Izvor: B92, 20.Maj.2020, 18:22
Merkelova i Makron u akciji spasavanja EU
Brisel -- Zajedno s francuskim predsednikom Emanuelom Makronom, nemačka kancelarka Angela Merkel predložila je fond od 500 milijardi evra kako bi se pomoglo članicama EU.
Merkelova je sa Makronom predložila fond od 500 milijardi evra kako bi se pomoglo zemljama članicama Evropske unije koje su najteže pogođene pandemijom kovida 19, skrećući sa dugogodišnjeg kursa nemačke spoljne politike, piše >> Pročitaj celu vest na sajtu B92 << Njujork tajms.
Ovim bi se omogućio transfer sredstava iz bogatijih zemalja onima kojima je najpotrebnije, i to novcem koji bi cela Evropska unija pozajmila zajedno, što su dva faktora koja odskaču od nemačkih "centralnih uverenja", kaže francuski ekonomista i bivši savetnik francuske vlade Žan Pisani Feri.
Predlog će biti uključen u plan koji je sačinila Evropska komisija, koji bi trebalo da bude završen do 27. maja.
U Nemačkoj neće biti popularan, a možda će pomoći populističkim protivnicima sa krajnosti političkog spektra. Ali Merkelova je u sumrak svoje duge političke karijere stavila interese Unije od 27 članova ispred svojih domaćih briga, piše njujorški list.
Predlog je, kako se navodi u tekstu, jasno prepoznavanje pretnje koju je donela pandemija, čija se sveobuhvatna ekonomska posledica nije još osetila, i pokušaj da se prevaziđu produbljujuće podele u Evropskoj uniji - između štedljivog severa i opustošenog juga, između Brisela i centralnoevropskih autoritarnih vlada - oko načina kako da se reaguje.
Kako Njujork tajms piše, ovo takođe odražava činjenicu da, nakon što je Britanija otišla iz bloka, Nemačka i Francuska - dve veoma različite zemlje koje predstavljaju najveću i najmoćniju evropsku ekonomiju - sada imaju više prostora da se nametnu ako pronađu zajedničku osnovu. Kad se oni dogovore, obično vode za sobom i ostale države članice.
"Oni su se udružili jer su na vrlo različite načine i Makron i Merkelova moderni, racionalni lideri koji su shvatili koliko je važno i štetno sve ovo“, kaže Natali Toči, savetnica Evropske unije i šefica italijanskog Instituta za međunarodne poslove.
Štetno je ne samo za Evropsku uniju u celini, već i za njihove dve zemlje, koje zavise od ostatka Evrope za trgovinu - čak ni bogatiji sever ne može preživeti bez radne snage i potrošača juga, konstatuje Njujork tajms.
Ipak, iako se najviše pažnje posvetilo podelama sever-jug, opozicija takođe može doći iz zemalja članica centralne i istočne Evrope. Uprkos tome što su bili lakše pogođeni pandemijom, njihove manje ekonomije najteže su pogođene padom potrošnje u ostatku Evrope.
Te će zemlje oklevati da pristanu da toliko evropske pomoći - za koju će na kraju morati da plate - ode u južne zemlje koje su bogatije od njih, piše Njujork tajms pozivajući se na evropskog diplomatu.
Razapeta između siromašnijih južnih država koje je virus najteže pogodio, poput Italije i Španije, koje žele evropsku podršku u vidu grantova, i bogatijih severnih država koje umesto toga odbacuju kolektivni dug i favorizuju kredite, Komisija se našla u nezavidnoj situaciji, navodi se u tekstu.
Neizbežni su dugi pregovori pre nego što države članice konačno jednoglasno usvoje bilo koji predlog, ali dobro upućene evropske diplomate veruju da će konačni rezultat, uprkos protivljenju Austrije, Švedske, Danske i Holandije, verovatnije biti favorizovanje grantova umesto kredita, uz otplatu bilo kojeg novog evropskog duga posle 2027. godine, zaključuje list.
Pogledaj vesti o: Evropska Unija
.jpg)
