Izvor: RTS, 29.Mar.2015, 22:43 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Novi poraz Srbije
Fudbalska reprezentacija Srbije izgubila je u Lisabonu (2:1), i to na stadionu Benfike koji je ne tako davno bio "srpski". Njene šanse da se nađe na Evropskom prvenstvu reformisanog formata sada su istinski vrlo male.
Selektor jedne fudbalske reprezentacije ne može previše toga da uradi. Nema dovoljan broj treninga sa svojim izabranicima, tek nekoliko pred utakmicu par puta godišnje, ne >> Pročitaj celu vest na sajtu RTS << provodi dovoljno vremena sa njima, niti ono jedni sa drugima, kako bi se nametnuli željeni postulati igre. Nemoguće je uspostaviti nekakav identitet, a bez njega je jako teško igrati fudbal.
Potrebne su godine, bez preterivanja, da se tako nešto uradi. Radovan Ćurčić je imao tek nekoliko meseci. Dakle, to je u startu otpalo.
Ono što je ovaj Ivanjičanin mogao da učini pred utakmicu sa Portugalijom jeste da pokuša da "namesti glave" fudbalerima, odnosno da stvori takav mikroambijent u svlačionici, i u njenoj neposrednoj blizini, koja će dozvoliti igračima da budu opušteni u igri, ali i posvećeni i odgovorni. Ovo je teško kada je rezultatski pritisak izražen. A još je posebno teško kada igrate za Srbiju, zemlju u kojoj su očekivanja uvek grandiozna. Kao da smo u svemu ostalom prvi u svetu, a samo u fudbalu, eto, zaostajemo.
Sa striktno fudbalske strane, s obzirom da je mnogo lakše u jednom timu popraviti i eliminisati defanzivne nego ofanzivne nedostatke, mogao je da poradi i na tome. Ili da, uopšteno govoreći, vrati defanzivnu kompaktnost i čvrstinu među "orlove", jer je ona tragično falila u meču sa Danskom. Defanzivni aspekt igre je nešto što se može modifikovati u nekom relativnom vremenskom škripcu, kakav uvek postoji u reprezentativnom fudbalu.
I ono poslednje što može jedan selektor da uradi, u limitiranom rasporedu koji mu je dat, jeste da popravi i provežba prekide, ofanzivne i defanzivne. Ćurčić nije uspeo.
Srbija je delovala kao tim koji je sastavljen od 11 fudbalera, među kojima nema dvojice koji veruje u pozitivan rezultat u Lisabonu, a gol je primila iz prekida.
Pomoćna igra na korneru je pomerila srpsku zonu u kaznenom prostoru, zbog čega je Karvaljo ostao dovoljno usamljen da sa relativnom lakoćom glavom ugura loptu ispod ruke Stojkovića i u mrežu Srbije. Igrao se deseti minut, i ovo je bila prva ozbiljna akcija/prilika na utakmici.
Karvaljo je ubrzo morao da napusti teren zbog povrede, a zamenio ga je iskusni Žoze Fonte. Upravo je njemu, inače saigraču iz Sautemptona, Dušan Tadić proturio kroz noge pre nego što će šutirati pored leve stative portugalskog gola.
To je bilo u periodu u kome je Srbija pokušala da napadne. Kada bi uspela da se probije do završne trećine terena, to je obavezno radila preko leve strane, na kojoj su bili Tadić i Kolarov. Marković, koji večeras nije odigrao ni blizu svoje gornje granice mogućnosti, bio je bezopasan, često isuviše pozicioniran u sredini igrališta.
Portugalija je stajala u 4-3-3 formaciji (osim u poslednjim nekoliko minuta, kada je ušao Vilijam Karvaljo i kada je sistem bio 4-2-3-1), ali nijedan od igrača u toj najisturenijoj liniji nije bio napadač. Ovo je učinilo da sastav Fernanda Santoša, udobno smeštenog negde na tribinama, ne bude napadačkim akcijama. Dani se povlačio unutra kako bi primio loptu, što je ostavljalo prostor iza njega koji su napadali Ronaldo, Nani, pa i Koentrao, koji je igrao u manevru, umesto u poslednjoj liniji. Naravno, Ronaldo inače ima vrlo malo pozicionih zahteva kada igra za Portugaliju, tako da smo tokom utakmice mogli da ga vidimo na svim mogućim delovima terena. Tražio je loptu, nije je zadržavao i stalno se nudio u igri. Odavao je utisak motivisane staloženosti, prikladne za zvanično najboljeg fudbalera sveta.
