Izvor: B92, 24.Mar.2011, 15:40 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Šta fali Kliničkom centru?
Operacije ekstremno gojaznih pacijenata zaživeće u potpunosti u Kliničkom centru Srbije oko 20. maja, predviđeno je i otvaranje nacionalnog centra za lečenje tumora kože, a u budućnosti se očekuje osnivanje onkološkog instituta. Ove novine u razgovoru za „Politiku” najavio je docent dr Đorđe Bajec, direktor Kliničkog centra Srbije, ustanove kroz čije hodnike dnevno prođu desetine hiljada pacijenata.
Na prozivke novog ministra zdravlja dr Zorana Stankovića >> Pročitaj celu vest na sajtu B92 << da treba smeniti direktore ustanova u kojima su lekari hapšeni zbog korupcije, dr Bajec kaže da ne misli da je to pravo rešenje.
To bi, kaže, značilo da bi trebalo smeniti, na primer, tri direktora Instituta za neurohirurgiju.
"Ako na taj način krenemo sa smenjivanjima, nećemo imati nijednog neurohirurga. Takva vrsta odgovornosti nije dobra, jer ni ja ne mogu da budem odgovoran za ponašanje 7.000 zaposlenih u KCS-u. To je isto kao kada bi gradonačelnik Beograda morao da daje ostavku posle svakog džeparenja u autobusu GSP-a. Ili ako bi ministar zdravlja morao posle svake prozivke da je najodgovorniji za nešto, davao ostavku. Najbitnije je što se borimo protiv korupcije i što prijavljujemo svaki slučaj. Naša interna kontrola ne može da se preruši u pacijente i da kontroliše ko traži novac", rekao je dr Bajec.
Ponosan je na uvođenje takozvanih algoritama, odnosno protokola lečenja u rad KCS-a, na osnovu koga zaposleni sprovode lečenje pacijenata. To je, kako kaže dr Bajec, abeceda rada svakog zaposlenog, a počeli su da je primenjuju od početka godine.
"Pravila postoje kao u slučajevima kada avion sleće i poleće sa piste. Ako se medicinari pridržavaju procedura koje je pisalo oko 400 stručnjaka, biće sve u redu, a ako dođe do odstupanja, zasedaće konzilijum koji će razmatrati postupke tog doktora. Uspeli smo da smanjimo liste čekanja za kardiohirurške operacije, pa se sada za ugradnju bajpasa čeka dva do tri meseca. Neophodna je revizija lista čekanja u svim ustanovama, da nekoliko lekara obilazi pacijente i vidi u kakvom su stanju, kao i da se proveri zašto neki pacijenti neće da se leče recimo u Nišu, a hoće samo na Dedinju", kaže dr Bajec.
U KCS-u postoji manjak od hiljadu sestara i lekara specijalista, a na najave novog ministra zdravlja da treba preraspodeliti kadrove u zdravstvu, Bajec ističe da je to dobra ideja – ali teško je sprovesti u praksi.
"Možda se sa ulice ne vide promene nabolje, ali dobro je da pacijenti primećuju boljitak. Od sopstvenih sredstava uradili smo mnogo na poboljšanju uslova boravka u KCS-u. Mogli smo da kupimo luksuzne automobile ili da sređujemo kabinete, ali to nismo uradili, već smo sredstva usmerili u uređivanje intenzivnih nega i operacionih blokova na odeljenjima vaskularne i kardiohirurgije, Urgentnog centra, GAK-a, kao i Prve hirurške klinike gde više od 20 godina gotovo ništa nije ulagano. Planiramo da renoviramo i intenzivnu negu na neurohirurškoj klinici, ali pre toga mora da se sanira krov na toj zgradi koji prokišnjava", rekao je direktor najveće zdravstvene ustanove u Srbiji.
U najlošijem stanju su zgrade urologije, Infektivne klinike i Instituta za plućne bolesti, i mnogi problemi u tim objektima ne mogu da čekaju kraj rekonstrukcije KCS-a i preseljenje u novu zgradu.
Doktor Bajec smatra da oni nisu prava adresa na kojoj treba tražiti informacije o završetku kompletnog sređivanja najveće medicinske kuće na Balkanu i prognozirati kraj radova, jer posao oko toga vodi Ministarstvo zdravlja.
"Znam da je Infektivna klinika u zapećku, ali su nam vezane ruke da nešto više uradimo zbog planirane rekonstrukcije. Dobro je to što je raspisan tender za obnovu krova i fasade Urološke klinike, što će beogradske vlasti da finansiraju, jer je situacija takva da deo betona može da padne i povredi nekoga. Dobili smo naznake da će Ministarstvo zdravlja uložiti oko 20 miliona dinara za uređivanje prostora u tom objektu koji će se koristiti za transplantacije bubrega", dodao je dr Bajec.
Bilo je dosta priča da će se nekoliko objekata KCS-a, po iseljenju u novi objekat, izdati ili prodati u bescenje, ali dr Bajec naglašava da postoji nekoliko ideja o tome i da ne odlučuje KCS šta će se dešavati sa tim zgradama.
Jedna od ideja je da se objekat Infektivne klinike preda republici na korišćenje, a zatim da se tu napravi Biomedicinski centar, za šta su zainteresovani Ministarstvo nauke i Medicinski fakultet.
Postoji i solucija da se Ministarstvo zdravlja preseli u zgradu Urološke klinike.
"Kada je reč o dopunskom radu, mi smo napravili velike elaborate o tome i pridržavamo se propisa. Čuli smo da će sada sve to pasti u vodu jer Ministarstvo zdravlja planira da donese izmenu nekih propisa. Malo je pacijenata, osiguranika RZZO, koji su tražili usluge u okviru dopunskog rada, uglavnom su to stranci. Mislim da ne bismo smeli da dozvolimo da izgubimo pacijente iz Republike Srpske i Crne Gore, koji će se onda okrenuti nekim drugim tržištima", smatra prvi čovek KCS-a.
Izjava lekara iz koronarne jedinice Urgentnog centra da ovo odeljenje gde se leče srčani bolesnici liči na ratnu bolnicu i da imaju mnogo veći broj pacijenata od predviđenog, pa da neki leže i u hodnicima, dr Bajeca nimalo ne čudi, čak smatra da to pokazuje predanost rada njihovih medicinara.
Nijednog pacijenta nisu vratili, kaže on, pa rade sa kapacitetima od 300 odsto.
"Primamo ih da legnu i na ćebe na podu, samo da budu zbrinuti. Da bi se problem rešio, treba napraviti reorganizaciju koronarnih jedinica na nivou cele Srbije. Možda treba tražiti rešenje u tome da Vojnomedicinska akademija ne radi hitan prijem samo sredom da bi njih rasteretila, ali i da dežuraju svakodnevno kliničko-bolnički centri", naglasio je dr Bajec.
Na pitanje novinarke "Politike" da li želi da u toku karijere bude ministar zdravlja, dr Đorđe Bajec kaže da smatra da za to mesto postoje i drugi kandidati, a da bi on bio zadovoljan da dobije još jedan mandat rukovođenja KCS-om, da bi završio sve započete poslove.
"Za dve godine rukovođenja ovom ustanovom mnoge stvari sam doveo u red i dobro je da poslujemo na pozitivnoj nuli. Imamo nekoliko miliona evra koje smo uspeli radom i štednjom da sačuvamo, a koje ne trošimo neplanski. Recimo, tender za nabavku lekova bio je 380 miliona dinara, a nabavili smo ih za 215. Bitno mi je da su i međuljudski odnosi u kući na dobrom nivou", dodao je dr Bajec.
.jpg)
