Izvor: Sportske.net, 28.Mar.2017, 21:30 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Totijevih 24 - Fudbalski Roko Sifredi
Kada je tog popodneva pre tačno 24 godine, Siniša Mihajlović nagovorio svog tadašnjeg trenera Vujadina Boškova da klincu pruži šansu, niko nije pretpostavljao da će to biti najveća usluga dvojice Srba, dobrom delu Rimljana. Iz te priče rođen je osmi kralj Rima, Frančesko Toti. I mada se Vujke i Miha nisu dugo zadržali posle toga jer je propala luda nada "Vučice" da će srpski trener ponoviti herojstva iz Sampdorije i oteti još jedan skudeto timovima severa, to sumorno popodne protiv otpisane Breše je neočekivano postalo deo mita. Toti se nije zagrevao ni desetak sekundi, odigrao je tri minuta, isto toliko puta pipnuo loptu, dovoljno da počne priča. Neko mu je od neobaveštenih srpskih novinara nadenuo nadimak "Princ Rima", kao i svaka glupost, među Srbima se to primi brzo. Na rimljanskom dijalektu, onim kojim se služe po krčmama u Trastevere gde se jede najbolje, ostao je "Er Pupone", velika beba koja je brzo prerasla fudbalski Rim, iskreno, mesto u kome fudbal nikada nije umeo tako da peva, kao što su mu pevali njegovi sledbenici. I pored toga, on je ostao u kolevci koja mu je često bila tesna, zbilja, Frančesko Toti je zasluživao bolje od Rome, ali možda mu je navučenom na obožavanje mase bilo i previše teško da postane samo jedan od igrača. Svašta se izdešavalo tokom Totijevog "principata" https://t.co/hFfbItysqC — Sportske.net (@sportske) May 27, 2017 Poznajem lika koji je odbio Juve jer je sračunao da biti Zevs znači mnogo više od novca, biće da tu ima neke više matematike. Jer što je dozvoljeno Totiju, nije plebsu. On je već 1997. preuzeo mitsku "desetku", možda bi se istorija Rima, onog žuto-crvenog dela mogla računati baš od te godine. I onda, u ove dve decenije bilo je svega, Toti je uzeo titulu za koju će vam Romanisti tvrditi da vredi kao deset Juventusovih. Toti je postao prvak sveta, a njegovi Pretorijanci će zaključiti da je penal protiv Australije u stvari esencija italijanskog trijumfa u Berlinu. Doduše, tom prilikom nije "skuvao" golmana, odnosno upotrebio čuvenu "kašiku", kao šest godina ranije u polufinalu EP protiv Holanđana. Il cucchiaio, Totijev specijalitet je nešto što bi Bufon u knjizi "Strah golmana od penala" opisao kao najveću noćnu moru golmana. Ta podvrsta "Panenjke", bezobraznija, gotovo na ivici drskosti je simbolično samopouzdanje koje nosi Rimljanin. Nikada posle onog popodneva kada ga je Boškov gurnuo u arenu, nije bio previše impresioniran ljudima oko sebe. Uostalom, Mihi, na čiju je intervenciju uspeo da prohoda kao mladunče zanemoćale "Vučice" nije došao na onaj novosadski oproštaj, ljudi njegovog kova ne vode računa o etikeciji. Njegova sposobnost da na neki latinski izraz odgovori da ne zna engleski jezik, knjiga šala na svoj račun pokazuju, ne odsustvo sujete, već odsustvo potrebe da se bude neko drugi. Roma teškom mukom izabrala Totijevih 10 najlepših golova! https://t.co/TB5Flrkj99 — Sportske.net (@sportske) May 27, 2017 Tako, ako čujete navijače Lacija da kažu da su najteže tri godine u Totijevoj karijeri, prva tri razreda osnovne škole, to je samo citat, onaj selfi ispred Curve Sud, ili ona majica na kojoj je onoj drugoj, severnoj tribini Olimpika, poručio da ih je opet, ma znate šta, unose gorčinu u uvrede koje mu upućuju. Jer, Toti je našao knjigu čiji je naziv bio "Ovo je rešenje 50% vaših problema" i kupio dve kako bi rešio sve probleme koje ima. To je jedna od standardnih šala na njegov račun, ali umeo je da se našali i na tuđ. Tudoru je, odnosno Juventusu pokazao četiri prsta u onoj jedinstvenoj rimskoj noći kada je Roma pregazila Juve. U tim okršajima sa jačima, moćnijima on jeste izvlačio češće deblji kraj, ali su njegove pobede uvek bile slađe, retkost im je davala vrednost, makar u očima Rimljana. Imao je i loših trenutaka sa tom svetinom koja ga je obožavala, par puta su flašama iskaljivali svoje neslaganje sa imperatorom. Razumeo ih je, on ima mentalitet te tribine, ista je to krv. Nema tu ničeg loše, kada udari protivnika bez lopte, kada izgubi razum jer je nemoćan da promeni stvari, on nema potrebu da se pretvara, da bude ono što nije, antički bogovi nisu bili savršeni. Zato, Toti, narodni barjak, milioner iz blata, dečko koji je ponekad pobeđivao moćne i bogatije, odbijajući da im se pridruži, jeste toliko voljen. Protivničke tribine će pevati, "Ako je Roma magična Ćićolina je nevina", uz porugu rimskoj svesti o sopstvenoj veličini. Samo, neko sa više duha bi mogao da primeti da j,e za neke od tih što se rugaju Romi, sam Toti dosta puta bio Roko Sifredi. I ne nemojte se praviti da ne znate kako završavaju te priče, neću vam poverovati. I zbog toga mu treba zavideti...
.jpg)
