Izvor: TvojPortal.com, 12.Avg.2011, 08:02 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Berlin neće kiparski model za Srbiju
/dnevnik.rs/Poseta nemačke kancelarke Angele Merkel je veoma važna da se vidi šta će biti sa statusom kandidata za Srbiju, i kako će ići dalje pridruživanja Crne Gore, i proces evropskih integracija uopšte posle primanja Hrvatske u EU. Hoće li biti spuštanja rampe ili daljeg pridruživanja. To je glavni i prvi motiv aktuelne balkanske inicijative Berlina – izjavio je u intervjuu za „Dnevnik“ politički analitičar >> Pročitaj celu vest na sajtu TvojPortal.com << Dušan Janjić, analizirajući poslednje događaje oko Kosova i najavljeni nastavak dijaloga s Prištinom, u svetlu daljeg priključivanja Srbije EU.
Pred prvi dolazak kancelarke Merkel, u Zagreb, pa u Beograd, u Prištini je ministar spoljih poslova Gvido Vestervale. Nemački kapaciteti su, dakle, u „punom pogonu“ u regionu?
– Nemačka je jedna od najvećih i najuticajnih zemalja EU i s najvećom finansijskom moći. I sigurno da je ova njena balkanska inicijativa rezultat njihove potrebe da sagledaju šta da rade, odnosno da li da idu dalje ka proširivanju, jer Nemačka nosi glavni teret finansiranja, ili da spuste rampu. Drugi motiv je da se vide efekti velike krize u Grčkoj i eventualne odluke Nemačke da se traži isključivanje Grčke iz evrozone po Balkan. I na trećem mestu je Kosovo, i to napredak u tehničkom dijalogu, kao jedan od uslova za dobijanje statusa kandidata za Srbiju, ali tu je i starteški, od geopolitičkog značaja. Nemačka je zagovornik Evrope regija, i od toga kako će se rešavati problem Kosova zavisi kako će se konstituisati ova zapadnobalkanska ili centralno-južna regija. Za nemačku i njene interese je mnogo važnije da se EU oformi kao regija nego kao puka asocijacija država i nacija. Berlin je, pri tom, među prvima, prateći savezništvo s Vašingtonom, podržao nezavisnost Kosova, a i njihov general Erhard Biler, njihov kontingent u okviru Kfora, bio je u ulozi diplomatskog poštara na liniji razgraničenja između NATO-a i Srba.
Izgleda da je mnogo tema za razgovor domaćeg vrha s Merkelovom?
– Naravno. Nemačka je veoma važna država i Srbija bi morala s njom da ima mnogo bolje odnose nego što sada ima.
Ministar Vestervele je posle razgovora s prištinskim vlastima poručio da predmet dijaloga Beograda i Prištine ni u kojem slučaju neće biti status Kosova jer je to pitanje za Nemačku završeno kao i granice iscrtane i nema njihove promene u Jugoistočnoj Evropi?
– Okvir pregovora, koji treba da budu nastavljeni 5. oktobra, definisan je zajedničkom rezolucijom Beograda i Brisela, prihvatila ga je Generalna skupština UN, a to su životna pitanja. Već tada je bio postignut sporazum o tome da status Kosova, njegovo priznavanje ili nepriznavanje od Srbije, nije predmet dijaloga. Ovaj deo koji se tiče granica je Vestervalova replika na najnovije događaje i jasan nemački stav da ne podržava podelu Kosova, ideju o podeli na Ibru.
Do sada smo čuli od šefa srpske diplomatije Vuka Jeremića da najuticajnije zemlje vrše pritisak na dalje priznavanje nezavisnosti Kosova, a sada je direktno iz Pokrajine Vestervale poručio da Nemačka lobira u tom smeru i pozvao članice EU koje to nisu uradile, da to učine?
– Po meni je to pre svega poruka BiH, odnosno predsedniku RS Miloradu Dodiku, i Srbiji, za ulazak u EU, a sigurno da lobiraju i u razgovorima sa Slovačkom, Rumunijom, Španijom... i po svetu. Problem u Srbiji s političkim i diplomatskim jezikom je što se olako upotrebljava reč pritisak. Ako su Srbija, ministar diplomatije, njegova stranka i Vlada za to da uđemo u EU, onda nije pritisak ako traže da ispunjavamo uslove za ulazak. Pritisak bi bio ako nećete u EU, a oni vas teraju da radite nešto. Dakle, nije pritisak sve dok je Srbija vezala svoju budućnost za ulazak u EU. Ukratko, Srbija ne može postati članica EU ako na jedan od mogućih načina ne reši pitanje granice i odnosa s Kosovom, koje je do sada priznalo 75 zemalja i ono je defakto postojeća država. Može Srbija da ne prizna Kosovo i da uđe u EU, ali mora da postigne saglasnost sa svim članicama Unije, a očigledno je da Nemačka neće da primeni model Kipra na Srbiju, ali to što sada neće ne znači da je za ceo život. Zbog toga kažem da naša vlada, predsednik Boris Tadić i diplomatija moraju biti mnogo obazriviji u ponašanju prema ambasadoru Nemačke ili prema ekonomskim interesima Nemačke kod nas. Ne može komunikacija s ambasadorom zavisiti od dnevnopolitičkih kalkulacija vlasti u Beogradu ili da se interesi nemačke privrede oštećuju zarad onih koje imaju pojedini domaći tajkuni. To je ono gde se pravi, ili ne pravi partnerstvo.
