Izvor: Politika, 16.Jul.2013, 16:02 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Merkelova brani SAD i optužuje Irsku
Posle višenedeljnog ćutanja o aferi globalnog nadzora, kancelarka rekla da kontrola mora da postoji zarad odbrane od terorizma
Posle višenedeljnog ćutanja Angele Merkel o aferi globalnog nadzora vlada, privrede i građana od strane američkih i britanskih obaveštajnih službi, ali i od bezbednosnih agencija u EU, kao i posle zahteva da se razjasni stepen umešanosti nemačke obaveštajne službe BND, >> Pročitaj celu vest na sajtu Politika << nemačka kancelarka je zauzela stav.
„U okviru konsultacija o Evropskom sporazumu o zaštiti ličnih podataka, Nemačka će zahtevati da firme (provajderi interneta i društvene mreže) ubuduće budu obavezne da saopšte kome prosleđuju podatke o evropskim korisnicima”, rekla je Merkelova u nedeljnom intervjuu za prvu nemačku televiziju ARD.
Ona je naglasila da je nedopustivo da se uzurpiraju sve usavršenije tehničke mogućnosti kontrole i dodala da izgovori o neophodnosti zaštite od terorizma nisu dovoljni da bi se nadzor tolerisao: „Svrha, po našem mišljenju, ne opravdava sredstva.”
Kancelarka je uprla prstom u Irsku, gde se nalazi evropska centrala društvene mreže „Fejsbuk“. „Šta vredi da mi, u Nemačkoj, donosimo zakone koji efikasno štite korisnike te mreže, kada Irska nema i ne namerava da donese sličan zakon. Moramo da se dogovorimo o merama koje će važiti za sve članice EU.“
Nemački mediji dočekali su njene izjave na nož. U komentarima vodećih kolumnista mahom je direktno, ređe indirektno, ukazano da bi TV nastup Merkelove mogao da posluži kao još jedan dokaz nemačkog licemerja.
„Prosleđivanje podataka sa servera društvenih mreža i servisa interneta u arhive američkih i britanskih službi samo je jedan od brojnih aspekata afere”, ističe nedeljnik „Cajt”. „Saveznici (SAD i Britanija) svakog meseca nadziru 500 miliona elektronskih podataka nemačkih korisnika – uz pomoć i uz prećutnu saglasnost Nemačke.“
Oštriji u oceni je kolumnista „Špigla” Jakob Augštajn. „Korak po korak prestajemo da budemo građani, postajemo potčinjeni. Nebitno je naše postavljanje prema SAD i prema zapadnom svetu. Ovde je reč o tome da se naša prava gaze, a mi nemamo mogućnosti da se efikasno suprotstavimo.“
Kancelarski kandidat opozicionih socijaldemokrata Per Štajnbrik najavio je da će njegova stranka postaviti zahtev komisiji Bundestaga da povede parlamentarnu istragu protiv kancelarke i njenog ministra unutrašnjih poslova Hansa Petera Fridriha.
Opozicija tvrdi da je Merkelova prekršila službenu zakletvu po kojoj će sve svoje snage usredsrediti da zaštiti nemački narod. Za kršenje zakletve, definisane članom 56 Nemačkog osnovnog zakona (ustava), predviđen je opoziv kancelara, ali i njegovo pozivanje na krivičnu odgovornost.
Ministru Fridrihu se stavlja na teret da je uspostavio „podanički odnos” prema SAD. Kao dokaz takvog odnosa ističe se da se Fridrih, po opštem mišljenju, za vreme prošlonedeljne posete Vašingtonu nije poneo kao ministar jedne suverene zemlje, već kao „potčinjeni podnosilac molbe da se smanji nadzor građana koji su ga izabrali“.
Propusti ili krivica čelnih ljudi u Berlinu nisu ništa novo. Nemačka je još u vreme posleratnog kancelara Konrada Adenauera kontrolu svojih građana prepustila američkim službama. O tome svedoči u državnom arhivu sačuvana izjava Hansa Heherla, ministra unutrašnjih poslova u poslednjoj Adenauerovoj vladi.
„Mi ne nadziremo naše građane. Ako želimo da saznamo nešto o Nemcima u Nemačkoj, obraćamo se Amerikancima.“
U razgovorima sa mnogobrojnim izvorima u nemačkim bezbednosnim i obaveštajnim službama, „Politika” je saznala da se ta praksa do danas nije izmenila.
To je najzad indirektno potvrdila i kancelarka Merkel u pomenutom intervjuu. „Mnogi naši građani su, s pravom, uznemireni nedoumicom kako se njihovi podaci koriste u inostranstvu. Nemačka i SAD tesno sarađuju u borbi protiv terorizma, ali je naš stav pri tom oduvek bio da mora postojati i izvesna zaštita ličnih podataka.”
Dnevnik „Velt” je pojasnio kako ta saradnja funkcioniše: „Službama SAD, pre svega Nacionalnoj bezbednosnoj agenciji, dopušta se da bez ograničenja nadziru komunikacije u Nemačkoj. Zauzvrat, SAD su dale pravo Nemačkoj da u slučaju potrebe zatraži prosleđivanje određenih podataka.“
Miloš Kazimirović
objavljeno: 16.07.2013.
Pogledaj vesti o: Evropska Unija
