Izvor: Politika, 23.Sep.2013, 23:08 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Angela i Srbi
Pobeda Angele Merkel na saveznim izborima u Nemačkoj probudila je nadu u delovima srpske javnosti da bi kancelarkin novi kabinet, uz „malu pomoć” Zelenih ili socijaldemokrata, mogao da otvori novo poglavlje u odnosima Berlina i Beograda – povoljnije za Srbiju u pogledu njenog napretka u procesu evrointegracija, ali i kad je reč o normalizaciji odnosa Beograda i Prištine.
Optimistička predviđanja temelje se na dve pretpostavke.
Prvo, postoji spremnost da se >> Pročitaj celu vest na sajtu Politika << poveruje kako će politika Berlina u trećem mandatu Merkelove biti usredsređena na unapređenje evropskog zajedništva, a Nemačka odustati od prenaglašene uloge evropskog hegemona. Drugo, optimistička ocena o promeni nemačkog kursa zasniva se i na verovatnoći da će najveća opoziciona stranka SPD postati koalicioni partner demohrišćana i odrediti „mekši” kurs prema Srbiji.
Verovatno je na to aludirao Mihael Erke, direktor Fondacije „Fridrih Ebert”, kada je prekjuče ocenio da je vlada Angele Merkel „možda najgora opcija za Srbiju”. Čitalac treba da zna da je pomenuta fondacija prilično bliska glavnom rivalu demohrišćana Angele Merkel, dakle Socijaldemokratskoj partiji Nemačke. Potkrepio je svoju tezu poređenjem sa suzdržanošću Nemačke u ocenjivanju problema u drugim kriznim žarištima sveta, poput Sirije. Međutim, kada je reč o Srbiji, Nemačka se, veli Erke, postavljala kao evropski hegemon.
Poruka direktora uvažene fondacije može da se tumači i na sledeći način: bolje bi vam bilo sa socijaldemokratama i ne treba da se radujete uspehu Angele Merkel.
Zahvaljujemo gospodinu Erkeu na savetu, ali nas iskustvo uči nečem drugom: da neke velike razlike zapravo i nema i da nemačke vlasti vode nemačku spoljnu politiku bez obzira na to koja je stranka na vlasti. Sećamo se uloge nemačkih vlada u raspadu bivše Jugoslavije, ali i uoči i za vreme bombardovanja SR Jugoslavije... Za vreme kancelara Gerharda Šredera, koji danas pokazuje razumevanje za Srbiju, i njegovog zelenog vicekancelara Joške Fišera Jugoslavija je bombardovana, a za vreme kancelara Helmuta Kola i Hansa Ditriha Genšera Nemačka je energično gurala Evropu u priznanje Hrvatske i Slovenije, a zatim i Bosne i Hercegovine.
Slično je i u Sjedinjenim Američkim Državama, gde se smenjuju demokrate i republikanci, Klinton, Buš i Obama, a politika prema Srbiji ostaje uvek ista. Posle bombardovanja 1999. Srbi su se naivno radovali Bušu, koji je brže-bolje priznao Kosovo...
Što se Angele Merkel tiče, nju politička Srbija pamti po tome što, ako ništa drugo, barem nije pomagala našim političkim liderima da nas uljuljkuju u neosnovane nade. Prilikom posete Beogradu u avgustu 2011. brutalnom otvorenošću otvorila nam je oči – da ne bismo lakoverno prihvatali tumačenja naših političara o krajnjem smislu postignutih dogovora i o uslovima koji nam se postavljaju.
Miloš Kazimirović
objavljeno: 24.09.2013.
Pogledaj vesti o: Angela Merkel
