Izvor: Blic, 24.Okt.2010, 01:15 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Multikulturalnost, jedna iluzija?
Angela Merkel je objavila kraj multikulturalnosti, što samo po sebi ne bi moralo značiti mnogo, da nije činjenice kako se s ovom njenom konstatacijom mnogi slažu, makar tiho.
Deo analitičara je sklon da ovo tumači u okviru političkog i lokalnog konteksta, dakle kao objavu jedne drukčije, nove Nemačke. Iz razumljivih istorijskih razloga, u Nemačkoj je bilo nepopularno koristiti termine poput "nacionalnog identiteta” ili "nacionalnog interesa”. Novije >> Pročitaj celu vest na sajtu Blic << generacije Nemaca uglavnom smatraju da se krivica dedova ne može večito ispaštati. Ali nevolja je što je problem širi i dublji no što bi bio da je samo nemački.
U poslednje dve-tri decenije multikulturalnost je postala čarobna reč, neka vrsta mantre koja se masovno izgovara, između ostalog, vrlo bitna za dobijanje pomoći od EU fondova. No, nevolja je što se, kako već sa svim sličnim mantrama biva, malo ko trudio da je istinski razume, a pred problemima koji su se u praksi javljali uredno su se zatvarale oči.
Da bi ovaj pojam imao ikakvog smisla, bilo je potrebno razumeti šta reč "kultura” suštinski znači. Kritičari samog pojma smatraju ga nekom vrstom politički korektne prevare, tvrdeći da se iza njega skriva stari pojam rase i rasizma. Dakle, nećemo reći da su "južnjaci” – ko god bili – lenji i prljavi zato što im takva priroda, za razliku od čistih i umivenih severnjaka, već ćemo njihove odlike tumačiti determinantama njihove kulture.
Multikulturalisti su pak krenuli od pretpostavke kako su sve "kulture” – što god mu to bilo – suštinski ravnopravne i suštinski vredne. Mnogo muka se, opet, javlja u praksi, jer bi bilo vrlo teško priznati da se sve osobine svih kultura sviđaju čak i najvatrenijim multikulturalistima. Braća koja ubiju sestru na sudu se pravdaju time da je ona, po kriterijumima njihove kulture (za ovo obrazloženje pomažu advokati), "osramotila porodicu”. Sudijama i dobrom delu javnosti ovo deluje najčešće čudovišno, ali tako stižemo do prave nevolje: na osnovu kojeg sistema vrednosti ocenjujemo i osuđujemo neke odlike, recimo, tradicionalne patrijarhalne kulture, ako zastupamo ravnopravnost svih kultura?
Oni koji su u Švajcarskoj glasali za zabranu podizanja minareta takođe su insistirali na nekim odlikama sopstvene kulture.
Neki veliki evropski nacionalisti XIX stoleća iskreno su verovali da će Evropa oslobođenih nacija i nacionalnih država biti Evropa večitog mira i saglasja. Istorija je ovu veru, još tada, surovo demantovala. Da li smo sa pojmovima kao što su kultura i multikulturalnost zapravo sipali staro vino u nove mehove i probleme pokušali da prevaziđemo metaforom?
