Izvor: Politika, 14.Okt.2008, 23:37 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Ko gradi most na Adi: sporo, loše i skupo
Firma SCT u Sloveniji poznata po probijanju rokova i podizanju cena radova
Od našeg stalnog dopisnika
Ljubljana – Bukvalno vas zovem u pomoć, bukvalno! Treba utvrditi zašto se u ovoj državi sve čini kontra tome da investicije završimo, zavapila je slovenačka ministarka zdravlja Zofija Mazej-Kukovič pred očima javnosti, ukazavši na nepodnošljivo stanje u gradnji više objekata namenjenih zdravstvu. A zajednički imenilac najvažnijih državnih >> Pročitaj celu vest na sajtu Politika << projekata koji se rade iz džepa poreskih obveznika je preduzeće SCT, čije je ime nastalo skraćenicom od inicijalne firme „Slovenija, ceste, tehnika”. Most preko Ade u Beogradu gradi upravo ova firma, a ugovor o gradnji je 9. aprila u ime SCT potpisao direktor Ivan Zidar, čovek koga u Sloveniji terete da je odgovoran za sporan način rada SCT-a u izgradnji državnih objekata.
Kap koja je prevršila čašu strpljenja ministarke Kukovič je saznanje da je SCT, tokom gradnje Neurološke klinike u Ljubljani „zaboravilo” da ugradi čak 140 protivpožarnih ventila. „Očito je crvena nit svih SCT-ovih razvučenih gradnji protivpožarna zaštita”, upozorava slovenačka POP TV i, poput ostalih ovdašnjih medija, nabraja: tunel Šentvid (deo ljubljanske obilaznice na autoputu), Pedijatrijska a sada i Neurološka klinika (obe u Ljubljani)" Građani Slovenije SCT-u još nisu zaboravili ni aferu nastalu zbog polaganja neodgovarajućeg betona na kolovoze tunela duž tek izgrađenih autoputeva, pa je proletos u žiži interesovanja medija bilo prepucavanje između države i vođstva SCT-a na temu ko će platiti sanaciju, jer je brzina na opasnim delovima autoputeva kroz tunele bila prepolovljena i ograničena na 60 kilometara na sat.
Skuplje za 36 miliona evra
Vest dana bila je kada je SCT pod pritiskom ogorčenih poreskih obveznika počeo radove u Trojanskim tunelima, pa se pratilo iz sata u sat šta je urađeno. Trenutak kada su tuneli vraćeni u promet slavljen je kao pobeda nad javašlukom. Tom se prilikom (prozvani) Zidar našalio na sopstveni račun, rekavši da ga bar vozači više neće psovati.
Ali, nije ispalo tako. Prozivku SCT-a je nastavila upravo ministarka Kukovič, kada je 23. aprila nenajavljena banula na gradilište Pedijatrijske klinike u Ljubljani i otkrila da radnika SCT-a na gradilištu „nema ni za mustru”. Smrknutog lica je preskakala građevinski materijal i proučavala „na hiljade kablova koji vise sa plafona” u objektu čija je gradnja počela pre 10 godina i davno morala da bude okončana. Zaprepastila se nad činjenicom da „u špicu građevinske sezone na gradilištu nema ljudi”, sa izuzetkom onih koje je prebrojala na prste jedne ruke: „Vidim trojicu koji kreče, i dvojicu koji mešaju malter!”. Od SCT-ovog šefa gradilišta Marjana Lenarčiča traži spisak prisutnih radnika. Na njemu su imena oko 100 ljudi. Ponadala se da su na užini, a posle jednosatnog čekanja shvata da to nije slučaj. Mediji njeno nezadovoljstvo prenose u vidu vapaja: „Ivane Zidaru, gde su ti radnici?”
