Izvor: B92, 25.Jan.2012, 13:30 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Merkel: Evo novca, hoću disciplinu
Berlin -- Nemačka ide ka ideji podizanja kapaciteta Evropskog fonda za finansijsku stabilnost na 750 milijardi evra, ali traži stroža budžetska pravila za članice EU.
Prema čelnicima Nemačke i evrozone, Angela Merkel, nemačka kancelarka, priprema paralelno delovanje EFSF-a (koji još uvek ima 250 neiskorišćenih milijardi evra) i ESM-a - Evropskog >> Pročitaj celu vest na sajtu B92 << stabilizacionog mehanizma, svojevrsnog prethodnika EFSF-a, koji raspolaže sa 500 milijardi evra.
Berlin je, prema pisanju londonskog FT-a, omekšao stav nekoliko sati nakon što je Međunarodni monetarni fond upozorio evrozonu, navodeći da joj je potrebno više novca kako bi sprečila širenje krize na ključne evropske ekonomije.
Nemačka kancelarka Angela Merkel se usprotivila povlađivanju prezaduženim zemljama, navodeći da zadržavanje "statusa kvo ne čini uslugu" zajednici zemalja. Merkelova je navela da se zalaže za inovativnu Evropu, pre nego za Evropu koja predstavlja "muzej svega što je nekad bilo dobro".
Nakon tog upozorenja cene deonica širom Evrope pale su za oko jedan odsto, a dodatnu zabrinutost stvorio je i Portugal, koji prema pisanju nekih medija čeka još jedan "baillout" - pogotovo ako ta zemlja MMF-u ne predoči petogodišnji plan refinansiranja duga.
U zamenu za tu lavovsku uslugu nemačka će kancelarka od svih članica Unije zahtevati da se obavežu slediti budžetska pravila, tj. da srežu budžete i javni dug, što bi trebala biti svojevrsna preventiva za buduće krize.
Tokom 2012. godine državama članicama evrozone dospeva znatan iznos duga (oko 1,4 biliona evra), koje je potrebno refinansirati, ali i obezbediti finansiranje novih manjkova u budžeta.
Znatan iznos dugova koji dospevaju odnosi se i na one zemlje koje su uveliko izgubile poverenje tržišta. Istovremeno, nova regulativa za evropske banke, na primer povećanje kapitaliziranosti, umanjuje njihove kapacitete za kupovinu državnih hartija od vrednosti.
Merkelova je poručila da "ozbiljno" shvata zabrinutost oko dominantnog imidža Nemačke u borbi sa krizom, ali je takav stav odbacila kao "neosnovan". Kancelarka je naglasila potrebu za solidarnošću, ali i navela da zemlje treba da preuzmu sopstvenu odgovornost, budući da "saosećanje sa Evropom" samo po sebi nije dovoljno da obezbedi zaposlenost i boljitak.
Ipak, sve mere EFSF-a nisu dovoljne da bi se na duže vreme rešila dužnička kriza. Rešenje problema evrozone je ipak dugoročno te zahteva fiskalnu konsolidaciju, znatnije strukturne reforme i put prema fiskalnoj uniji.
Prva prepreka na tom putu je Grčka. Naime ta zemlja nastavlja pregovore s privatnim poveriocima o delimičnom otpisu duga. Grčka bi želela nacrt dogovora pripremiti do ponedeljka, a idealan scenario za Atinu bio bi da se dogovor postigne do 30. januara, kada bi se trebali sastati čelnici Evropske unije.
Evropski političari i dalje nastoje utanačiti plan za spas Grčke iz dužničke krize, koja bi mogla naškoditi regionu i celom svetu i pritom smanjiti potražnju. Ministri finansija evrozone u ponedeljak su nedovoljnom ocenili ponudu kojom privatni zajmodavci žele pomoći u restrukturiranju grčkih dugova. Time su planovi vraćeni za pregovarački sto i povećala se opasnost od neuspeha.
Pogledaj vesti o: London
