Izvor: B92, 05.Okt.2011, 20:55 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Merkel: Visokorizičan bankrot Grčke
Berlin -- Nemačka kancelarka Angela Merkel se protivi evroobveznicama i dodaje da će investitori koji se nadaju da će jedan potez okončati dužničku krizu biti razočarani.
Zemlje evrozone moraju da shvate "da je životu iznad naših mogućnosti došao kraj" i da se posvete smanjenju dugova koje će potrajati mnogo godina, kaže Merkel.
Iako je odbacila mogućnost bankrota Grčke, kancelarka je navela da obveznice nisu rešenje da se kriza ne prelije iz Grčke na >> Pročitaj celu vest na sajtu B92 << druge zemlje mada neki žude za "velikim praskom" koji bi okončao krizu.
"Svako ko veruje u to nema pojma o ekonomiji", dodala je ona i navela da bi bankrot Grčke imao nepredvidive posledice, doveo do spekulativnih napada na druge visoko zadužene zemlje i negativno uticao na privredni rast Nemačke.
MMF "uveren" da će Grčka dobiti novac
Međunarodni monetarni fond (MMF) je "uveren" da pregovori u Atini mogu dovesti do "pozitivnog zaključka" i omogućiti puštanje blokirane sledeće tranše od osam milijardi evra iz prošlogodišnjeg međunarodnog zajma za spasavanje Grčke. Direktor MMF za Evropu Antonio Boržes kaže da je "glavna poruka da ne treba žuriti. Uvereni smo da će pregovori doneti pozitivan zaključak".
Dozvoljavanje grčkog bankrota izazvalo bi "ogroman gubitak poverenja" u evroobveznice, izjavila je kancelarka i navela da "niko ne može sa sigurnošću da kaže" šta bi se dogodilo ukoliko Grčka bankrotira.
"Pre nego što uskočim u tu avanturu, moram da se zapitam da li smo sposobni da se nosimo sa njom i možemo li nadgledati naše poteze", dodala je Merkelova.
Ona je naglasila da je "celokupan odbor" njenih ekonomskih savetnika mišljenja da grčki dug treba restrukturisati, što nije savet koji je ona spremna da prihvati.
"Ako jednoj zemlji kažemo 'opraštamo vam polovinu duga' to je velika stvar. Odmah zatim će se pojaviti druga zemlja koja će tražiti isto", rekla je Merkelova.
Ona je rekla da je "duboko uverena" da Evropa probleme može rešiti samo zajedničkim putem.
"Solidarnost je uvek jeftiniji način od samostalnog delovanja. Švajcarska, koja se susreće sa visokim kursom svoje valute koji koči izvoz, je svedok toga. Danas, samostalnost nije osnov za bolju budućnost", dodala je kancelarka.
Treba rekapitalizovati banke
Angela Merkel kaže da će podržati evropski plan za rekapitalizaciju banaka, ukoliko ta mera bude ocenjena neophodnom.
Međunarodni monetarni fond je pozvao Evropu da uloži milijarde evra u rekapitalizaciju svojih najvećih banaka. Francusko-belgijska banka Deksija je trenutno na rubu kolapsa zbog zabrinutosti na tržištu da neće moći da izdrži gubitke zbog izloženosti dugovima nekih članica evrozone.
Merkelova je, posle sastanka sa predsednikom Evropske komisije Žoze Manuelom Barozom, izjavila da bi trebalo da se izgradi finansijski zaštitni zid ukoliko bude postojao zajednički stav da banke nisu dovoljno kapitalizovane za trenutne uslove na tržištu.
Merkel je istakla da su neophodne "zajedničke smernice" oko toga koliki je iznos kapitalizacije neophodan i dodala da je hitno potrebno doneti ih.
I komesar EU za ekonomska i monetarna pitanja Oli Ren kaže da je potreban jedinstveni pristup krizi.
"Sve je više onih koji smatraju da je Evropi potreban koordinisani pristup, dok bi mnoge elemente trebalo da primene države članice", rekao je Ren i dodao da "kapital evropskih banaka mora da bude ojačan kako bi se povećala bezbednost i smanjila neizvesnost na tržištu".
MMF: Usporava ekonomski rast
I Međunarodni monetarni fond (MMF) je preporučio Evropi sveobuhvatnu i odvažnu akciju kako bi se vratila na put ekonomskog oporavka.
MMF navodi da je privredni rast u Evropi osetno usporio zbog globalnih potresa i eskalacije dužničke krize na kontinentu koja je uzdrmala poverenje i ukočila domaću tražnju.
MMF će pomoći oko Italije i Španije
Antonio Borhes kaže da bi MMF mogao da pomogne spasilačkom fondu zone evra da podrži tržišta obveznica pod pritiskom u Italiji i Španiji. On je kazao je da bi Fond mogao da "investira zajedno" sa Evropskim fondom za finansijsku stabilnost kada taj fond kupuje obveznice Italije i Španije, kao i da bi MMF mogao da odobri Italiji i Španiji predostrožne kreditne linije.
Fond prognozira da će privredni rast u Evropi usporiti u idućoj godini na 1,8 odsto sa ovogodišnjih 2,3 odsto. Istovremeno Fond ističe da postoji veliki rizik da rast bude i manji, ako se ne preduzmu mere da se kriza zasutavi.
"Evropski lideri načinili su brojne važne korake ali je sada neophodno da brzo primene nove mere dogovorene na julskom samitu. To je preko potrebno za obnovu poverenja potrošača, tržišta i investitora", istakao je direktor MMF-a za Evropu Antonio Borhes.
MMF je pozvao Evropu da, pored primene letos dogovorenog, uključujući oko proširenja Evropskog fonda za finansijsku stabilnost, prilagođava monetarnu politiku i preduzme mere za obnovu mogućnosti banakarskog sektora za finansiranje privrede.
Takođe, MMF savetuje Evropi da obnovi poverenje u evropska tržišta duga i podstakne fiskalni kredibilitet. Gledano na srednji rok, MMF smatra da bi više stope rasta pomogle da se reše mnogi problemi koji muče Evropu.
"Potencijal Evrope za rast je vredan pažnje. Uz strogo poštovanje prave politike, (potencijal) može biti iskorišćen", zaključio je Borhes.
Pogledaj vesti o: Angela Merkel
