Izvor: B92, 23.Okt.2011, 15:45 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Merkel: Krizu evra rešiti "bazukom"
Brisel -- Nemačka kancelarka Angela Merkel zalaže se očuvanje evrozone u njenom sadašnjem sastavu, ali ponavlja da se protivi emitovanju obveznica tog valutnog bloka.
Evrozona sada obuhvata 17 člabica Evropske unije (EU) koje koriste zajedničku valutu - evro, a u poslednje vreme na finansijskim tržištima se učestano spekuliše da bi taj valutni >> Pročitaj celu vest na sajtu B92 << blok mogla da napusti prezadužena Grčka.
"Mi moramo uvećati obim stabilizacinog fonda i primeniti metod ’bazuke', koji je predložio Dejvid Kameron, premijer Velike Britanije", rekla je nemačka kancelarka.
Takve mere bi, međutim, dale pozitivne efekte samo u slučaju da Španija istovremeno sa njihovom primenom smanji obim svog duga, smatra Merkelova. Merkel objašnjava da, ako Španija ne smanji dug, sredstva Evropskog fonda finansijske stabilnosti (EFSF) neće biti dovoljna za rešavanje duzničke krize u evrozoni.
"Ukoliko Španici ne mogu da uravnoteže svoj budžet i ukoliko budžetski deficit ostane na nivou od 120 odsto BDP, kao u Italiji, tada stepen efikasnosti mehanizma podrške uopšte neće biti važan za uspostavljanje poverenja na tržištima", konstatovala je ona.
Metod "bazuke" bi po Kameronu podrazumevao jake izjave državnih zvaničnika, sa ciljem da se tako smiri tržišna nervoza i povrati poverenje investitora.
Rešava se sudbina evra, evrozone, ali i EU
Inače, u Briselu je počeo sastanak šefova država i vlada zemalja članica Evropske unije (EU) na kome se traži način da bude obuzda kriza koja ugrožava zajedničku evropsku monetu, evro.
Prvo će se sastati čelnici svih 27 zemalja članica EU, a zatim samo čelnici 17 zemalja članica evrozone, u nastojanju da odgovore na tri ključna ptianja - jačanje kreditnih sposobnnosti Evropskog fonda za finansijsku stabilnost (EFSF), dokapitalizacija banaka i uloga privatnih banaka u drugom paketu pomoći Grčoj, odnosno dogovor koliko će grčkog duga biti otpisano na štetu tih banaka.
Papandreu: Nije reč samo u Grčkoj
Ministri finansija su istakli da će banke i osiguranja imati veću odgovornost kod drugog paketa pomoći Grčkoj, nego što je do sada bilo planirano. Paket za spas od 109 milijardi evra moraće da bude uvećan, jer su se pogoršali uslovi u Grčkoj. Grčki premijer Jorgos Papandreu zahtevao je uoči samita u Briselu "istorijske" odluke. "Izazov pred kojim smo, jeste evropski izazov. Nije reč samo o Grčkoj, već o budućnosti i opstanku Evrope", rekao je socijalistički premijer Papandreu.
Prethodna dva dana su se u Briselu sastali ministri finansija evrozone, koji su prihvatili u subotu predlog predsednika EK Žoze Manuela Baroza da banke budu ojačane dodatnim akcionim kapitalom, kako bi mogle da se odupru efektima dužničke krize.
Evropske zemlje predviđaju dokapitalizaciju banaka do 108 milijardi evra da bi im se pomoglo da apsorbuju "znatne" gubitke koje treba da podnesu da bi pomogle Grčkoj. Ministri finansija su se složili i da će od banaka kreditora tražiti da otpišu najmanje 50 odsto grčkog duga, u odnosu na 21 odsto koliko je odlučeno u julu.
Uoči današnjeg samita kancelarka Merkel, predsednik Sarkozi i drugi čelnici EU razgovarali su u subotu uveče o obezbeđenju evra i saopštili da je učinjen napredak u razgovorima na pronalaženju rešenja za dužničku krizu u evrozoni.
Pri tom je bitno jačanje kriznog fonda za države ervozone pogođene dužničkom krizom. Oko toga se mišljenja Nemačke i Francuske vrlo podeljena.
Pariz smatra da od Evropskog fonda za finansijsku stabilnost (EFSF) država treba stvoriti jednu banku, znači jednu mašinu za finansiranje država evrozone. Berlin i ECB to izričito odbijaju.
Guverner nemačke centralne banke Jens Vajdman istakao je opasnosti od jasnog uvećanja kišobrana za spasavanje. On je kazao kako "dosadašnji pristup rešenju krize ne može da dostigne ne samo granice političke prihvatljivosti, već i finansijske granice".
"Ne sme biti ugrožena uloga Nemačke kao faktora stabilnosti monetarne unije," poručio je Vajman.
Nepopularne mere moraju biti donete
Pred Evropskom unijom (EU) stoje duboki i teški izazovi čije rešenje zahteva težak političku hrabrost i naporan rad, navode predsednik Evropskog saveta Herman Van Rompej i čelnik Evropskog parlamenta (EP) Jirži Buzek.
Van Rompej je ocenio da su današnji i sastanak na vrhu 26. oktobra "od najveće važnosti" budući da se EU suočava sa krizom privrednog rasta, porastom broja nezaposlenih i dužničkom krizom nekih članica.
Predsednik EP je upozorio da se protivrečnost između zajedničkog interesa Unije i interesa pojedinačnih država-članica često doživljava kao slabost i koristi suprotno opštem interesu. Zato EU, po Buzeku na duži rok, mora se pripremi za izmenu Lisabonskog sporazuma, bazičnog dokumenta Unije donetog 2009.
Osnovna tema skupa je nalaženje načina kako da bude prevaziđe kriza koja ugrožava zajedničku valutu, evro, rešavanje problema grčkog duga prema inostranstvu i rekapitalizacija evropskih banaka.
"Neke od odluka koje moramo da donesemo jesu i biće nepopularne", rekao je Van Rompej, dodavši da se to pođednako odnosi na odluke Saveta i na korake koje preduzimaju individualne članice.
Jirži Buzek je, pak, upozorio da EU mora da temeljno promeni način donošenja odluka ukoliko želi da izbegne dalju fragmentaciju i marginalizaciju.
"Tržista su nestrpljiva, a naši građani su umorni”, rekao je Buzek i dodao da "svi moramo da se okupimo i ostanemo jedinstveni u ova krizna vremena”.
"Moramo smanjiti ekonomski deficit i ubediti građane da je ono što radimo u njihovom interesu kako bi nas ponovo videli kao deo rešenja", istakao je on i upozorio da se mora tragati za dugoročnim rešenjima kako Evropa ne bi potonula u još dublju krizu.