„Ovakvim tempom gradnje nova pedijatrijska klinika neće biti okončana ni za dve godine. To i nije tempo, to je otvoreno gradilište na koje svrate kada imaju malo vremena”, ogorčeno je prokomentarisala zatečeno stanje. A upravo je gradnja nove pedijatrijske klinike, što su političari pod parolom brige za budućnost zemlje (decu), 1998. proglasili prioritetom u osamostaljenoj Sloveniji, temeljito načela poverenje u pregledno trošenje budžetskih para, javne narudžbe i izbor izvođača radova. Akcija, koju je iznebuha povela ministarka zdravlja, potvrdila je da su se radovi razvukli na neverovatnih 10 godina ne samo jer je cena gradnje „skočila” sa prvobitnih 50 na 86 miliona evra, već i zbog neodgovornog odnosa izvođača prema preuzetom poslu. Stoga je ministarka dokumentaciju o gradnji još aprila prosledila organima gonjenja.
Štaviše, ministarku Kukovič je takvo vođenje gradilišta tako naljutilo da je javno pozvala šefove SCT-a da odu u staru pedijatrijsku kliniku među teško obolele mališane i vide u kakvim neuslovima oni tamo tavore, u nadi da će to naterati „ličnu savest (vođstva SCT-a) da rade brže”. Na pitanje novinara znači li taj apel da je država „talac građevinaca”, ministarka odgovara: „Taoci smo kao i celo društvo, primorani smo da gledamo šta se dešava na sopstvenom dvorištu, a ako u Sloveniji nemamo izgrađenu kulturu da mora biti urađeno ono što je ugovorom dogovoreno, onda imamo problem.”
Suštinu problema vidi u činjenici da „tako velike investicije vode ljudi koji u prošlosti nisu imali nikakvo iskustvo s time, a morali bi da imaju mnogo raznovrsnih znanja”. Razgoropadila se kada je izvršni direktor SCT-a Edo Škufca novinarima, a povodom ministarkinih teških reči, kazao da očekuje potpisivanje još jednog aneksa teškog oko pet miliona evra kako bi SCT završio dečju kliniku. „Nije problem platiti ono što je opravdano, ali prvo treba utvrditi šta je realno urađeno i šta je opravdano”, uzvratila je ministarka Mazej-Kukovič. Iz istih stopa, ona 23. aprila vodi novinare i u pomenutu Neurološku kliniku koju je SCT počeo da gradi 1998.
„Ovo je druga žalost, naizgled je sve završeno, a opet ništa. I kao da nikoga nije briga”, komentariše dok ulazi u novu, bleštavu zgradu koja već dve godine zvrji neuseljena, dok bolesnici u neuslovima stare bolnice čekaju na dijagnozu godinu i po dana, pa i više. Ministarkina energičnost donosi plodove – pošto je gradilište „na prepad” obišla još nekoliko puta, sredinom avgusta svečano preseca vrpcu nove pedijatrijske klinike.
Aneksi kao zaštitni znak
I taman je izgledalo da je sve dovedeno u red, dok ministarka Kukovič nije sad opet sazvala novinare kako bi gnevom građana prisilila SCT da završi posao. U međuvremenu je obavila nove „inspekcije” i utvrdila nepravilnosti u gradnji preuzetih klinika, zbog kojih neke od njih nikako da dobiju upotrebnu dozvolu. Ministarka je prstom uprla ka SCT-u kao firmi „u celosti odgovornoj” za nastalo stanje, pošto SCT prebacuje krivicu na podizvođače. Iako joj mandat prestaje sa skorašnjim odlaskom vlade Janeza Janše, saopštila je da ni izdaleka nije završena kalvarija ni sa Pedijatrijskom, još manje sa Neurološkom klinikom. Da sve bude gore, istog dana je procurelo da je i nova onkološka klinika u problemu, jer je otkrivena legionela u instalacijama, zato je zabranjeno korišćenje vode; samo za ugradnju posebnih filtera treba preko 10.000 evra. SCT je pod pritiskom obećao da će otkloniti nepravilnosti o svom trošku, ali se problemima ne nazire kraj.
