Izvor: RTS, 05.Mar.2015, 03:48 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Evropska NBA divizija – utopija ili realnost?
Najbolja košarka na svetu igra se u Sjedinjenim Američkim Državama i to je aksiom. Ipak, i u Evropi se igra pod obručima voli i prilično dobro uspeva. Ono što se stidljivo provlači kao ideja poslednjih nekoliko godina jeste namera da NBA dobije svoju diviziju na Starom kontinentu. Da li je to i koliko realno? Na ta i druga pitanja ponudiću odgovore, a svoje mišljenje o ovoj temi dali su i Igor Rakočević i Miško >> Pročitaj celu vest na sajtu RTS << Ražnatović.
Mora se priznati, pre svega, da ideja zvuči zanimljivo i primamljivo. U krajnjoj liniji, rukovodstvo NBA lige, na čelu sa novim komesarom Adamom Silverom, više i ne krije da je to cilj za narednih 10-20 godina...
Poslednji put Silver je to pomenuo sredinom januara u Londonu, gde su u "O2 areni" snage odmerili Milvoki Baksi i Njujork Niksi, u okviru projekta NBA "Global gejms" (Global games). To je jedan od načina da se evropskoj publici približi NBA košarka.
Da se ne radi o nekoj skorojevićevskoj ideji pokazuju istorijski podaci, odnosno da je NBA liga još davne 1978. rešila da "izađe"' van granica SAD. Naime, tada je u Tel Avivu odigrana prva utakmica između NBA i evropskog tima. Snage su odmerili Makabi i Vašington Buletsi a slavio je "ponos Izraela" sa 98:97.
Od tada do danas odigrano je 76 utakmica u 20 različitih zemalja i 43 grada širom sveta. NBA timovi slavili su 64 puta a 12 puta pretrpeli poraze.
Da ovakav vid promocije ne podrazumeva samo susret protiv "statka sveta" potvrđuju i utakmice regularne NBA sezone sa ove strane bare (za sada 7 zvaničnih duela).
Međutim, sve to ima pre svega promotivni karakter. On što je mnogo veći izazov i ozbiljniji zadatak NBA lige je projekat formiranja Evro-divizije. Prepreka je mnogo a u ovom tekstu pozabaviću se onim najvećim, uz nuđenje nekih mogućih modela funkcionisanja.
Izbor timova i infrastruktura
Pre svega, nameće se pitanje koji bi evropski timovi učestvovali u toj diviziji i koliko članova bi ona brojala?
Imajući u vidu istoriju ali trenutnu snagu, nemoguće je zamisliti takvu ligu bez španskih giganata (Real Madrida i Barselone), atinskih ljutih rivala (Olimpijakosa i Panatinaikosa), moskovskog CSKA, bar jednog ili dva turska kluba (Efes/Fenerbahče/Galatasaraj) i već spomenutog Makabija iz Tel Aviva. Tu je već 7-8 klubova, dovoljno za jednu diviziju.
Međutim, zbog atraktivnosti, ekonomskog i političkog uticaja mesto u takvoj diviziji očekivali bi Italijani (recimo Milano), Pariz, Berlin i obavezno London. Ova tri evropska glavna grada možda jedini ne bi imali problema sa dvoranama (renovirani "Bersi", i dva veoma reprezentativna "O2" objekta).
Upravo bi infrastruktura mogla da predstavlja problem, s obzirom da osim pomenute tri dvorane, uz možda još Tel Aviv i Madrid, malo gde se u Evropi može naći adekvatan objekat, po strogim NBA standardima.
Takođe, svaki od evropskih timova morao bi da ima svoj avion ili bar jakog avio sponzora, kako bi mogao efikasno da organizuje svoja daleka putovanja "preko bare". Ali to košta. Puno.
Ukoliko bi pak preovladao ovakav ekonomsko-infrastrukturni model, neki od gore pomenutih trofejnih evropskih klubova bi narodski rečeno "izvisili".
Postoji, pak, i mišljenje da bi u takav projekt mogli da uđu samo gradovi i države koji imaju jake i finansijski moćne fudbalske klubove.
I po toj varijanti, Real i Barsa bi bili sigurni a uz njih tu bi mogli da budu Minhen (Bajern), London (Arsenal), Pariz (PSŽ), Milano (Inter ili Milan).
Dakle, mogućnosti su razne...
TV prava, termini prenosa i vremenske zone
Kooptiranje evropske divizije u NBA karavan otvorilo bi i pitanje TV prava i televizijskih prenosa mečeva.
