Izvor: Politika, 22.Sep.2013, 19:42 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Očekivana pobeda Merkelove, neizvesne postizborne koalicije
U trenutku kada se očekuju prvi rezultati današsnjih izbora u Nemačkoj na kojima su učestvovale 34 partije, jasno je da su demohrišćani, kancelara Angele Merkel najjača pollitička opcija ali i da su postizborne koalicije, u kojima se pominje nekoliko scenarija, otvoreno pitanje.
Kao jedna od najčešće pominjanih mogućnosti za dane koje dolaze u Nemačkoj se navodi vlada ''velike koalicije'' između Hrišsćansko-demokratske unije, (CDU) i Socijaldemokratske partije Nemačke >> Pročitaj celu vest na sajtu Politika << (SPD), kakvu je Merkelova u svom prvom mandatu već vodila.
Ukoliko je slabašnim liberalima (Partija slobodnih demokrata), aktuelnog šefa diplomatije Gvide Vestervela, danas uspelo da pređu cenzus od pet odsto i uđu u Bundestag, nastavak demohrišćansko-liberalne koalicije bi bio moguć, ali ne i najizgledniji scenarij, komentarišu nemački analitičari.
Međutim, ukoliko liberalima nije ''pošlo za rukom'' da uđu u Bundestag, Merkelovoj CDU kao partner za ''veliku koalciju'' ostaje CDU, a kada je reč o ''pretrčavanjima'' malih partija na stranu velikih, neprirodnih partnera, analitičari ocenjuju da savez njenih demohrišćana sa Zelenim, nije mnogo realistična opcija.
Evropskeptična ''Alternativa za Nemačku'' (AFD) je, kaže se danas u nemačkoj prestonici, najveća nepoznanica ovih izbora. Sa tom partijom, koja se zalaže za ukidanje evra i povratak nemačke marke, niko ne želi u koaliciju i ukoliko su oni danas prešli pet odsto glasova, to bi, ocenjuje se, moglo da znači kraj aktuelne demohrišćanko-liberalne koalicije.
U špekulacijama o postizbornim savezima, kancelarski kandidat SPD Per Štajnbrik isključio je i mogućnost koalicije sa Levicom, naslednicom nekadašnjih istočno-nemačkih komunista, odnosno, mogućnost saveza SPD-Zeleni-Levica.
Računica nemačkog izbornog sistema je, očito, veoma složena, pa tako izborni rezultat može usloviti duge i naporne postizborne koalicione pregovore oko formiranja nove vlade i špekulacije o tome ko na koju stranu treba, može i hoće da ''pretrči'', koga bi bilo poželjno, a koga opsano primiti u svoj tabor, da li se veliki treba da dogovore.
Analitičari ocenjuju da Merkelova grabi ka trećem mandatu, a kada je reč o nemackcom izbornom sistemu, Ustav kaže da se kancelar bira u Bundestagu na predlog predsednika države, bez diskusije, pri čemu nije naveden rok u kome predsednik države, posle konsultacija s političkim strankama, mora da kaže svoju reč.
Ustav, međutim, precizira da se konstitutivna sednica Bundestaga mora održati najkasnije 30 dana po održavanju saveznih parlamentarnih izbora i da vreme službovanja kancelara i vlade počinje izdavanjem predsedničkog ukaza izabranom kancelaru (i njegovim ministrima), a završava se uobičajeno - posle četiri godine, izborom novog parlamenta.
Angela Merkel - od učenice Helmuta Kola do trećeg mandata
Nemačka kancelarka Angela Merkel, koja će sudeći po preliminarnim rezultatima današnjih parlamentarnih izbora najverovatnije ostati na toj funkciji i naredne četiri godine, rođena je 1954. godine u Hamburgu, a odrasla je u nekadašnjoj Demokratskoj Republici Nemačkoj.
Ćerka evangelističkog sveštenika dugo je bila smatrana ''političkom ćerkom'' bivšeg kancelara Helmuta Kola od koga se kasnije u jednoj aferi njihovih demohrišćana hladnokrvno distancirala.
