Izvor: Vostok.rs, 19.Sep.2012, 17:00 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Konuzin - Srbi treba manje da pitaju druge za mišljenje
19.09.2012. -
Doskorašnji ambasador Ruske Federacije u Srbiji, Aleksandar Konuzin, u ekskluzivnom interevjuu za „Rusku reč“ govori o rusko-srpskim odnosima i rezultatima svog mandata.
Ruska reč: G. Konuzin, kako ocenjujete period rusko-srpskih odnosa od 2008. do 2012, dok ste bili Izvanredni i Opunomoćeni Ambasador Ruske Federacije u Srbiji?
Aleksandr Konuzin: Ja vidim taj >> Pročitaj celu vest na sajtu Vostok.rs << period kao važnu fazu produbljivanja rusko-srpskih odnosa. Zaista, u tom periodu su sporazumi u sferi energetike usaglašeni, potpisani i počeli su da se realizuju. Energetika je postala prioritetni pravac bilateralne saradnje. U privredu Srbije investirane su stotine miliona evra. Zacrtani su novi vektori kao što je modernizacija srpske železnice sa mogućnošću da se taj posao zajednički nastavi i u susednim zemljama. Kapital ruskih banaka proširuje sferu svoje primene. Ruski mali i srednji biznis takođe stiže u Srbiju. Uspostavljaju se kontakti sa ruskim regionima, itd. Veliki broj Srba radi i posluje u Rusiji.
Aktiviranje ekonomske saradnje praćeno je kontaktima rukovodstava dveju zemalja. Zvanična poseta D.A. Medvedeva 20. oktobra 2009, u toku koje smo zajedno slavili 65-godišnjicu oslobođenja Beograda od nemačkih fašista, kao i boravak V.V. Putina u srpskoj prestonici u martu 2011, predstavljaju važne događaje u savremenim političkim odnosima dveju zemalja.
„
Srbi su narod sa bogatom istorijom, kulturom i tradicijom. Čini mi se da su se poslednjih godina umorili usled sistematskih pritisaka, a često i otvorenih ucena spolja, jer nisu imali adekvatan odgovor.
Istovremeno su jačale i kulturne veze, razmene u sferi obrazovanja, kao i neposredni kontakti ruskih i srpskih gradova, društava, škola i ljudi. Rusija i Srbija su postale bliže jedna drugoj.
Ruska reč: Kakve se mogućnosti za bilateralne odnose otvaraju danas, kada su se i u Srbiji i u Rusiji promenili predsednici i vlade? Da li smo zaista na pragu novog doba u bilateralnim odnosima?
Aleksandr Konuzin: Imamo ogroman potencijal za produbljivanje saradnje. Sada se otvaraju realne mogućnosti da se on realizuje ne samo na rečima, nego i na delu. U toku susreta u Sočiju 11. septembra ove godine predsednici V.V. Putin i T. Nikolić razmotrili su širok spektar pitanja vezanih za bilateralne odnose. Razgovor je bio vrlo konkretan i postignut je principijelni dogovor, a izdati su i ukazi za njegovu realizaciju u praksi. Očekujem da će se u najskorije vreme pojaviti opipljivi rezultati.
Ruska reč: Kakve probleme u bilateralnim odnosima biste Vi mogli da pomenete? Ima li u našim odnosima stereotipnih predstava za koje se vezuju nerealna očekivanja?
Aleksandar Konuzin: Glavni problem je bila opšta stagnacija u društveno-političkom i ekonomskom životu Srbije. Srpski eksperti i sami priznaju da zemlja nema razrađenu strategiju. Poslednjih godina je Srbija mislila samo o uskom krugu zadataka čije rešavanje je oštro uslovljavano spolja. Nadam se da je taj period društvene impotencije prevaziđen. Srbi treba manje da pitaju druge za mišljenje. Ne treba da čekaju da neko dođe i kaže im šta treba da rade i da umesto njih sredi ekonomiju. Treba da ispolje više aktivnosti, preduzimljivosti i srpstva. To se odnosi i na očekivanja. Ne treba očekivati, treba dejstvovati!
Ruska reč: Kako biste Vi želeli da izgledaju bilateralni odnosi Rusije i Srbije u bližoj i daljoj budućnosti?
Aleksandar Konuzin: Veoma bih želeo da se ti odnosi razvijaju harmonično, da budu dostojan nastavak dubokih vekovnih veza između Rusa i Srba. Želeo bih da redovni politički kontakti budu praćeni energičnom i sveobuhvatnom ekonomskom saradnjom, da se obogađujemo koloritom kultura koje krase naša dva samosvojna slovenska naroda, da zajedno razvijamo inovacione projekte poput Rusko-srpskog humanitarnog centra, da neposredni kontakti među našim ljudima postanu uobičajeni u njihovom životu.