Dok sklapanje ugvora vlasnika TV prava (ESPN/TNT), sa evropskim medijskim kućama verovatno ne bi predstavljao veći i nerešiv problem, ono što zasigurno bi, jesu termini odigravanja mečeva.
SAD imaju četiri vremenske zone a "košarkaška Evropa" tri. To znači da za centralno evropskim vremenom Amerika "zaostaje" šest (Njujork), sedam, osam i devet sati (zapadna obala).
Svi zaljubljenici u NBA košarku znaju koliko je teško uskladiti gledanje utakmica plej-ofa i raditi narednog dana ujutru. Za takav podvig spavanje morate svesti na svega dva-tri sata.
Sličan problem, istina manji, imali bi i Amerikanci, koji bi svoje ljubimce na evenutalnoj turneji po Evropi gledali u jutarnjim ili rano poslepodnevnim terminima. (npr, ako bi Voriorsi gostovali u Madridu od 21.00, navijači iz Oklanda i San Franciska bi meč gledali u vreme "branča" - 12 časova.
Još drastičnije bi to izgledalokada bi, recimo,LA Lejkersi gostovali u Moskvi po lokalnom vremenu od 20:00, "Lejkeri" bi u gradu Anđela utakmicu gledali na početku radnog vremena - u 09:00 ujutru. Priznaćete, ne baš najsrećniji termin za TV prenos...
Naravno, mora se voditi računa i od samim igračima koji prekookeanskim putovanjima menjali nekoliko vremenskih zona, što bi svakako uticalo na njihovu svežinu a samim tim u partije na parketu. Naravno, sve bi to moglo da prouzrokuje slabije rezultate timova.
Mada, možda bi upravoj taj momenat uneo prekopotrebnu neizvesnost u utakmice i povećao šanse evropskih ekipa protiv moćnih NBA franšiza...
Radno zakonodavstvo
Vrlo važno pitanje jeste i usklađivanja evropskog i američkog zakonodavstva, odnosno pronalaženje modaliteta po kome bi ubirao porez, oporezivale plate igrača i delila zarada među timovima. Takođe, pitanje je da li bi NBA sindikat igrača pod svoje okrilje uzeo i evropske kolege.
Smisao nacionalnih liga i Evro-kupova
Naravno, odlsakom najboljih evropskih ekipa u NBA, postavlja se i pitanje smisla nacionalnih i evropskih takmičnja, pogotovo što bi ljubitelji košarke bili uskraćeni za gledanje onih najboljih.
Evroliga u sadašnjem obliku ne bi verovatno ni postojala, a španska liga bez Reala i Barse ili grčka bez PAO-a i Olimpijakosa ne bi imala nikakav smisao i ne bi bila privlačna široj publici ukoliko bi izostali najmoćniji.
Ukoliko bi pak evro-NBA timovi nastavili da se takmiče u domaćim takmičenjima, otvara se problem takmičarskog kalendara i samog sistema takmičenja. Tu se pre svega misli na sistem novoformirane divizije, ali i domaćih liga.
Ne bi bilo realno da klubovi igraju i na NBA i na domaćem frontu. Sa druge strane, ne bi bilo pravedno a ni takmičarski pošteno da se uključe u kasnije faze prvenstava. Dakle, win-win situacija ovde ne postoji.
Tokom istraživanja ove teme, jedan prijatelj predočio mi je je zanimljivu ideju koja bi mogla da bude prvi korak ka povezivanju evropskih timova i NBA lige.
Ona podrazumeva da šampion Evrope dobije mesto u NBA plej-ofu. Ideja jeste interesantna, i mogla da bude prvi korak ka konačnom cilju, ali pitanje koliko je zaista i ostvariva.
Naime, ove godine Fajnal-for Evrolige igra se od 15. do 17. maja, dok NBA plej-of počinje 18. aprila. Razlika od mesec dana između ta dva početka nije nepremostiva, ali i ovde se postavlja pitanje kako bi Evropski prvak završio domaće prvenstvo ali i čije bi mesto zauzeo u NBA plej-ofu (Istok ili Zapad).
"Moguće je, ali još je rano"
A šta na ovu temu imaju da kažu oni kojima kojima je košarka životni poziv - jedan sagovornik je ostavio veliki i neizbrisivi trag na evropskim parketima a igrao je i na onim u NBA ligi, dok je drugi sagovornik uspešan u poslovima oko terena, kao menadžer mnogobrojnih evropskih ali i NBA igrača.
