grde. Ipak, četvrt veka otkako je ponovo "sastavljena" spajanjem Zapadne i Istočne Nemačke, ova zemlja u svojim rukama drži kopče koje bi mogle da budu brana da se članice EU rasprše na sve strane. Ovako misli politikolog Herfrid Minkler, koji ukazuje na činjenicu da je upravo Nemačka gotovo do u subotu bila knedla u grlu svojih suseda, prepadnutih da bi od nje opet mogla da dođe pretnja svetskim ratom. Koliko je ova (možda) kontradiktornost zanimljiva istoričarima, toliko (im) je prirodna činjenica da Merkelova igra ključnu ulogu u evropskoj migrantskoj krizi bez presedana, baš zato što je i sama nekad bila migrant. Rođena i odrasla u NDR, Angela je svoj prodor u politiku napravila na zapadu Nemačke. Uporedo sa velikim jubilejom nemačke države i nacije, pada tako i svojevrsni politički rođendan kancelarke Merkel. Pre tačno 25 godina, ona je ušla u Bundestag. Karijera aktuelne šefice i države kojom kormilari, traju identično - 25 godina. RAZLIKE IPAK POSTOJE Studija, rađena u čast četvrt veka ujedinjenja, pokazala je da su razlike između istoka i zapada države, još i te kako prisutne, a da u Nemačkoj i dalje živi dva tipa Nemaca - istočni i zapadni. Gotovo polovina ispitanika ubeđena je da među stanovnicima istoka i zapada postoji više razlika nego sličnosti. Svaki treći građanin sa istoka zemlje smatra "zapadnjake" arogantnim i punim sebe. Obratno, slika nije povoljnija - zapadnjaci istočne Nemce vide kao uobražene i večito nezadovoljne.

Nastavak na Večernje novosti...