Izvor: Večernje novosti, 22.Sep.2013, 21:41   (ažurirano 02.Apr.2020.)

Merkel: Rezultat odličan, prerano o velikoj koaliciji

U Nemačkoj su u nedelju u 18 sati završeni izbori za 18. saziv Bundestaga, a prema prvim, preliminarnim rezultatima glasanja demohrišćani kancelarke Angele Merkel dobili su 42,8 odsto glasova i tako postali najjača politička opcija u državi.Nemačka kncelarka Angela Merkel obećala je građanima, nakon preliminarnih rezultata parlamentarnih izbora koji su nagovestili pobedu njenih demohrišćana, "četiri bolje godine >> Pročitaj celu vest na sajtu Večernje novosti << za Nemačku", ali i dodala da je jos prerano da se govori o velikoj koaliciji.Britanska agencija Rojters navodi da je Merkel pobedu svoje stranke ocenila kao "super rezultat" i zahvalila partiji, glasačima i suprugu, ali je rekla da je prerano diskutovati o koalicionim opcijama dok ne budu objavljeni konačni rezultati.Prema tim nezvaničnim rezultatima, dosadašnji koalicioni partneri Merkelove, liberali, šefa diplomatije Gvida Vestervela nisu uspeli da uđu u Bundestag jer su osvojili 4,8 odsto glasova i nisu prešli cenzus. IZBORI Građani su, od 4.451 kandidata, birali 598 poslanika Bundestaga. Danas je prvi put glasalo i oko tri miliona 18-godišnjaka. Na ovim izborima učestvovalo je i oko 65.000 birača koji žive u inostranstvu. Prema statistici, na izbore je pozvano i oko 5,8 miliona Nemaca migrantskog porekla, što je dobrih devet odsto ukupnog broja birača.Socijaldemokratska stranka (SPD) je osvojila 26 odsto, navodi Dojče vele, Zeleni osam odsto, a Levica 8,5 odsto.Evroskeptična "Alternativa za Nemačku", koja se zalaže za ukidanje evra i povratak nemačke marke nije uspela da uđe u Bundestag, kao ni Piratska partija. Agencije javljaju da je najverovatnije formiranje velike koacije - demohrišćana i socijaldemokrata.Prve, preliminarne rezultate glasanja objavila je televizija ARD u prvim minutima po zatvaranju biračkih mesta.Glasanje je počelo jutros u osam sati, a oko 80.000 izbornih mesta u 299 okruga zatvoreno je u 18 sati. Na biračka mesta pozvano je blizu 62 miliona Nemaca s pravom glasa, a u trci su učestvovale 34 partije i 4.451 izborni kandidat.Prema prvim procenama "Infratesta" izlaznost birača je iznosila 73 odsto, prenose nemački mediji.Na današnjim izborima u Nemačkoj do 14.00 sati je glasalo 41, 2 odsto Nemaca, saopštio je Savezni zavod za statistiku, navodeći da je to za oko pet odsto više nego na prošlim saveznim izborima 2009. godine.Glasanje je, kako navode mediji, proteklo mirno i u skladu sa izbornim standardima, a analitičari su istakli da političare, nezavisno iz koje su partije, brinu neodlučni.Merkelova je na svoje biračko mesto izašla tek posle podne, u pratnji supruga profesora Joahima Zauera, dok je kandidat za kancelara iz opozicione Socijaldemorkatske partije (SPD) Per Štajnbrik glasao, kako su primetili, "samouvereno i s osmehom".Merkelova preti da "uzme titulu" Tačerovoj. Više o tome pročitajte OVDEU trenutku kada se očekuju konačni rezultati današsnjih izbora u Nemačkoj, jasno je da su postizborne koalicije, u kojima se pominje nekoliko scenarija, otvoreno pitanje. Kao jedna od najčešće pominjanih mogućnosti za dane koje dolaze u Nemačkoj se navodi vlada "velike koalicije" između CDU i SPD kakvu je Merkelova u svom prvom mandatu već vodila.Da je slabašnim liberalima (Partija slobodnih demokrata), aktuelnog šefa diplomatije Gvide Vestervela, danas uspelo da pređu cenzus od pet odsto i uđu u Bundestag, nastavak demohrišćansko-liberalne koalicije bi bio moguć, ali ne i najizgledniji scenariji, rekli su nemački analitičari uoči izbora.Međutim, pošto, prema preliminarnim rezultatima, liberalima nije pošlo za rukom da uđu u Bundestag, Merkelovoj CDU kao partner za verliku koaliciju ostaje SPD. Kada je reč o "pretrčavanjima" malih partija na stranu velikih, neprirodnih partnera, analitičari ocenjuju da savez njenih demohrišćana sa Zelenim, nije mnogo realistična opcija.Per Štajnbrik sa suprugom na glasanjuU špekulacijama o postizbornim savezima, kancelarski kandidat SPD Per Štajnbrik isključio je i mogućnost koalicije sa Levicom, naslednicom nekadašnjih istočno-nemačkih komunista, odnosno, mogućnost saveza SPD-Zeleni-Levica.Prema nemačkom Ustavu kancelar se bira u Bundestagu na predlog predsednika države, bez diskusije, pri čemu nije naveden rok u kome predsednik države, posle konsultacija s političkim strankama, mora da kaže svoju reč.Ustav, međutim, precizira da se konstitutivna sednica Bundestaga mora održati najkasnije 30 dana po održavanju saveznih parlamentarnih izbora i da vreme službovanja kancelara i vlade počinje izdavanjem predsedničkog ukaza izabranom kancelaru (i njegovim ministrima), a završava se uobičajeno - posle četiri godine, izborom novog parlamenta.Svetske agencije prenose da Evropa pomno prati prve nacionalne izbore u Nemačkoj otkako je izbila dužnička kriza u evrozoni 2009. godine.Neki se nadaju da će Merkel ublažiti stav prema državama evrozone koje grcaju u problemima, kao što je Grčka, ukoliko uđe u takozvanu veliku koaliciju sa socijaldemokratama, ali se ne očekuju značajni politički zaokreti pošto se Socijaldemokratska partija levog centra slaže sa pristupom MerkeleoveNemački izborni sistem je slozena kombinacija veog i proporcionalnog sistema. Gvido VesterveleSvaki birac ima dva glasa - "prvim glasom" neposredno bira kandidata u svom izbornom okrugu u kojem mandat u Bundestagu dobija onaj ko ima prostu veglasova, nezavisno od toga u kojoj je stranci, a "drugim" odlucuje o poslanicima koji eko pokrajinske stranacke liste uBundestag.Ti, "drugi glasovi" su odlucujuer odreduju koja stranka biti najvise mesta u parlamentu i time pravo da imenuje kancelara i sastavi vladu.Na vlasti u Nemačkoj je od 2009. godine takozvana crno-žuta koalicija koju čine CDU, CSU i FDP na čelu sa Merkelovom, dok su opoziciju u parlamentu činili SPD, Levica i Zeleni.
Pogledaj vesti o: Angela Merkel

Nastavak na Večernje novosti...