Izvor: Politika, 30.Avg.2014, 23:03 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Egipatski beli lotos najčešće u našoj kući
Trofej prvaku sveta prvi put se „pojavio” u mislima prvog generalnog sekretara Fibe Vilijama Džonsa dok je obilazio egipatske hramove 1964. godine, a današnji zlatni pehar, sa poludragim kamenjem, nastao u vreme dok je svetsku košarku vodio Borislav Stanković
Naša reprezentacija se danas u Granadi, na otvaranju 17. svetskog šampionata u košarci, sastaje sa Egiptom, afričkom selekcijom koja je svojevremeno >> Pročitaj celu vest na sajtu Politika << bila evropski prvak. Pored tog kurioziteta, Egipćani su podarili još nešto što ostaje za sva vremena u svetskoj igri pod obručima. Njihov beli lotos, iz koga je prema verovanju starih Egipćana nastao bog sunca Ra, bio je inspiracija za izgled pehara namenjenog najboljoj reprezentaciji sveta.
„Džons je došao na tu ideju dok je bio u Egiptu 1964. godine, a kad su naši košarkaši prvi put osvojili prvu verziju tog pehara, uručio im ga je jedan Egipćanin – Abdel Monejm Vahbi”, kaže za „Politiku” počasni generalni sekretar Fibe Borislav Stanković koji je trenutno na Svetskom šampionatu u Španiji.
Iako se svetski šampionati igraju od 1950, Fiba je trofej uvela tek za Mundobasket 1967. u Montevideu, kada je Sovjetski Savez bio prvi a naša reprezentacija druga. Zašto na prva četiri prvenstva nije bilo pehara? Jednostavno, jer nije bilo para za to. Fiba je još bila amaterska organizacija. Džons je, inače, pre Drugog svetskog rata volontirao na čelu Fibe, a početkom pedesetih počeo je da radi za platu (polovinu nje su obezbeđivale uplate nacionalnih saveza iz Evrope). Centralni bord Fibe je 1950. ustanovio Nejsmitov trofej (Kanađanin Džejms Nejsmit izmislio košarku 1891) ali nije otišao dalje od toga...
Sve do 1964. nije se ništa preduzimalo po tom pitanju, a onda je Fiba osnovala Fond za pehar i za godinu dana zahvaljujući donacijama nacionalnih saveza skupila je 1.000 dolara. Dovoljno da se naruči izrada i ostalo je samo da se osmisli izgled pehara. Džons je hteo da to bude nešto jedinstveno.
Za vreme Panarapskih igara u Egiptu1965, dok je obilazio Luksor i Karnak sa čuvenom sekretaricom Fibe Ursulom Frank i egipatskim umetnikom Abdelom Azimom Ašrijem, Džonsu je sinula ideja onog trenutka kad je na vrhu drevnog stuba ugledao kameni cvet belog lotosa. Ašri je bio zadužen za dizajn. Ubrzo je napravnjen trofej od zlata, nazvan po Nejsmitu čije prezime je u osnovi ispisano na arapskom, latinskom, kineskom i egipatskim hijeroglifima. Originalni pehar se nalazi iza neprobojnog stakla u Kući slavnih u Springfildu (tu gde je Nejsmit izmislio košarku 1891), na univerzitetu na kojem je diplomirao i Vilijam Džons. Dok se šampionima sveta dodeljuju srebrne kopije.
U Stankovićevoj eri napravljen je novi, malo veći pehar, oplemenjen poludragim kamenjem, ali je zadržana stara ideja. Napravio ga je nemački zlatar Ginter Šebel. Osnova je od španskog ružičastog granita, vrh ima obim 21 cm, a osnova 47 cm. Težak je oko 9 kg. Na sredini je obavijen rotirajućim prstenom na kojem se nalazi deset polja gde je sa po dva predstavljen svaki od pet kontinenata, sa poludragim kamenjem koje odgovara bojama na olimpijskim krugovima: plavi topaz (Evropa), crveni garnet (Amerika), žuti citrin (Azija), crni oniks (Afrika) i zeleni hrisopraz (Okeanija).
Stari pehar, kao što je rečeno, pojavio se prvi put u Montevideu 1967. Već na narednom šampionatu, u Ljubljani 1970, naš kapiten Ivo Daneu je zagrlio „egipatski lotos” dok je dupke pun „Tivoli” klicao: Jugoslavija, Jugoslavija. Pehar mu je predao Egipćanin Vahbi, u prisustvu predsednika Organizacionog komiteta Staneta Dolanca. Tu zlatnu medalju košarkaši su posvetili predsedniku Titu za 78. rođendan.
Naš nacionalni tim je prvi osvojio novi pehar 1998. u Atini (Jugoslavija – Rusija 64:62), kada ga je Aleksandar Đorđević (današnji selektor) primio iz ruku predsednika Međunarodnog olimpijskog komiteta Huana Antonija Samarana. Četiri godine kasnije u Indijanapolisu, nakon jednog od najvećih preokreta u istoriji mundobasketa (Jugoslavija – Argentina 84:77 posle produžetka), tadašnji odlazeći predsednik Fibe Abdula Seje Moro predao je trofej našem kapitenu i junaku finala Dejanu Bodirogi (danas potpredsednik KSS i član Izvršnog komiteta Fiba-Evrope).
Naša reprezentacija je rekorder na svetskim šampionatima sa pet titula, jednom više od Amerike. Nejsmitov trofej su na najvišem stepeniku držali kapiteni, redom: Ivo Daneu (Ljubljana 1970), Krešimir Ćosić (Manila 1978), Dražen Petrović (Buenos Aires 1990), Aleksandar Đorđević (Atina 1998) i Dejan Bodiroga (Indijanopolis 2002).
Pehar je prethodnih nekoliko meseci bio na svetskoj turneji, a u maju je svratio i u našu zemlju. Tom prilikom nosili su ga i Đorđević i Bodiroga, da se podsete na slavne dane, a i da dobiju inspiraciju za posao koji ih čeka narednih godina.
Kada smo poslednji put osvojili Nejsmitov trofej, u srcu američke košarke (Indijana) Bora Stanković se povukao sa funkcije generalnog sekretara Fibe posle 26 godina. Pehar kome je i on ulio dušu bio mu je i najlepši poklon za odlazak u zasluženu penziju (mada je i danas, u svojoj 90. godini, aktivan na sastancima i kongresima Fibe).
Aleksandar Miletić
objavljeno: 31.08.2014.
.jpg)