Svoje mišljenje o ovoj ideji, odgovarajući na pet istih pitanja, izneli su legendarni Igor Rakočević, bivši igrač Crvene Zvezde, Real Madrida, Laborala ali i Minesota Timbervulvsa a sada potpredsednik KSS-a, i moćni Miško Ražnatović, jedan od najuspešnijih ako ne i najuspešniji košarkaški menadžer u Evropi, inače vlasnik agencije "Beobasket".
1. Kako vam zvuči, odnosno kakav je vaš komentar na najavu Adama Silvera da NBA razmišlja o širenju na Evropu u (bližoj) budućnosti?
Igor Rakočević - "Ta opcija je u svakom slučaju jako atraktivna i zanimljiva. Mislim ipak da je to još dosta godina daleko od realizacije. U svakom slučaju to bi iz korena promenilo evropsku košarku. Da li bi to unapredilo popularnost košarke u Evropi - sigurno".
Miško Ražnatović - "Ta ideja postoji odavno, ali mislim da će proći još jako puno vremena do realizacije. Evroliga je kretajući se u tom cilju najavila zatvaranje Evrolige i piramidalni princip, ali posle velikog protivljenja nacionalnih saveza i FIBE je odustala od toga. Tako da taj prvi korak, koji je neophodan da bi se to realizovalo se nije dogodio, i proći će puno vremena dok se to ne napravi".
2. Da li mislite da je to realno?
IR - "Mislim da jeste realno jer sport treba da bude globalan, i kad tad će biti . Ne bi bilo loše da, npr. gledamo LeBrona Džejmsa u Beogradu jednog dana".
MR - "Ubeđen sam da će se to desiti. Ja iskreno verujem da će se jednog dana Evroliga vrati pod pokrilje FIBA, i da će onda zajedno FIBA i NBA raditi u tom smeru. Mislim da je ekonomska situacija u Evroligi neodrživa, i da klubovi i liga moraju da traže rešenje za to, a pravo rešenje će za najveće klubove, biti učešće u nekoj takvoj ligi, sa učešćem sponzora i iz Amerike. No, mislim da je to daleka budućnost".
3. Ukoliko se takva ideja ostvari, koji su po vama evropski centri (gradovi) odnosno koji su to timovi koji bi igrali u toj tzv. Evropskoj konfernciji? Ovde se sagovornici potpuno saglasni.
IR - "U slučaju realizacije ove ideje, s obzirom na američki tip razmišljanja (profit), centri bi bili Madrid, London, Berlin, Pariz. Pa onda i ostali... "
MR - "To su gradovi u kojima se košarka i sada igra na najvećem nivou (Moskva, Madrid, Barselona, Tel Aviv, Atina prim.aut) uz Berlin, Minhen, Pariz i svakako London, kao novine".
4. Kolika je po vama razlika između evropske i NBA košarke? Hoće li se ona smanjivati ili povećavati? Igor i Miško imaju potpuno različito mišljenje...
IR - "Mislim da svake godine Evropska košarka se približava NBA. Sve su bitnije fizičke sposobnosti igrača, spori i nejaki više nemaju mesta u košarci. Uz promenu nekih pravila kao što su 'defanzivne tri sekunde' evropska košarka bi se podigla na još viši nivo i približila po stilu NBA".
MR - "Razlika će se povećavati, jer je veliki odliv najboljih igrača iz evrope u NBA, čime Evroliga postaje svake godine sve slabija".
5. Kako vidite ulogu srpskih košarkaša u NBA ligi u narednih 10-15 godina? U koga se najviše uzdate da može da napravi "nešto veliko"?
IR - "Srbija je rasadnik talenata. Sigurno će se pojaviti neki novi klinci koji će za 10-tak godina biti 'glavni' i imati priliku da igraju u NBA. Ne brinem se za našu budućnost".
MR - "Mislim da neće imati značajniju ulogu, a očekujem da bi u nekom sledećem periodu Marjanović, Bjelica i Bogdanović mogli da zaigraju u ligi, ali je veliko pitanje da li imaju kapacitet da ostave značajniji trag".
Na zvaničan dopis i traženo mišljenje NBA liga nije odgovorila, pa smo ostali uskraćeni za njihov stav o ovom projektu. Kako god, ideja o Evro diviziji u NBA je živa, ali na putu ka njenoj implementaciji u praksi ima mnogo prepreka. Videćemo da li su premostive...
.jpg)
