Izvor: MVP.rs, 27.Avg.2014, 23:03 (ažurirano 02.Apr.2020.)
OD A(rgentine) DO Š(panije): Ajonov kartel
Na pomen imena ove zemlje mnogi pomisle na opasne bande, kartele, organizovani kriminal. Drugi se, pak, sete Uga Sančeza, Luisa Ernandeza ili Horhea Kamposa, njihovih najpoznatijih fudbalera. Neki se sete i Akapulka, čuvenog letovališta. A, ovi momci, o kojima ćete čitati u narednim redovima, će pokušati da promene takav redosled misli. Upoznajte selekciju Meksika.
Na Prvenstvu Centralne Amerike 2010. godine zauzeli su tek šesto mesto i nisu izborili plasman >> Pročitaj celu vest na sajtu MVP.rs << na Prvenstvo Amerike, koje se 2013. godine odigravalo u Venecueli. Ali, dogodilo se čudo. U Federaciji Paname došlo je do podele na dve struje. Jednu stranu je direktno podržala i Vlada te države, a zbog mešanja politike u košarku FIBA ih je suspendovala sa međunarodnih takmičenja. Otvorilo se jedno slobodno mesto za pomenuto takmičenje u Karakasu. Poziv nije otišao Kubi već selekciji Meksika. Poznavaoci sporta na ovim prostorima znaju kakav je epilog kada vas izbace sa nekog takmičenja i umesto vas ode druga selekcija. Baš kao što je te 1992. godine Danska pokorila fudbalsku Evropu, otišavši na prvenstvo umesto Jugoslavije, tako su i Meksikanci, iznenađujuće, stigli do naslova šampiona Amerike.
Istorijat Učešća: 4 (1959, 1963, 1967, 1974)
Medalje: /
Najbolji plasman: 8. mesto (1967)
Predvođeni fenomenalnim Gustavom Ajonom pobedili su Argentinu u polufinalu sa 76:70. U finalnom meču su bili bolji od Portorika sa 81:79, uz 24 poena njihove prve violine, pomenutog Ajona. Tako su stigli do najznačajnijeg rezultata u svojoj istoriji i prvi put posle 40 godina obezbedili su sebi učešće na Svetkom kupu. Uz pomenuto zlato, Meksikanci imaju i jednu bronzu sa velikih takmičenja. Osvojili su je daleke 1936. godine na Olimpijskim igrama u Berlinu.
Gledajući istorijat Svetskih prvenstava ne možemo reći da su imali uspeha. Prvi put su se na smotrama najboljih svetskih selekcija pojavili 1959. godine u Čileu, kada su zauzeli 13. mesto. Na dosadašnja četiri nastupa najbolji rezultat im je osmo mesto, do kojeg su došli 1967. godine u Urugvaju. Na preostala dva nastupa, 1963. u Brazilu i 1974. godine u Portoriku, osvojali su deveto mesto. Ipak, takmičenje u Portoriku ostaće upamćeno po dva sjajna strelca, Arturu Gereru i Manuelu Ragi. Gerero je sa 27 poena u proseku bio prvi strelac turnira, dok se odmah iza njega našao Raga sa 25.8 poena po utakmici.
Imali su Meksikanci još poznatih imena koja su proslavila magičnu igru pod obručima. Jedno od novijih je svakako Lorenco Mata. Fenomenalni skakač bio je student prestižnog američkog univerziteta UCLA. Međutim, nije uspeo da se probije do NBA lige. Nakon što nije draftovan opredelio se da karijeru gradi po klubovima u Centralnoj Americi, prvenstveno u svojoj domovini, uz jedan izlet u Portoriko. Ljubitelji košarke sigurno se sećaju Eduarda Nahere, dugogodišnjeg NBA asa. U svojoj karijeri u najjačoj ligi na svetu branio je boje Dalasa, Golden Stejta, Denvera, Nju Džersija i Šarlota. Pored Nahere, u najjačoj ligi na svetu igrao je i Horasio Ljamas, koji je branio boje Finiksa.
Na Svetskom kupu u Španiji najviše se očekuje od Horhea Gutiereza i već pomenutog Ajona. Interesantna je priča o Gutierezu, koji prethodnog leta nije uspeo da prođe probu u redovima šampiona Srbije, Partizana. Nedugo zatim vrlo dobri meksički plejmejker obreo se u NBA ligi i postao četvrti Meksikanac koji je zaigrao u najjačoj ligi na svetu. Poslednjeg dana septembra 2013. godine potpisao je ugovor sa Bruklinom. U 15 odigranih utakmica imao je prosek od 4.1 poena po susretu, uz rekord karijere od 13 pogodaka ostvaren na gostovanju u Klivlendu.
Nesumnjivo, prvo ime ove reprezentacije i vođa "kartela" je Gustavo Ajon. Odlični centar već nekoiko sezona za hleb zarađuje u NBA ligi. Nju Orleans, Orlando, Milvoki i Atlanta su klubovi u kojima je nastupao "preko bare". Pre toga, odlične partije pružao je u najjačoj evropskoj ligi, španskoj Endesi. U dva navrata je branio boje Fuenlabrade, a drugi boravak u klubu ostaće mu u lepom sećanju. Te 2011. godine Ajon je pružao fantastične partije i kao nagradu je dobio priznanje "Zvezda u usponu", koje mu je dodelila španska liga. Svakako da je to zvanje doprinelo odlasku u Nju Orleans, gde je u prvoj sezoni nastupio u čak 54 utakmice, od čega je 24 puta našao mesto među starterima. U poslednje dve sezone su ga povrede sprečile da opravda svoju reputaciju, pa je i nastup u Španiji u jednom trenutku bio pod znakom pitanja.
Prošlog leta je pokazao da je kadar da svoju reprezentaciju povede do najviših dometa. Sada je priča drugačija, puno teža. Sledi najveći izazov u njegovoj reprezentativnoj karijeri. Stigli su u Španiju, u Gran Kanariju, gde se nalaze u grupi D zajedno sa: Litvanijom, Australijom, Slovenijom, Angolom i Južnom Korejom. Ukoliko prikažu maksimum nije iskljućeno da se plasiraju u nokaut fazu. Nadamo se samo da očekivanja u njihovoj zemlji nisu prevelika pa da neko zbog promašenog zicera ili slobodnog bacanja završi tragično. A, bilo je takvih slučajeva u Meksiku. Doduše zbog fudbala, sa kojim je ovaj tekst i započeo. Ne, zapravo je počeo sa kartelima pa neka se sa njima i završi. Ali, sa onim košarkaškim, Ajonovim kartelom.
(foto: siete24.mx)
.jpg)
