Izvor: Politika, 14.Maj.2012, 23:11 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Model štednje Merkelove na ispitu
Rezultati pokrajinskih izbora u Severnoj Rajni – Vestfaliji ukazuju da Angela Merkel i kod kuće gubi podršku za politiku stroge štednje
Današnja poseta novoizabranog francuskog predsednika Fransoa Olanda Berlinu budi nade Evropljana u ekonomski oporavak, s obzirom na ključnu temu sastanka – štednja i privredni rast umesto štednje po cenu recesije.
Olandova izborna obećanja bila su toliko >> Pročitaj celu vest na sajtu Politika << izričita da je teško zamisliti da će se prvi čovek Francuske, pod pritiskom nemačkih krugova, ili bez njega, odreći najavljenog oživljavanja privrede po cenu novog zaduživanja i novih smernica u socijalnoj politici.
Šefica nemačke vlade Angela Merkel, sa druge strane, gubi podršku kao predvodnica politike štednje po cenu recesije.
„Na međunarodnoj sceni kancelarki okreću leđa vodeći ekonomisti i političari, a u Nemačkoj gubi podršku birača”, komentariše hamburški nedeljnik „Cajt”.
Rezultati nedeljnih izbora u Severnoj Rajni – Vestfaliji idu u prilog ovom zaključku. Po proceni analitičara, istorijski debakl demohrišćana u najmnogoljudnijoj od šesnaest nemačkih pokrajina posledica je neuspelog pokušaja demohrišćanskog lidera Norberta Retgena da u finišu izborne kampanje prenese diskusiju na evropski nivo – da ukaže na ispravnost ekonomskog „recepta” (nemačke vladajuće koalicije) koji, u malom, obezbeđuje perspektive razvoja toj pokrajini. Uzimajući u obzir da je nezaposlenost u ovoj industrijski razvijenoj pokrajini znatno veća nego u ostalim delovima Nemačke, birači očigledno nisu poverovali u „recept” demohrišćana.
Retgen je preuzeo odgovornost za izborni poraz i podneo je ostavku na sve funkcije u pokrajini, a pokrenuta je rasprava da li bi trebalo da podnese ostavku i kao savezni ministar za zaštinu životne okoline.
Međutim, u političkim kuloarima Berlina raspravlja se da li je zapravo „Merkelova, predviđajući poraz u Severnoj Rajni – Vestfaliji, svesno žrtvovala najperspektivnijeg političara – uzgred rivala u trci za imenovanje novog kancelarskog kandidata demohrišćana – ne bi li proverila prihvatljivost svog ekonomskog modela među biračima”.
Odluka petine ukupnog nemačkog biračkog tela – 13,2 miliona žitelja imalo je pravo glasa u Severnoj Rajni – Vestfaliji – proglašena je pokazateljem budućeg odnosa snaga na saveznom nivou. U dva navrata, rezultati izbora u Severnoj Rajni – Vestfaliji bili su „prethodnica” koalicija kojim su demohrišćani poslati na opozicionu klupu Bundestaga. Savez socijaldemokrata i liberala šezdesetih godina, odnosno koalicija socijaldemokrata i Zelenih u devedesetim proizišli su iz (post)izborne situacije u toj nemačkoj pokrajini.
O značaju izbora u toj pokrajini svedoči potez bivšeg socijaldemokratskog kancelara Gerharda Šredera. Posle izgubljenih izbora u Severnoj Rajni – Vestfaliji 2005, raspisao je vanredne izbore za Bundestag i na njima izgubio.
Pod utiskom „šamara” birača, Merkelova će, dakle, otvoriti ciklus pregovora Berlina i Pariza – o izlasku iz ekonomske krize. Cikcak kurs kancelarke i njenih najbližih saradnika u minulih nekoliko dana ukazuje na spremnost šefice nemačke vlade na kompromis. Njeno pomirljivo tumačenje francuskog kompromisnog predloga „i štednja i privredni rast” ukazuje da pozicije pristalica dva protivrečna stava nisu tako udaljene jedna od druge.
„Razmišljanja” nemačkog ministra finansija Volfganga Šojblea dodatno idu u prilog spekulacijama o nemačkoj „odstupnici”. Šojble je minulog vikenda dao iznenađujuću izjavu nedeljniku „Špigl” da finansijska pomoć Grčkoj neće biti uskraćena i u slučaju da ta država ponovo uvede nacionalnu valutu...
Poziciju nemačkog šefa finansija lakše je razumeti, ako se uzme u obzir šta je konkretno sadržano u tom planu: sredstvima iz zajedničkog fonda bili bi i dalje finansirani dugovi Grčke prema Evropskoj centralnoj banci, garancije zemalja poput Nemačke ne bi bile povučene. Istovremeno, pomoć budžetu Atine bila bi (pre)raspoređena na sve članice EU, umesto na jedanaest članica evrozone.
U ekonomskim centralama pažnju je privukla i holandsko-nemačka inicijativa „Evropolis” o podeli evrozone, koju su predstavili profesori Tehničkog univerziteta Berlin. Evro bi opstao kao valuta, ali bi u zemljama takozvane Zone A bila uvedena obračunska jedinica „guldenmark”. Njom bi bile regulisana kretanja u „perspektivnim” ekonomijama, poput Nemačke, Holandije, Austrije, Finske i Luksemburga. Francuskoj, kao drugoj ekonomiji kontinenta, bila bi ostavljena (polu)otvorena vrata za kasniji pristup.
Inicijativa „Evropolis” za sada je samo predmet teoretskih rasprava. Ipak, ona ukazuje na neminovnost kompromisa o popuštanju steznika štednje.
Izvori u kabinetu vlade u Berlinu nude, ispod ruke, objašnjenje šta je navelo kancelarku Merkel da pre neki dan odloži ratifikaciju Fiskalnog pakta u Bundestagu: „Nije kancelarka samo izišla u susret zahtevima opozicije – bila je to prilika da odlaganjem ratifikacije sačeka rezultate ovogodišnje konferencije Bilderberg grupe koja će se održati od 31.maja do 3.juna.”
Iz Bilderberg grupe od početka godine pristižu signali o neophodnosti uspostavljanja mehanizama za prelazak na nove tržišne odnose – u epohu takozvanog humanog globalizma.
Miloš Kazimirović
objavljeno: 15.05.2012.
Pogledaj vesti o: Izbori
.jpg)
