Izvor: Blic, 05.Sep.2016, 13:19 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Koliko šamara Angela Merkel još može da izdrži?
Svaki izborni uspeh Alternative za Nemačku (AfD) novi je šamar za nemačku kancelarku Angelu Merkel. Posebno kada se to desi na izborima u pokrajini Meklenburg Zapadnoj Pomeraniji, bazi nemačke kancelarke.
Noćas su objavljeni preliminarni zvanični rezultati izbora u pokrajini na severoistoku Nemačke, prema kojima je SPD osvojila 30,6 odsto glasova, druga najjača partija je AfD sa 20,8 odsto, a tek >> Pročitaj celu vest na sajtu Blic << treća Merkelina Hrišćanska demokratska unija (CDU) sa 19 odsto.
I dok predsedništvo CDU razmatra rezultate, već sada je međutim jasno:
- Kritičari nisu jedini koji dobre rezultate desničarske partije u kancelarkinoj rodnoj pokrajini Meklenburg-Prednja Pomeranija pripisuju NJENOJ izbegličkoj politici, navodi nemački “Bild”.
- Sa svakim ulaskom AfD u neki od pokrajinskih parlamenata, postaje verovatniji i njihov ulazak u Bundestag u jesen 2017. godine. Računajući Meklenburg-Prednju Pomeraniju, poslanici AfD sada su prisutni u devet pokrajinskih skupština i prestigli su u FDP, koja ih ima u devet.
- Osim toga, sve više se nameće pitanje: da li uspesi AfD znače učvršćivanje partije desno od CDU/CSU? Od početka sukoba smatralo se da je takoreći dužnost Unije da upravo TO speči. Prisustvo AfD u Bundestagu zbog toga bio bi istorijski šamar za Angelu Merkel - predsednicu CDU od 2000, a kancelarku od 2005. godine.
“Unija je u poslednjih 12 meseci izgubila svakog četvrtog birača. Većinu, najverovatnije, trajno”, rekao je za “Bild” Herman Binkert, direktor Instituta za tržišna i socijalna istraživanja (INSA).
U redovima CDU su sigurni: stare nesuglasice će ponovo izbiti na površinu. Ne samo između CDU i CSU, već i unutar same CDU.
Činjenica je da je malo onih u poslaničkom klubu Unije i u bazi partije koji u ovom trenutku ne deluju očajno.
“Trenutno ne bih birao CDU”, kaže jedan član poslaničkog kluba. Preovladava utisak da se onima koji su iz protesta glasali za AfD više ne radi o broju izbeglica, već o smeni vlade.
Među vodećim političarima CSU u Minhenu trenutno kruži sledeći plan: Predsednik CSU Horst Zehofer mogao bi da izađe kao glavni kandidat CSU na izbore za Bundestag kao “uticajan muškarac” (i antipod Merkelove) i nakon izbora uđe u novu vladu. Navodno samo tako u izbornoj kampanji može da se pošalje poruka: ko izabere Uniju, dobiće Merkelovu, ali i Zehofera, njenu “kulturu dobrodošlice”, ali i njegovu “gornju granicu”.
Međutim, više od 60 odsto onih koji bi u Nemačkoj trenutno birali AfD, “nisu sigurni” da će to zaista i učiniti na izborima za Bundestag 2017, kaže šef INSA Binkert.
Istraživanje Nemačkog instituta za ekonomska istraživanja (DIW) pokazuje da AfD sve uspešnije privlači bivše “ne-glasače” i birače ultradesničarskih partija. Ni unutrašnji prljavi sukobi ne zastrašuju birače. Uza sve to: u građansko-desničarsko-konzervativnom spektru ne postoji druga partija koja privlači birače koji, sve u svemu, negativno gledaju na budućnost Nemačke.
Osim toga, AfD jača i finansijski. Prema podacima lista “Bild”, za izbornu kampanju za Bundestag trenutno im je na raspolaganju najmanje dva miliona evra. Osim toga, AfD očigledno može da računa na velike sponzore, koji plaćaju milionske sume za plakate i letke, ali žele da ostanu anonimni.
