Izvor: Blic, 17.Sep.2014, 20:18 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Festival u Torontu najavio favorite za nagradu Oskar
Nagradu publike (ujedno i jedinu zvaničnu nagradu) 39. Filmskog festivala u Torontu (4-14.9) osvojila je britanska drama „The Imitation Game” norveškog reditelja Mortena Tilduma o životu kompjuterskog pionira i kriptografa, homoseksualca Alana Tjuringa sa Dominikom Kamberbačem i Kirom Najtli u glavnim ulogama.
Na drugom mestu, po oceni gledalaca, našla se šarmantna nepretenciozna romantična drama „Learning To Drive” Isabel Kušet sa Patrišom Klarkson u ulozi njujorške >> Pročitaj celu vest na sajtu Blic << spisateljice koja uzima časove vožnje od instruktora Sika (Ben Kingsli) ne bi li skrenula misli od svog propalog braka. Treće mesto pripalo je dramskoj komediji „St. Vincent” o nepristojnom i zlovoljnom vijetnamskom veteranu (sjajni Bil Mari) koji se sprijateljuje sa dečakom razvedenih roditelja.
Za razliku od drugih festivala koji svoj prestiž zasnivaju na nagradama stručnog žirija, TIFF se ponosi činjenicom da njegovog pobednika biraju gledaoci. Međutim, i tako odlučena nagrada može da bude pouzdani nagoveštaj tendencija u sezoni lova na Oskara. Prošle godine pobedio je film „12 godina ropstva” (ispred
Ocena kritičara
U anketi sprovedenoj među 40 kritičara koji su pratili TIFF najbolje ocenjen igrani film je nemački „Phoenix” Kristijana Pecolda sa Ninom Hos u ulozi žene koja je preživela koncentracioni logor i želi da se vrati starom životu od pre rata. Slede „Nightcrawler” (SAD), „The Duke of Burgundy” (Velika Britanija) i dva švedska filma: „Force Majeure” i osvajač Zlatnog lava „A Pigeon Sat on a Branch Reflecting on Existence”.
komercijalnije „Gravitacije”) a od osnivanja festivala najbolji na Torontu su imali preko 100 nominacija i 40 osvojenih Oskara.
Budući da su u poslednjih devet godina osam ostvarenja nagrađenih Oskarom za najbolji film prikazana u Torontu, kritičari su pomno pratli ovogodišnji program (393 filma iz celog sveta) ali nisu mogli da se usaglase oko apsolutnog favorita koji bi zasenio sve. Ako se uzmu u obzir i dosadašnji hitovi iz Berlina, Kana i Venecije („Grand Budapest Hotel”, „Boyhood”, „Foxcatcher”, „Mr. Turner”, „Maps to the Stars”, „Clouds of Sils Maria”, „Birdman”, „99 Homes”), pobednik sa Sandensa („Whiplash”) i potencijalni biseri koji tek stižu u bioskope - „Gone Girl” Dejvida Finčera, „Inherent Vice” Pola Tomasa Andersona, „Unbroken” Andželine Žoli, „Interstellar” Kristofera Nolana ... - trka za Oskara je više nego neizvesna.
Osim biografije o Alanu Tjurnigu, ovacije oduševljenja u Torontu izazvao je i Edi Redmejn kao Stiven Hoking u „The Theory of Everything” Džejmsa Marša.
Zapažene uloge ostvarili su i Džejk Džilenhol, jezivo moćan kao sociopata koji juri za vestima u „Nightcrawler”; Robert Dauni Džunior za izuzetno preciznu izvedbu advokata strvinara koji traga za izbavljenjem („The Judge”) i Tobi Megvajer kao šahovski velemajstor Bobi Fišer („Pawn Sacrifice”).
U kategoriji najbolje glumice bila je nešto manja gužva. Najubedljiviji utisak ostavila je Ris Viderspun kao spisateljica koja je sama krenula na pešačenje dugo 1800 km kako bi se oporavila od ličnih tragedija u inače sporom filmu „Wild” Žan-Mark Valea („Poslovni klub Dalas”).
Ako verujete u legendu da Akademija voli glumce koji poružne i „očvrsnu” za ulogu, onda je (neprepoznatljiva) Dženifer Aniston glavna kandidatkinja u liku preplašene, napaćene i ozbiljno bolesne Kler za koju se, kako je sama priznala, „fizički i mentalno raspala” u filmu „Cake” Danijela Barnza.
Kao favoriti iz senke istakli su se „Men, Women and Children” Džejsona Rajtmana, svojevrsna ažurirana verzija „Američke lepote” za eru Interneta sa Dženifer Garner, Adamom Sendlerom, Rouzmari Devit i Džurdi Grir u glavnim ulogama i „Black and White” Majka Bajndera o teškoj borbi za starateljstvo nad devojčicom meleskinjom između deke (Kevin Kostner) sa mamine i bake (Oktavija Spenser) sa tatine strane.
.jpg)
