Izvor: Radio Televizija Vojvodine, 31.Jan.2015, 19:15   (ažurirano 02.Apr.2020.)

Dunja Blažević o umetnosti danas

Teško je odgovoriti na pitanje kakva je situacija sa vizuelnom umetnošću u regionu danas. Sa jedne strane napretka ima, ima i umetnika i potencijala, ali sa druge strane nedostaje sistemska i sistematska podrška kako države tako i nevladinog sektora, smatra istoričar umetnosti, kustos, kritičar Dunja Blažević.

U svakoj sredini ovog regiona postoje specifične pojave jer savremena umetnost, a naročito vizuelna, ima kritički odnos prema društvenoj zbilji. Ona raste, ona >> Pročitaj celu vest na sajtu Radio Televizija Vojvodine << se stvara. Njoj je teren ta nekakva lokalna situacija ali sa temama prelazi granice i razumljiva je široj publici, rekla je Blažević Tanjugu.

Umetnost je danas drugačija nego pre 20, 30 ili 40 godina a ono što nedostaje, dodala je ona, je što ti umetnici nemaju nikakvu podršku za produkciju svojih radova.

"To su obično projekti koji zahtevaju sredstva a ljudi ih ne dobijaju. Niko ih ne podržava i puno stvari ostaje nerealizovano, stvari koje imaju smisle, koje bi bile važne, neophodne, pogotovo za današnje stanje jer je ovo jedan neverovatan izvor i tema i sadržaja, posebno za umetnost jer je sve što se dešava u društvu i u kulturi na ivici apsurda", rekla je Blažević.

Osnovni problem je što umetnici nemaju nikakvu sistemsku i sistematsku podršku za realizaciju radova, jer to više nije štafelaj, boja, sedenje u ateljeu. To su sada ozbiljne produkcije sa ozbiljnim medijima, javnim prostorom gde se ti radovi moraju izvesti. Drugi problem je podrška ne samo države već i centara, institucija, stručnih organizacija, nevladinog sektora koji su do kraja osiromašeni i koji se bave time a nemaju kapacitete da podrže takve projekte. To je frustrirajuće, ocenila je ona.

Blažević, nekadašnja direktorka galerije Studentskog kulturnog centra i direktorka Sarajevskog centra za savremenu umetnost, autorka programa za vizuelne umetnosti na TV Beogradu, žena koja je svetske tendencije u umetnosti dovela na ove prostore i prepoznala ovdašnje talente, kaže da danas dosta "naših" umetnika postoji na međunarodnoj sceni ali je tužno što ti umetnici koji imaju ozbiljnu poziciju u inostranstvu nemaju nikakvu podršku niti su prepoznati u svojoj zemlji.

Kao primere je izdvojila hrvatsku umetnicu Sanju Iveković koja je pre dve godine imala samostalnu izložbu u Muzeju moderne umetnosti u Njujorku ali joj zagrebački Muzej savremene umetnosti nikada nije priredio retrospektivu.

Naša Milica Tomić je vrlo poznata i prepoznata na međunarodnom planu, ali ne vidim da ovde ima to neko mesto koje ima napolju. U Sarajevu, Maja Bajević ne može da dobije podršku za učešće na centralnoj izložbi venecijanskog Bijenala, a dobila je lično, poimence, poziv od direktora ovogodišnjeg Bijenala, ispričala je Blažević.

Ako pogledate situaciju u zemljama regiona, pored izvesnih razlika, vidite da je to stvar celokupne politike, nekog sistema u umetnosti koji se sastoji od akademija, muzeja, kritike i daje legitimitet određenim umetnicima ili umetnosti ali zapravo ne funkcioniše, rekla je ona.

To je stvar politike i shvatanja jer kultura, a u okviru nje umetnost, nije u tim političkim prioritetima. Situacija je apsurdna i u drugim oblastima pa i u kulturi i umetnosti. To je naša realnost, dodala je Blažević.

A šta vam onda ostaje? Šta su prioriteti kada mislite na dugi rok? Šta vama u istoriji ostaje osim artefakata, kulture. Ono što čini bazu prepoznavanja jedne zemlje i naroda su ti rezultati, artefakti, te činjenice, te knjige. To je prepoznavanje vremena.

Po čemu će buduće generacije pamtiti ovaj period od 1990ih. Šta je sačuvano? Valorizovano. Priznato da je u nekom kontinuitetu vremena. Ovo će biti rupa koju mi sada treba da popunimo kako znamo i umemo.

Ali, završava optimistički Dunja Blažević, umetnika ima. Potencijala ima. Tema ima.

Nastavak na Radio Televizija Vojvodine...