Ljubljansko „Delo” je objavilo tabelu iz koje se vidi da je od sedam ključnih investicija u zdravstvu, koje je država pokrenula 1996, pet dobio SCT. „Glavni izvođač je sve vreme SCT”, piše list, uz zaključak da je preduzeće sklopilo ugovore u visini od 161 milion evra, te da je „karakteristika podizanja svih klinika izuzetno spora gradnja i sklapanje brojnih ankesa na osnovni ugovor”. Onkološka klinika u Ljubljani je, na primer, puštena u rad lane, posle 23 aneksa na prvi ugovor, što je drastično poskupelo gradnju, načelo živce svih vlada zbog brojnih teškoća usled nekvalitetne gradnje koja je trajala čak 11 godina. „Delo” podseća da je parlamentarni odbor za zdravstvo izrazio sumnju u korupciju i pokrenuo istragu kod organa gonjenja. To objašnjava zašto je direktor SCT-a Ivan Zidar od februara naovamo dva puta hapšen, drugi put na posebno brutalan način, usred Ljubljane, kada su njemu i njegovom advokatu policajci vezali ruke plastičnim lisicama; „kao da smo teroristi”, kazao je kasnije novinarima, kroz jecaj, Zidarov pravni savetnik.
Tabela „Dela” ukazuje i da je cena radova u režiji SCT-a čak više od 10 puta skuplja od one za koju druge, manje građevinske firme, uspešno privode gradnju drugih bolnica. „Iako je SCT još 29. septembra 2006. potpisao izjavu da je otklonio sve greške – poslednji pregled (u Neurološkoj klinici) pokazuje da nije tako”, dodaje ministarka Kukovič, ljuta što se isti problem sa protivpožarnom zaštitom sad pojavio i na objektu nove pedijatrije.
Slično je nedavno iskusio i ministar saobraćaja Radovan Žerjav. „Tunel Šentvid će ući u istoriju kao jedan od najsporijih i najskupljih putnih projekata, jer je otvaranje odlagano čitave dve godine, a tunel je umesto 48 (po prvobitnom ugovoru iz 2002) koštao čak 120 miliona evra”, javlja „Delo”. Razlog za opisanu kalvariju ove novine vide u „lošem vođenju projekta i (stalnim) izmenama planova, čime je SCT najspretnije dobijao dodatan novac”.
Ministru Žerjavu je prekipelo zbog stalnog probijanja rokova za završetak tunela Šentvid, pa je zahtevao da SCT završi radove do početka turističke sezone kako bi Ljubljana konačno bila rasterećena od saobraćajnih čepova. SCT je ispunio ministrov nalog, a isto veče, kada je tunel s pompom pušten u saobraćaj, otpada deo plafona. Tunel je brzometno zatvoren. Posle nekoliko dana „sanacije”, ponovo je pušten u promet, na šta deo protivpožarnog maltera pada na auto nemačkog turiste. Izuzev materijalne, izbegnuta je veća katastrofa, ali bruka nije. Ministar Žerjav nudi ostavku, parlamentarni odbor za saobraćaj odbacuje njegovu odgovornost, a nedavno je objavljeno da su kriminalisti podigli krivične prijave protiv odgovornih lica. Svi upleteni krivicu svaljuju na izvođača – SCT. Da trauma po vladu bude kompletna, stručnjaci najavljuju da će krajnja investicija u vezi sa gradnjom Šentvida probiti sumu od 244 miliona evra!
Janšina vlada tik pred izbore razmatra predlog da SCT, firmu koja je proteklih decenija bila „paradni konj” za sve državne gradnje, stavi na crnu listu, čime bi preduzeću bilo onemogućeno da učestvuje i dobija poslove na javnim tenderima. Premijer Janša tokom predizborne kampanje ističe borbu protiv korupcije i privrednog kriminala; mediji pišu o „građevinskoj mafiji”, Zidaru kao „crvenom baronu”" SCT sve optužbe odbacuje. Analitičari tvrde da su uzastopni skandali u izgradnji autoputeva i klinika, odnosno „dežurni krivac za sve građevinske probleme” (SCT) – zaslužni, uz ostale afere, što je Janšina stranka izgubila na proteklim izborima.
Svetlana Vasović-Mekina
[objavljeno: 15/10/2008]
