Izvor: Deutsche Welle, 17.Mar.2016, 09:06   (ažurirano 02.Apr.2020.)

„Divim se humanosti Angele Merkel“

Izbeglice izbegavaju Bugarsku jer je tamošnja policija poznata po brutalnosti. No bugarski predsednik Rosen Plevenlijev ima druge stvari na umu – želi da EU sa Turskom ispregovara i kontrolu granice prema Bugarskoj.

Dojče vele: Makedonija je zapečatila granicu s Grčkom. Da li kretanje izbeglica i migranata može ići alternativnim putem preko Bugarske?

Rosen Plevnelijev: Pažljivo posmatramo situaciju na takozvanoj >> Pročitaj celu vest na sajtu Deutsche Welle << Balkanskoj ruti i već smo doneli preventivne mere za slučaj da grupe migranata krenu preko Bugarske. Savet za nacionalnu bezbednost je već dva puta imao ovu temu na dnevnom redu i tokom poslednje sednice predložio je odgovarajuće mere vladi i parlamentu. Takođe smo promenili Zakon o odbrani i imamo plan ukoliko pritisak migranata poraste.

Svi smo pogođeni migrantskom krizom, stoga i rešenje može biti samo zajedničko. Kriza ne može biti savladana ako delamo zasebno i jedino u skladu s nacionalnim interesima. Treba nam zajedničko evropsko rešenje i čvrsta pravila koja bi važila za sve. Iskustvo pokazuje da zatvaranje ruta može samo da produbi krizu. Isto važi i za situaciju kada se migranti jednostavno propuštaju u sledeću susednu zemlju. Kao šef države uopšte ne vidim suprotstavljenost između ljudskih prava i solidnih graničnih kontrola. Bugarska se strogo drži svojih međunarodnih obaveza, to potvrđuju i naši partneri. Istovremeno računamo na više solidarnosti unutar EU kako bi već donete odluke mogle da budu sprovedene. Na poslednjem sastanku evropskih ministara unutrašnjih poslova pričalo se o mogućem pritisku migranata na zemlje poput Italije, Albanije i Bugarske. Nadamo se da ćemo od naših partnera dobiti odgovarajuću pomoć kako Bugarska ne bi postala rezervna ruta, jer pojedini dogovori i pokušaji da se zatvori Balkanska ruta idu baš u tom pravcu.

Više od 400 izbeglica nalazi se na ničijoj zemlji između Makedonije i Srbije. Ljudi spavaju u tankim šatorima u blatištu. U Tabanovcu je nešto bolje, ali očaj je isti. (14.03.2016)

Novinari najvećeg nemačkog tabloida Bild intervjuisali su makedonskog predsednika Đorđa Ivanova, koji je izneo oštre optužbe na račun Evropske unije i Nemačke u izbegličkoj krizi. (11.03.2016)

„Zatvaranje Balkanske rute je fijasko i to ne samo iz humanitarnih razloga. Ono bi moglo da na političkom planu znači konačno kidanje veza između Merkelove i većine koja se ograđuje“, ocenjuje nemačka štampa. (10.03.2016)

Kancelarka Angela Merkel profitira od politike o kojoj je mesecima govorila sve najgore. Ona je zapravo načinila veliki politički zaokret, ali pokušava da to sakrije, smatra Kristof Haselbah. (07.03.2016)

Balkanska ruta je, na inicijativu Austrije, blokirana u Makedoniji. Izbeglice, tačnije rečeno krijumčari ljudi, već razmatraju nove pravce prebacivanja ka zapadu Evrope. (07.03.2016)

Ako se ipak na bugarskim granicama s Turskom i Grčkom pojave mase ljudi, imate praktično dve opcije: da zadržite ljude na granici ili da ih propustite u pravcu Srbije i Rumunije. Kako će Bugarska postupiti?

Za razliku od drugih država, Bugarska se do sada strogo držala pravila EU, Dablinskog i Šengenskog sporazuma. Ne tražimo „kreativna rešenja“ kako bi gurnuli probleme pod tepih i opteretili susede. Sve izbeglice i migranti u Bugarskoj bivaju registrovani i poslati u odgovarajuće zbirne centre Agencije za izbeglice. To je u međuvremenu dobro poznato i zato je pritisak migranata na Bugarsku mnogo manji nego na Grčku. Današnje krize su globalne, za rešenja je potrebno više od napora pojedinačne države. Treba nam iskrenost – za nacionalne egoizme nema mesta.

Da li Bugarskoj treba nekakva konkretna pomoć?

Da. Troškovi obezbeđivanja granice, smeštaja, zbrinjavanja i medicinske nege za izbeglice veoma opterećuju naš budžet. Sporazum EU sa Turskom bi morao da uzme u obzir bugarske interese i brige zbog pritiska na granicama. Bugarska insistira na tome da sve spoljne granice EU prema Turskoj budu jednako dobro obezbeđene. Evropska unija ne sme da se koncentriše samo na migrantsku struju iz Turske ka grčkim ostrvima. Pregovori s Ankarom bi trebalo da se prošire i na kopnenu granicu Turske sa Grčkom i Bugarskom, kao i na crnomorsku granicu Turske i EU. Ako se to ne dogodi, samo će se stvoriti uslovi za otvaranje alternativne rute. Nadamo se da ćemo dobiti podršku za naše pozicije pre samita u Briselu.

Izbori u tri nemačke pokrajine pokazali su da mnogi ljudi biraju populističku Alternativu za Nemačku koja se zalaže za zaustavljanje migracije. I u Nemačkoj i u Evropi je raširen stav da humanitarna pozicija Angele Merkel ne doprinosi rešenju. Kako pomiriti te dve stvari: humanost i bezbednost građana?

Ne vidim protivrečnost između humanog ophođenja prema izbeglicama i bezbednosti. Najpre moramo biti dobri ljudi, humani i tolerantni. Istovremeno naša humanost ne sme da utiče na bezbednost. Najvažnije značajke koje mi Evropljani gajimo od renesanse jesu humanost, saosećanje i empatija za sva bespomoćna ljudska bića koja pate. Naše vrednosti i istorijska iskustva jesu naša snaga, a ne slabost. Izgleda da je jednostavno graditi nove zidove i terati druge. Samo, to će nas načiniti ravnodušnim i uskoro ćemo shvatiti da unutar naših novoizgrađenih zidina nije ostalo više ništa što je vredno odbrane. Prema ekonomskim migrantima međutim moramo biti iskreni i jasno im staviti do znanja da nismo u stanju da svakome obezbedimo bolji život. Istovremeno je Evropa sposobna da preduzme više protiv uzroka koji su ove ljude naterali na beg. Divim se humanosti i ljudskosti savezne kancelarke Angele Merkel. U krajnje teškim vremenima ona daje primer za odgovornu politiku zasnovanu na vrednostima – za razliku od drugih političara u Evropi koji progonjeni svojim sitnim partijskim interesima kratkovido misle i delaju.
Pogledaj vesti o: Angela Merkel

Nastavak na Deutsche Welle...