Doktor fizike, udata u drugom braku za profesora kvantne hemije Joahima Zauera, uspešno vlada Nemačkom, ali, kako mnogi tvrde i Evropskom unijom, već dva mandata i to uglavnom tehnokratski i bez emocija.
Analitičari ocenjuju da je deo tajne njenog uspeha, zapravo, u radoznalosti ljudi.
Priča o životu Merkelove se ''servira u malim zalogajima'', govorilo se u ''vrućoj fazi'' izborne kampanje u kojoj su ona i njen ''izazivač'' Per Štajnbrik, konzervativac među socijaldemokratama''ukrštali koplja'' o pitanjima nezaposlenosti, pomoći Grčkoj, američkoj špijunskoj aferi, Siriji, porezima i zapošljavanju, izbegavajući pritom, i jedno i drugo, temu proširenja EU, koja je nepopularna među Nemcima.
Merkelova važi za osobu koja svoj privatni život dobro čuva, ali je u ovoj izbornoj kampanji, kažu analitičari, izgledalo, kao da je želela da kaže „ja sam normalan čovek, ja sam jedna od vas” i da se predstavi ne samo kao političar i fizičar, već, takođe, i kao supruga, pomalo baka i domaćica.
Ona je tako otkrila delić onoga što su mnogi želeli da znaju o njoj, govoreći doduše štedljivo, o svom stilu vladanja, kuvanju, mužu, ćutnji pred donošenje odluka, ali i o muškarcima.
''Moj muž se retko žali...jedino na kolačima je za njega uvek malo preliva....on je, jednostavno, sin poslastičara'', pričala je Merkelova svojim biračima o svom mužu, Zaueru, čiji sinovi iz prvog braka imaju svoju decu, sa kojima Merkelova zna da provodi odmore.
Kritičari kažu da Merkelova tim anegdotama o sebi ''kupuje vreme'' kako bi odstupila od žestokih tema, poput krize evra, ili izvoza nemačkog naoružanja, ili pitanja nezaposlenih i da tako, umesto hladne političarke koja raspolaže polugama moći, ostavi utisak nekoga ko je blizak biračima.
Nemci je tako često zovu „mamom” (Mutti) zbog, kako navodi BBC, slike u javnosti o Merkelovoj, prema kojoj se ona smatra majkom nacije.
Britanski javni servis podseća da je magazin „Forbs” Merkelovu proglasio drugom najmoćnijom osobom na svetu, što pre nje nikada nije pošlo za rukom nijednoj drugoj ženi.
Tokom ranijih godina njene političke karijere, pojedini kritičari su joj zamerali da je dosadna, da je provincijalka i da je čak aljkava, a ona je, kako ocenjuje BBC, tu sliku pokušala da promeni svetlim odevnim kombinacijama sa živim bojama i novom frizurom.
Posle rođenja u Hamburgu, Angela Merkel je imala svega nekoliko meseci kada je njen otac, luteranski sveštenik, premešten na službu u mali grad u Istočnoj Nemačkoj.
Odrastala je u ruralnoj oblasti u blizini Istočnog Berlina, a još u ranoj mladosti pokazivala je talenat za matematiku, nauku i jezike.
Odbranila je doktorat iz fizike, ali je kasnije radila kao hemičar na naučnoj akademiji u Istočnom Berlinu.
Do svoje 36. godine nije imala nikakve veze sa politikom, ali je 1989. godine učestvovala u demokratskom prevratu, rušenju Berlinskog zida i Ujedinjenju Nemačke.
Posle pada Berlinskog zida i prvih demokratskih izbora, Merkelova postaje portparol vlade.
Pridružila se Hrišćansko-demokratskoj uniji (CDU) dva meseca pre Ujedinjenja Nemačke, a tri meseca kasnije postala je ministarka omladine u Vladi kancelara Helmuta Kola.
Tanjug
objavljeno: 22.09.2013.
