Izvor: NaDlanu.com, 22.Sep.2013, 20:09   (ažurirano 02.Apr.2020.)

Nemačka glasala: Trijumf Angele Merkel, neizvesne postizborne koalicije

U trenutku kada se očekuju prvi rezultati današnjih izbora u Nemačkoj na kojima su učestvovale 34 partije, jasno je da su demohrišćani, kancelarke Angele Merkel najjača pollitička opcija ali i da su postizborne koalicije, u kojima se pominje nekoliko scenarija, otvoreno pitanje.

Kao jedna od najčešće pominjanih mogućnosti za dane koje dolaze u Nemačkoj se navodi vlada ''velike koalicije'' između Hrišćansko-demokratske >> Pročitaj celu vest na sajtu NaDlanu.com << unije, (CDU) i Socijaldemokratske partije Nemačke (SPD), kakvu je Merkelova u svom prvom mandatu već vodila.Ukoliko je slabašnim liberalima (Partija slobodnih demokrata), aktuelnog šefa diplomatije Gvide Vestervela, danas uspelo da pređu cenzus od pet odsto i uđu u Bundestag, nastavak demohrišćansko-liberalne koalicije bi bio moguć, ali ne i najizgledniji scenarij, komentarišu nemački analitičari.Međutim, ukoliko liberalima nije ''pošlo za rukom'' da uđu u Bundestag, Merkelovoj CDU kao partner za ''veliku koalciju'' ostaje CDU, a kada je reč o ''pretrčavanjima'' malih partija na stranu velikih, neprirodnih partnera, analitičari ocenjuju da savez njenih demohrišćana sa Zelenim, nije mnogo realistična opcija.Evropskeptična ''Alternativa za Nemačku'' (AFD) je, kaže se danas u nemačkoj prestonici, najveća nepoznanica ovih izbora. Sa tom partijom, koja se zalaže za ukidanje evra i povratak nemačke marke, niko ne želi u koaliciju i ukoliko su oni danas prešli pet odsto glasova, to bi, ocenjuje se, moglo da znači kraj aktuelne demohrišćanko-liberalne koalicije.U špekulacijama o postizbornim savezima, kancelarski kandidat SPD Per Štajnbrik isključio je i mogućnost koalicije sa Levicom, naslednicom nekadašnjih istočno-nemačkih komunista, odnosno, mogućnost saveza SPD-Zeleni-Levica.Računica nemačkog izbornog sistema je, očito, veoma složena, pa tako izborni rezultat može usloviti duge i naporne postizborne koalicione pregovore oko formiranja nove vlade i špekulacije o tome ko na koju stranu treba, može i hoće da ''pretrči'', koga bi bilo poželjno, a koga opsano primiti u svoj tabor, da li se veliki treba da dogovore.Analitičari ocenjuju da Merkelova grabi ka trećem mandatu, a kada je reč o nemačkom izbornom sistemu, Ustav kaže da se kancelar bira u Bundestagu na predlog predsednika države, bez diskusije, pri čemu nije naveden rok u kome predsednik države, posle konsultacija s političkim strankama, mora da kaže svoju reč.Ustav, međutim, precizira da se konstitutivna sednica Bundestaga mora održati najkasnije 30 dana po održavanju saveznih parlamentarnih izbora i da vreme službovanja kancelara i vlade počinje izdavanjem predsedničkog ukaza izabranom kancelaru (i njegovim ministrima), a završava se uobičajeno - posle četiri godine, izborom novog parlamenta.Izvor: Tanjug via 24sata

Nastavak na NaDlanu.com...

Telegraf.rs: ISTORIJSKI: Prvi crnac poslanik u nemačkom parlamentu