Izvor: Politika, 20.Mar.2014, 16:01 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Angela – najdraža grčka kuma
Film Steliosa Kuloglua opsežno istražuje ličnost Angele Merkel, uz tezu da ona upravlja poslovima države u stilu don Korleonea
Solun – Svako se češe tamo gde ga najviše svrbi, te se tako tradicionalno agilni i angažovani grčki dokumentaristi najviše „češu” po teškoj ekonomskoj krizi, koja Grčku drži zarobljenu u recesiji duže od šest godina.
Razorni uticajipolitike štednje na >> Pročitaj celu vest na sajtu Politika << južnoj periferiji Evrope, inspirisane od strane Nemačke, kontroverzno gašenje grčkog javnog servisa – ERT, uspon levice i Ciprasa uz povike „Otpustite ’trojku’!”, otvaranje širokog spektra aktuelnih pitanja, među kojima najviše zveči ono– otići ili ostati u Grčkoj, neke su od najznačajnijih tema grčkih dugometražnih dokumentarnih filmova (ukupno ih je 60!) koji se prikazuju na 16. Festivalu dokumentarnog filma „Slike 21. veka” u Solunu.
U svetlu najnovijeg 48-časovnog štrajka zaposlenih u državnom sektoru (koji su najviše pogođeni smanjivanjem budžeta), učestalog pojavljivanja nemačke kancelarke na ovdašnjim malim ekranima (povodom ukrajninskih događaja) i činjenice da se Grcima na pomen Angele Merkel diže kosa na glavi, najviše odjeka ima 105-minutni film „Kuma” poznatog grčkog televizijskog novinara i dokumentariste Steliosa Kuloglua. Ta kuma iz naslova koji je direktna aluzija na slavniji film „Kum” F.F. Kopole jeste Angela Merkel, a kroz opsežno istraživanje njene ličnosti i građenje njenog portreta kao jednog od ključnih likova u sagi o evropskom duguKuloglu dokumentuje društvene i ekonomske posledice i tekuće nedaće dužničkih naroda Grčke, Španije i Portugalije.
U uvodnim kadrovima smeh izaziva pojavljivanje nemačkog stend-ap komičara, Merkelinog imitatora, koji parafrazirajući poznate izjave najmoćnije žene sveta u jednom trenutku kaže: „Ja sam Angela Merkel i ja sam kuma tri praseta”, aludirajući upravo na tri zemlje najžešće pogođene krizom. Taj uvodni smeh brzo umine kada autor duboko uroni u biografiju Merkelove: od njenog rođenja u porodici skromnog protestantskog pastora, pripadništva pionirskom odredu NDR, najbolje matematičarke u razredu, ljubiteljice seks-komedije „Pompeja” (1971) i „Legende o Paulu i Pauli”(iz 1973), povučene fizičarke do njenog meteorskog političkog uspona, uz izdaju svog mentora Helmuta Kola (danas je oštro kritikuje), njene beskonačne želje za moći, sugestija da je falsifikovala svoju političku karijeru i da upravlja poslovima države u maniru don Korleonea – trezvenog ali modernog gangstera – i da je postala glavni blagajnik Evrope...
O svemu ovom gore navedenom u Kulogluovu kameru, sa puno autoriteta govore: demohrišćanska veteranka Gertruda Hohler i autor knjige „Kuma: kako Angela Merkel rekonstruiše Nemačku”, kojom je inspirisan i film i njegov naziv, Angelina prijateljica i zvanični biograf Evelin Rol, koja priznaje da kancelarka tretira politiku kao fizičar koji vrši eksperimente, Naomi Klajn, koja izjavljuje: „Ako bih sada morala da napišem knjigu ’Doktrina šoka’, bila bi na grčkom”, istraživač i novinar lista „Tagesšpigel” Herald Šuman, koji Merkelino bankarsko činodejstvovanje stavlja pod lupu, evropski parlamentarac Danijel Kon-Bendit i mnogi drugi. Tu je i grčka, španska i portugalska „sirotinjaraja” koja je ostala bez posla, krova nad glavom i osnovnih sredstava za život i koja slabo šta razume šta su to kuma i frankfurtska klika (međunarodni bankarski oligarsi koji drmaju Evropom), ali vrlo dobro zna da joj „trojka” (Evropska komisija, Evropska centralna banka i MMF) sreće donela nije.
O posledicama rezova „trojke” po, što bi rekla Merkelova– neradne evropske južnjake koji stalno nešto praznuju,govori i dokumentarac „Izgubljen signal demokratije” Jorgosa Avgeropulosa, film koji govori o brutalnom kraju grčkog javnog servisa, državne radio-televizije ERT. U junu prošle godine portparol vlade ministra Antonisa Samarasa obelodanio je proglas da javna potrošnja treba da bude drastično smanjena i da ne sme biti „svetih krava” među kojima je i grčki javni emiter, koji je prestao da postoji posle 75 godina. Bez prethodne najave, 2.656 radnika je istog trenutka otpušteno.
Jedan od najžešćih protivnika zatvaranja stanice bio je Aleksis Cipras, lider levičarske koalicije Siriza, koji je bio jedno od najvećih otkrovenja na poslednjim grčkim izborima. Upravo njemu posvećen je dokumentarni film „Nada na liniji” Aleksandrosa Papanikolaua i Emili Januku. Naočiti, harizmatični, četrdesetogodišnji Cipras naučio je da kanališe razočarenje tradicionalnih Pasokovih birača, ali i da privlači mlađe, buntovne glasače. Međutim, kako se to u filmu može videti, Cipras ipak nema „plan B” ukoliko njegova zalaganja za istraživanje unutrašnje korupcije i odbacivanje memoranduma o razumevanju sa evropskom „trojkom”propadnu.
Harizmatični lider radikalne levice ni u jednom trenutku ne kaže šta bi bili njegovi konkretni potezi ukoliko na sledećim izborima dođe na vlast. Grci moraju da vraćaju dugove (iako ih je u njih gurnula loša ekonomska politika EU), a kako – o tome Cipras ne govori. On samo često i veoma glasno poručuje: „Otpustite ’trojku’!”
Dubravka Lakić
objavljeno: 20.03.2014.
