Izvor: Politika, 18.Maj.2013, 23:01 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Kameronova nenaučena lekcija
Dok francuski predsednik Fransoa Oland predlaže formiranje ekonomske vlade evrozone i na to dobija pozitivne signale od nemačke kancelarke Angele Merkel, čini se da skoro niko na kontinentalnom delu Evropu ni ne pridaje previše pažnje na to kako se žustra debata o Evropskoj uniji vodi na Ostrvu. Britanski premijer Dejvid Kameron se suočava sa tim da su bile istinite procene svih onih koji su rekli da je načinom na >> Pročitaj celu vest na sajtu Politika << koji je u januaru ove godine najavio da će 2017. godine organizovati referendum o članstvu Velike Britanije u EU zapravo stavio svoju političku karijeru na kocku.
Parlamentarci iz Kameronove Konzervativne partije otvoreno su se podelili u dva gotovo jednaka tabora pri čemu jedan insistira da se u zakon unese obećanje da će održati referendum o ostanku Britanije u EU. Raspaljeno nezadovoljstvo u tvrđoj struji torijevaca nije umanjilo ni to što je Kameron objavio nacrt zakona o referendumu, koji predviđa da od građana bude traženo da odgovore na pitanje: „Da li mislite da Ujedinjeno Kraljevstvo treba da ostane član Evropske unije?” Doduše, to je pitanje koje će biti postavljeno ukoliko torijevci pobede na izborima 2015. godina, i kada Kameron bude dogovorio sa kontinentalnom Evropom kakav će biti status Britanije u EU.
Budući da do tada ima još mnogo vode da proteče ispod Tauerbridža, EU je postala glavna politička tema u redovima torijevaca, a čini se da nisu preterane ocene lidera opozicionih laburista Eda Milibanda da je Kameron „potpuno izgubio kontrolu” nad svojom strankom.
Što je najgore za Kamerona, cela situacija neodoljivo podseća na situaciju pre 20 godina. Tada se konzervativni premijer Džon Mejdžor suočavao sa brojnim krizama, stalno pod pritiskom tvrdih evroskeptika u svojim redovima i neprekidnim opadanjem svog autoriteta u sve podeljenijoj stranci što je dovelo i do poraza konzervativaca na izborima 1997. godine. Štaviše, tada je i mladi Kameron bio poražen u trci za poslaničko mesto.
Britanski analitičari kažu da je to bila brutalna lekcija jednog od osnovnih principa britanske politike – glasači će zaboraviti mnoge stvari ali nikad neće podržati slabog vođu i podeljenu partiju koja ne brine o njima.
Na svojoj prvoj partijskog konferenciji pre sedam godina, Kameron je rekao da je naučio lekciju iz devedesetih godina prošlog veka rekavši da „dok roditelji brinu o dečijoj zaštiti, kako da odvedu decu u školu i kako da balansiraju između posla i porodičnog života, mi se bakćemo Evropom”. Međutim, izgleda da ipak nije naučio tu lekciju, već pravi i dodatnu grešku time što se torijevci bave EU umesto pitanjima ekonomije, socijalnih davanja, imigranata i kriminala koji, prema svim istraživanjima, najviše muče Britance. Tako su konzervativci došli u situaciju da joj „kradu” glasove i levica, ali i ekstremnija desnica kao što je sve popularnija Partija za nezavisnost Ujedinjenog Kraljevstva (UKIP) evroskeptika Najdžela Faraža.
U situaciji u kojoj torijevci u potpunosti zapostavljaju goruća ekonomska i socijalna pitanja, laburistima je prepuštena laka borba za glasove žena, penzionera, imigranata i onih koji zavise od socijalnih davanja. Laburisti su tu na svom terenu, kao što su i Faražovi evroskeptici na svom terenu kada žustro govore protiv EU i vatreno zagovaraju strožu imigrantsku politiku, upravo one teme o kojih se torijevci trenutno dele u dva tabora i time zapravo duvaju vetar u leđa Faražu. Međutim, zalaženjem u ove teme Kameron je zapravo došao na teren u kojem je Faraž već odavno napredovao i teško da Kameronova oštra retorika prema Briselu može da „pobedi” i najblaži Faražov istup u Evropskom parlamentu.
Istraživanja pokazuju da su glasači Faražovog UKIP-a materijalno slabiji od prosečnog glasača laburista i konzervativaca tako da ih torijevsko zaobilaženje ekonomskih tema i činjenica da im se ekonomsko stanje nije promenilo, još više tera od Kamerona i približava Faražu i nameri da njegova stranka na izborima 2015. prvi put uđe u Donji dom britanskog parlamenta.
Čak i kada se dotaknu ekonomskih tema, britanski konzervativci uglavnom pričaju samo o tome kako ponovo postići ekonomski rast a taj podatak neće većinu građana naterati da glasaju za njih. Iskustvo pokazuje da tek kada građani steknu utisak da dobrobiti ekonomskog rasta osećaju u svačijem džepu i kada smatraju da je vlada na njihovoj strani, tek onda daju glasove takvoj vladi.
Zbog toga je Kameron još u januaru pogrešio što je u centar svoje politike stavio pitanje odnosa prema EU. Premda je ta tema u Britaniji i sada „u modi”, insistiranjem na njoj samo je došlo do podela među torijevcima koji se ne bave uspostavljanjem nove ekonomske politike koja će rešiti probleme što više građana i samim tim im obezbediti glasove 2015. Tek sa tim glasovima mogu da računaju da će da organizuju priželjkivani referendum. U suprotnom, završiće kao Džon Mejdžor.
Nenad Radičević
objavljeno: 19.05.2013.
Pogledaj vesti o: Evropska Unija
