Izvor: B92, 03.Okt.2011, 08:50   (ažurirano 02.Apr.2020.)

Nemačka slavi dan ujedinjenja

Bon -- Nemačka u Bonu, nekadašnjoj prestonici Zapadne Nemačke, obeležava 21. godišnjicu od ujedinjenja dve Nemačke- Istočne i Zapadne.

Na glavnoj svečanosti i ekumenskoj službi prisutni predsednik države Kristijan Vulf, kancelarka Angela Merkel i drugi nemački političari.

Centralna ceremonija obeležavanja Dana jedinstva se, po protokolu, održava u pokrajini koja daje predsednika Bundesrata, gornjeg >> Pročitaj celu vest na sajtu B92 << doma parlamenta, gde je zastupljeno 16 nemačkih federalnih jedinica - a ovoga puta je to pokrajina Severna Rajna Vestfalija.

Severna Rajna-Vestfalija je najmnogoljudnija pokrajina u kojoj živi oko 18 miliona ljudi i koja 4. oktobra obeležava svoj dan - 65 godina od formiranja.

Angela Merkel: Nemačka na dobrom putu

Nemačka kancelarka Angela Merkel poručila poručuje da je Nemačka, 21 godinu posle ujedinjenja, na dobrom putu, ali da velike razlike između istoka i zapada zemlje još postoje.

„Mi smo na dobrom putu, ali postoje još neke velike razlike”, rekla je kancelarka Merkel u video-poruci povodom Dana jedinstva, koji ove godine Nemačka obeležava na centralnoj svečanosti u Bonu, nekadašnjoj prestonici Zapadne Nemačke.

Kancelarka, koja je odrasla u nekadašnjoj Istočnoj Nemačkoj, u velike razlike svrstava demografske promene u takozvanim „novim pokrajinama”, odnosno, na teritoriji nekadašnje Istočne Nemačke, iseljavanja mladih ljudi, nezaposlenost i imovinske razlike.

„Nezaposlenost je tamo još uvek skoro duplo veća nego u 'starim pokrajinama'. Naravno, i u 'starim pokrajinama' ima problematičnih krajeva, poput Rurske i drugih oblasti, ali ako čovek to posmatra uzimajući u obzir celu teritoriju zemlje, onda je to velika razlika”, rekla je kancelarka Merkel u poruci objavljenoj na njenom sajtu uoči centralne proslave u Bonu.

Sama svečanost protiče u senci hapšenja četvorice mladića, osumnjičenih za terorizam, koji su u međuvremenu pušteni na slobodu.

Dan ujedinjenja

Kada je reč Danu ujedinjenja, mediji navode da je narodu više ostao u sećanju 9. novembar 1989. godine, kada je pao Berlinski zid, kao kraj DDR-a (Istočne Nemačke), i konflikata istoka i zapada i dan koji simbolizuje prilog običnih ljudi istorijskim promenama, od zvaničnog, parlamentarnog proglašnja ujedinjenja 3. oktobra 1990. godine.

Nekoliko dana pre svečanosti, nemački mediji su objavili da je Ludvig Erhard, „otac'” nemačkog privrednog čuda, imao plan da od bivšeg Sovjetskog Saveza „'otkupi'” to jedinstvo za 100 milijardi tadašnjih nemačkih maraka.

Prema informacijama nemačkog nedeljnika Špigel (Speigel), Ludvig Erhard je, kao nemački kancelar (na toj funkciji od 1963. do 1966. godine), od Sovjetskog Saveza želeo da kupi nemačko jedinstvo za 100 milijardi evra. Erhard je tada smatrao da će nemačka finansijska pomoć dobro doći Kremlju, i da je ruska privreda pod pritiskom. Američke diplomate su tada u svojim dosjeima plan označili kao nerealističan i politički naivan.

Dve decenije posle ujedinjenja i posle hiljada milijardi erva „upumpanih” sa zapada, statistika pokazuje da još uvek nije baš sve „ispeglano” i ujednačeno, i da se nemački istok i dalje rve sa ekonomskim problemima.

Nemačka danas, kada je vodi istočna Nemica Merkelova, predstavlja vodeću zemlju EU.

Međutim, samo par dana pred obeležavanje 21. godišnjice života u zajedništvu i u jeku evropske dužničke i krize evra u kojoj je Bundestag izglasao paket pomoći od ogromnih 211 milijardi evra, polovina Nemaca je rekla da žali za nemačkom markom.

U anketi, koju je objavio magazin Fokus, za povratak marke izjasnilo se 50 odsto Nemaca, a 48% njih kao pristalice evra, dok je pre godinu dana situacija bila skoro obrnuta - 50% Nemaca je želelo evro, a 47% priželjkivalo da se marka vrati.

Nastavak na B92...

Blic: Nemačka danas slavi Dan ujedinjenja

Blic: Merkel: Na dobrom smo putu, ali razlike još postoje