Ruska reč: U političkim krugovima Rusije i ruskim medijima često se može čuti da Rusija nije geopolitička alternativa stupanju u EU i da ne vidi Srbiju kao potencijalnog vojnog saveznika, kao članicu Organizacije Ugovora o zajedničkoj bezbednosti ili Carinske unije. Kako biste Vi prokomentarisali takvo gledište?
Aleksandr Konuzin: Ja ne mislim da odnose među državama treba graditi po logici „ili-ili“. Iskustvo pokazuje da formule koje nemaju alternativu vode u ćorsokak. Treba u potpunosti iskoristiti pogodnosti svestrane saradnje i izvesne postojeće prednosti tamo gde je to moguće, ali ne na štetu drugih. Takvu taktiku treba uskladiti sa jasnom nacionalnom strategijom.
„
Poslednjih godina je Srbija mislila samo o uskom krugu zadataka čije rešavanje je oštro uslovljavano spolja. Nadam se da je taj period društvene impotencije prevaziđen.
Ruska reč: Rusija mnogo zaostaje u odnosu na Zapad kada je reč o prisustvu u društvenom životu Balkana. Šta mislite, da li se situacija realno menja nabolje? I šta treba da uradi Rusija kako bi obezbedila efikasno i stalno prisustvo ruskih medija u Srbiji?
Aleksandar Konuzin: To je za mene bolno pitanje. Svim silama sam se trudio da doprinesem jačanju kulturne razmene i uopšte očiglednijem prisustvu Rusije u toj sferi. Nešto je i postignuto. Povećan je broj ruskih stipendija za srpske studente. Trudili smo se da zadržimo pozicije ruskog jezika. Pokrenuli smo niz medijskih projekata. Sve je to malo, sporo se napreduje u toj oblasti. U Srbiji postoji nepresušno interesovanje za društveni i intelektualni život u Rusiji. Ponovno uvođenje prenosa vojnih parada na Crvenom trgu izazvalo je veliko oduševljenje. Retke TV serije postaju događaj u srpskom društvu. Stare sovjetske filmove mnogi gledaju sa suzama u očima. „Ruska reč“ izaziva živo interesovanje. Situacija može da se promeni i treba je menjati. Mislim da će predstojeći veliki bilateralni ekonomski projekti u Srbiji doprinositi pozitivnim promenama.
Ruska reč: Na Fejsbuku postoji grupa fanova ruskog Ambasadora A.V. Konuzina, koja broji 13,5 hiljada ljudi (što je jedinstven slučaj). U grupi je bila sprovedena nagradna anketa na temu „Koje bih pitanje postavio ruskom Ambasadoru“. Pobednička pitanja su: „Šta ste osećali kada ste u Beogradu bili prinuđeni da branite srpske interese dok su srpski političari ćutali?“ i „Da li je u budućnosti moguće otvaranje ruske vojne baze u Nišu?“. Da li biste mogli ukratko da odgovorite na ta pitanja?
Aleksandar Konuzin: Osećanja na konferenciji su bila protivrečna. Sa jedne strane, tamo su se okupili pronatovski nastrojeni političari, eksperti i NVO (ljude drukčijih shvatanja nisu ni puštali unutra), i oni su razvijali dve teme: Rusija kao glavna globalna pretnja međunarodnoj bezbednosti i NATO kao garant bezbednosti u svetu. Sa druge strane, nikoga nije bilo briga što su se snage NATO-a zajedno sa prištinskom policijom spremale da silom zauzmu prelaze na administrativnoj liniji između Kosova i Centralne Srbije, i što su hiljade porodica kosovskih Srba bile u životnoj opasnosti. Ja nisam mogao da budem ravnodušan prema takvoj atmosferi, jer sam znao da ogromna većina Srba ima potpuno drukčije stavove.
Što se tiče otvaranja vojne baze u Nišu, niko nije postavljao takav cilj.
Ruska reč: Sa kakvim utiscima o Srbiji i njenom narodu napuštate svoju dužnost?
Aleksandar Konuzin: Srbi su narod sa bogatom istorijom, kulturom i tradicijom. Čini mi se da su se poslednjih godina umorili usled sistematskih pritisaka, a često i otvorenih ucena spolja, jer nisu imali adekvatan odgovor. Ljudi su se okrenuli rešavanju teških problema svakodnevnice. I mi smo u Rusiji 90-ih godina imali takav period. Poslednjih nedelja situacija u Srbiji je počela da se menja. Novo rukovodstvo zemlje i njeni građani počeli su da govore o patriotizmu, o nacionalnim interesima, o srpskom karakteru. To uliva optimizam. Odlazim iz Srbije obogaćen utiscima o lepim ljudima i lepoj zemlji.
Original publikacije
Izvor: Ruska reč
