Izvor: Glas javnosti, 10.Apr.2010, 07:03 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Medvedev na cevi napisao "srećno"
VIBORG - Početak izgradnje gasovoda Severni tok, koji će preko Baltičkog mora povezati Rusiju i Nemačku, juče je svečano obeležen nedaleko od ruskog gradića Viborga, na granici sa Finskom. Svečanosti, pored domaćina, ruskog predsednika Dimitrija Medvedeva, prisustvovale su i ugledne evropske ličnosti, među njima nemačka kancelarka Angela Merkel i holandski premijer Jan Peter Balkenende, preneo je Bi-Bi-Si.
>> Pročitaj celu vest na sajtu Glas javnosti <<
"Severni tok je primer vrlo efikasne međunarodne saradnje u energetskom sektoru. Taj gasovod otvara nove mogućnosti za razvoj transnacionalne energetske infrastrukture i zajedničku eksploataciju gasnih polja", rekao je šef ruske države, koji se i potpisao na jednu od cevi gasovoda. Pošto je prisustvovao varenju dve cevi u mestu Portovaja, oko 60 kilometara od Viborga, na severozapadu Rusije, Medvedev je na jednoj cevi napisao "srećno". Ruski mediji javili su da su pre tri dana postavljene prve cevi za 1.220 kilometara dugi gasovod koji će povezivati ruski Viborg sa nemačkim Grejfsvaldom.
Trasa gasovoda Severni tok omogućiće ruskim izvoznicima da pri isporukama gasa za zemlje EU zaobiđu Ukrajinu. Proteklih godina, spor Moskve i Kijeva oko naplate gasa i transporta preko ukrajinske teritorije u više navrata je izazivao poremećaje u snabdevanju evropskih potrošača.
Severni tok zaobilazi i teritoriju drugog ruskog suseda Poljske, čiji su zvaničnici izrazili zabrinutost da bi novi gasovod mogao da poveća energetsku zavisnost njihove zemlje od Rusije. U Britaniji, mediji ocenjuju da će novi gasovod preko Baltičkog mora još više povećati evropsku zavisnost od ruskog gasa. Urednik časopisa Ekonomist (The Economist) Edvard Lukas smatra da je najvažnija odlika Severnog toka to što direktno povezuje Rusiju i Nemačku.
"Rusiji je to vrlo važno, jer joj je dosta stalnih problema sa tranzitnim zemljama, prvenstveno sa Ukrajinom. Isti je slučaj i sa Nemačkom. Projekat je, dakle, u interesu te dve zemlje, ali ne i drugih. Poljska, na primer, strahuje da bi Rusija, pošto može da snabdeva Nemačku direktno, mogla da ukine isporuke Poljskoj. Severni tok je komercijalno opravdan, ali je politički sporan", ocenio je Lukas.
On je ukazao na veliku simboliku ovog projekta za Moskvu i Berlin, ističući da je "bivši kancelar Gerhard Šreder predsednik akcionarskog društva ovog gasovoda, a njegovo višegodišnja podrška projektu, još iz vremena kad je bio kancelar, ostavila je ožiljak na odnosima Nemačke sa Poljskom i baltičkim zemljama". "U međuvremenu, Nemačka je pridobila podršku Švedske i Finske, a projektu je pristupila i Holandija - čime je Berlin još jednom pokazao koliko je moćan i uticajan kada nešto želi da postigne", izjavio je Lukas. Nemačka će Severnim tokom dobijati ruski gas po ceni ne većoj od novog kopnenog gasovoda, koji je bio potreban, ali bez plaćanja troškova tranzitnim zemljama.
Zvaničnici ruskog "Gasproma" juče su saopštili da je ta firma pronašla kupce za sav gas koji će proticati novim gasovodom Severni tok, od Rusije do Evrope, javlja AP. Ta izjava je odgovor na tvrdnje da je Severni tok suviše skup i da Evropi nisu potrebne veće količine ruskog gasa. Ujedno je saopšteno i da gasovod Južni tok neće ići preko teritorije Rumunije.
Severni tok je najduži infrastrukturni projekt u Evropi i koštaće 7,4 milijarde evra (10 milijardi dolara). Prve pošiljke gasa treba da poteku krajem 2011.