Kakve to veze ima s Kosovom?
– Kada bi Srbija zaista bila pouzdan partner, kojem Nemačka veruje i u kojeg investira, ne vidim zašto bi ona bila tako žestoko samo za Kosovo. Nekada se bira druga strana da bi se prva, u ovom slučaju Srbija, naterala na to da shvati zajedničke interese. Ono što ja vidim od 2000. godine naovamo je da se vlast ponaša podjednako sebično kao i Miloševićeva – samo vide sopstveni interes i dnevnopolitičku kalkulaciju. U slučaju Nemačke vrlo je evidentno koliko tamo ima naših ljudi gastarbajtera i koliko novca preko doznaka stigne iz te zemlje, koliko je Nemačka uložila u promene i uopšte u Srbiju, a zauzvrat nije dobila ništa. Gde god je imala interese, pretekao ju je neko drugi, a samo primer je Luka „Pančevo„, koja sada propada jer je drži tajkun a šetala se od ruskih do ne znam kojih drugih ruku... Imali su Nemci i te kako interes i za „Petrohemiju„, a ispali su iz toga, pa gasifikaciju...
Da li se iza dijaloga o tehničkim pitanjima krije samo namera zaokruživanja državnosti Kosova?
– Premet razgovora su 22 teme, a do sada je postignuta sagllasnost o nekih sedam, i trebalo je na kraju da se potpiše tri sporazuma, a kada je to trebalo da se odigra, pregovori su odloženi, navodno zbog odmora evropskog posrednika Roberta Kupera. Sada, posle poslednjih događaja na Kosovu, jasno vidimo da će 5. septembra biti legalizacija carinskog pečata s nazivom „Carina Kosova„, ne Republike Kosova, i da je očigledna namera da stavi na dnevni red i pitanje severa, odnosno raspisivanje izbora za lokalne skupštine po kosovskim zakonima.
Dragan Milivojević
Kakav će biti pečat
Šef pregovaračkog tima, najavljujući septembarski nastavak dijaloga s Prištinom, kaže da na pečatu neće stajati oznake Kosova. No znači li sam carinski pečat indirektno priznavanje granice?
– Naša javnost nije upoznata s tim da je još 2002. godine potpisan sporazum između Vlade Zorana Đinđića i UNMIK-a, na čijem je čelu bio Mihail Štajner, da se formira carina, i da njen prihod ide u kosovsku kasu. Znači, od tada, konkretno te i sledeće godine, gotovo 80 odsto budžeta Kosova bilo je punjeno od carina. Dakle, kontrola carina i ubiranje prihoda išli su Prištini. Ono što je ostalo nerešeno je faktičko stanje na severu. Formalno, i tamo je KPS preuzeo carinu po ugovoru koji su potpisali Nebojša Čović i Štajner, i došla takozvana međunarodno-kosovska carinska kontrola, prvo je carinio UNMIK, a kasnije EU. Zapravo, sve vreme je tamo bila EU, a to je onaj četvrti stub koji se bavi ekonomijom i carinom. Postoje situacije kao što je regionalna autonomija Olanskih ostrva u Finskoj, koja su, dok nisu ušla u EU, imala pravo na svoju carinu. Oni su zadržali poseban status unutar Finske i EU i imaju pravo na djuti-fri šopove, što inače ne postoji u Uniji. Ukratko, ti aranžmani su poznati i ne moraju da znače priznavanje, ali činjenica jeste da su korak ka punom suverenitetu kosovskih vlasti, efikasnog vršenja kontrole na celoj teritoriji. Upravo o tome je sada reč. Konkretno rešenje koje pominje Borislav Stefanović, kako razumem, neće nositi mapu, odnosno grb, zastavu Kosova i natpis Republika Kosovo. Koliko sam obavešten, dogovor je već bio postignut, a onda je iz nepoznatih razloga Beograd povukao saglasnost da to bude carina Kosova. I to povlačenje je bilo povod za čitavu krizu na severu. Dakle ovo neće biti priznavanje Kosova, ali jeste jedna u nizu tačkica složenog mozaika koji kompletira suverenost Kosova.
Kažete da je odgođeno potpisivanje sporazuma s Prištinom, a sve vreme javnost je obaveštavana da nikakvog parafa na dokument neće biti, već da će samo Kancelarija posrednika Kupera objaviti da je postignut?
Bilo je raznih verzija, i da se potpiše jedinstven dogovor, i da se potpišu sporazumi u tom trenutku o sedam tačaka, uključujući i carinu. Onda je nastao problem.
politikaeuSrbijaKosovoberlinangela merkeldusan janjickiparski modelnemoze
Pogledaj vesti o: Angela Merkel