U 29. minutu je sa fine udaljenosti odapeo jedan od onih svojih udaraca zbog kojih golmani i zakoni fizike mole za milost, ali je Stojković uspeo da ukroti loptu koja bi, u suprotnom, završila pod njegovom prečkom. Opet je Ronaldo, dva minuta kasnije, razgrnuo Bastu i Ivanovića, ušao do pred sam peterac, ali je njegov povratni pas presečen.
Srbija je bila neubedljiva. Radosav Petrović je upao u tim umesto Gudelja kako bi se izbalansirao srpski vezni red i kako bi lopta brže tekla od naših centralnih bekova i bekova do prednje linije. To je bila zamisao, ali jedna koja se nije obistinila na terenu. Aleksandar Mitrović lopti skoro da nije ni prišao.
Na drugoj strani, previše je prostora ostavljeno Portugalcima, koji su to koristili za udarce sa distance. Ljajić nije uspeo mnogo toga večeras, osim da dovije žuti karton zbog infantilnog koškanja sa Koentraom.
Ipak, prvi značajniji napad nastavka utakmice dogodio se dok su fudbaleri u belim dresovima imali loptu u nogama. Konfuziju u linijama Portugalije, prouzrokovanu ležanjem Mutinja na terenu, iskoristili su Kolarov i Tadić, koji su izigrali nasukanog Bosingvu. Ovaj drugi je onda sa boka ubacio loptu u kazneni prostor protivnika, a ona je tamo sletela na glavu Mitrovića. Posle toga, međutim, ona je završila preko prečke.
Ritam meča, osim u određenim intervalima - retkim intervalima - bio je vrlo nizak. Jasno je kome je to odgovaralo, a samim tim je jasno i ko je bio dovoljno dominantan da ga nametne.
A onda - šok! Srbija je izborila korner, tačnije to je uradio Aleksandar Kolarov. Nakon ubačaja, lopta je stigla do zaboravljenog Matića koji prelepim volej udarcem postiže toliko željeni i toliko potrebni gol za Srbiju. Momentum je konačno bio na našoj strani. Ali, avaj...
Portugalija je u 63. minutu istrčala jednu polukontru, koja zaista nije morala da bude previše opasna, sve dok Mutinjo nije odigrao pas za Koentraa. Lopta je prošla nekoliko naših defanzivaca i savršeno se smestila na stopalu fudbalera madridskog Reala. Domaćin je ponovo imao prednost, i ovoga puta ona je bila konačna.
Odgovor Ćurčića bilo je vađenje iz igre Lazara Markovića, odnosno ubacivanje Filipa Đuričića. Ovo je značilo, posebno sa defanzivnim obavezama sputanim i umornim Bastom, da su „orlovi" ostali potpuno bez ofanzivne širine. To je šteta, posebno jer je Kvarežma zamenio povređenog Koentraa, a on nikako nije igrač veran defanzivnim zadacima. Možda je zbog toga srpski selektor Tadića zamenio Tošićem, koji je otišao na tu desnu stranu (Srbija je igrala 4-2-3-1).
Srbija je zapretila petnaestak minuta pre kraja, kada je sa ivice kaznenog prostora Petrović šutirao direktno u ruke Ruija Patrisija.
Poslednji potez Radovana Ćurčića bio je onaj koji je bilo lako predvideti - Petar Škuletić. On je zamenio Adema Ljajića, što jasno ukazuje da je Srbija u poslednjih sedam ili osam minuta igrala sa dva napadača, u konvencionalnoj 4-4-2 formaciji.
Ali, efekta nije bilo. Ritam je samo nastavio da pada, a sa njim i nade fudbalera Srbije. Evropsko prvenstvo, razvodnjeno do maksimuma, ono na koje će ići pola Evrope (bukvalno pola Evrope), je jako daleko.
Pogledaj vesti o: Fudbal
.jpg)
