Izvor: RTS, 21.Dec.2016, 12:23 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Ubistvo Karlova otvorilo mnoga pitanja
Ubistvo ruskog ambasadora Andreja Karlova u Ankari otvorilo je mnoga pitanja, od toga kome i zašto odgovara atentat, ko će i zašto iz ovoga izaći kao poražen ili pobednik, kako će to uticati ne samo na rusko-turske odnose i rat u Siriji, i šta se može očekivati nakon ovog bezumnog čina.
Neki zapadni mediji, poput londonskog >> Pročitaj celu vest na sajtu RTS << Gardijana, ubistvo Andreja Karlova porede sa zlokobnim sarajevskim atentatom na austrijskog prestolonaslednika Ferdinanda, koji je svet gurnuo u klanicu Prvog svetskog rata, dok turski mediji "bljuju vatru" na neprijatelja "broj jedan" predsednika Redžepa Tajipa Erdogana, Fetulaha Gulena, kao odgovornog za napad, uz dodatak da je u sve "umešana i CIA".
Ankara nakon neuspelog puča traži izručenje Gulena od SAD, a u samoj zemlji vlada prava antigulenovska histerija.
Sve to, piše zagrebački Jutarnji list, dodatno udaljava Tursku, drugu po snazi vojsku u NATO-u, od SAD i baca je u jači stisak Moskve.
To, kako se navodi, celoj tragičnoj situaciji daje dodatnu dramatiku u ovo krvavo pretpraznično vreme kada se Evropom širi nemir zbog niza terorističkih napada i atmosfere pretnji.
Kako sada stvari stoje, Andrej Karlov nije ubijen (samo) kao simbol 'ruskog angažmana u Siriji' ni zbog destrukcije gotovo savezničkih odnosa Rusije i Turske, nego je, kako pišu ruski mediji, ambasador bio jedan od glavnih organizatora i posrednika u pripremi trojnog kremaljskog susreta ministara spoljnih poslova Rusije, Turske i Irana – Sergeja Lavrova, Mevluta Čavušoglua i Muhameda Džavada Zarifa.
Za taj se susret tvrdi da će (može) biti prekretnica u odnosima na Bliskom istoku, kao i da će (može) izgraditi novu konfiguraciju političkih savezništava u vezi s ratovima u Siriji, ali i Iraku.
Iako se dogodila ekstremna situacija, trojni sastanak u Moskvi nije otkazan, a nakon njega je rečeno da su tri države spremne da garantuju sporazum između sirijske opozicije i vlasti, da se dogovaraju o prekidu vatre, dostavi humanitarne pomoći ali i o slobodnom protoku ljudi po Siriji.
Time su Rusija, Turska i Iran sebe deklarisali kao zemlje koje određuju i kreiraju sudbinu Sirije, ali i da im možda Zapad i ne treba kao partner, osim, možda, da se prilagodi njihovim odredbama.
Doduše, navodi se dalje, Turska i Iran su u konkurentskim odnosima na terenu, ali s istim ambicijama regionalnih (i šire) sila, a Rusija u svom naletu kao (trenutni) gospodar sirijske situacije želi da kontroliše (imati pod sobom) najjače "domaće" učesnike.
Jutarnji piše da Moskva sada smatra da može držati pod kontrolom i Teheran i Ankaru, ali sve zavisi i od toga kakvu će poziciju zauzeti nova američka administracija Donalda Trampa jer interregnum u SAD traje predugo.
SAD su u ovom trenutku sa svojim sirijskim saveznicima izbačene iz igre, a Brisel se dugo zagreva uz liniju igrališta, bez veće ambicije da uđe u igru opterećen vlastitim brigama i dilemama koje se samo svode na to da zaustave (mogući) novi izbeglički prodor u Evropu.
Iz smrti svog ambasadora Rusija može "izvući" najviše, piše Jutarnji i dodaje da je Zapad unisono osudio taj bezumni teroristički čin, a ono što je, kako se navodi, najbitnije, pogotovo turskom predsedniku Erdoganu, jeste da sa sebe skine bilo kakvu odgovornost i da Vladimir Putin to prihvati.
I zagrebački Ekspres piše da događaji u Turskoj podsećaju na ubistvo austrijskog prestolonaslednika Ferdinanda u Sarajevu pre sto godina, koji je sledom kasnijih događaja gurnuo svet u Prvi svetski rat.
Kao pre stotinu godina, svet je danas prepun tenzija, raste nacionalizam, a političke ideje dovode do nezadovoljstva među građanima i stari svetski poredak čini se da je pred raspadom, piše taj hrvatski portal.
Danas ruske i turske vlasti očito koordiniraju svoj odgovor na atentat. Sigurno je, dodaje se, da neće međusobno zaratiti, a obe države krive teroriste za pokušaje narušavanja njihovih odnosa.
Ipak, konstatuje portal, zlokobna senka se spustila.
"Eksplozije, terorizam, sektaško i nacionalističko nasilje širi se plamenovima rata koji proždiru Siriju. Šire se preko granica država i preko morskih obala", navodi Ekspres uz podsećanje na reči ubice ambasadora: "Ne zaboravite Alep. Ne zaboravite Siriju."
Gotovo nestvarni snimci i fotografije zabeležili su poslednje trenutke života ruskog ambasadora i njegovog ubice u Ankari.
"Živimo u čudnim i uznemirujućim vremenima. Toliko toga čini se nestvarnim da se ponekad moramo podsetiti da su događaji opisani u vestima zaista stvarni. Iznad svega nadvila se mračna senka nesigurnosti", piše Ekspres i konstatuje da je možda ubica iz Ankare stvarno hteo samo da upozori na patnje ljudi u Alepu.
Pogledaj vesti o: Turska, London
.jpg)
