Izvor: BKTV News, 05.Jan.2017, 18:02 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Sutra je Badnji dan:Dobro veče, Čestit Božić i Badnje veče!
Dan uoči Božića, 6. januar se zove Badnji dan. Naziv je dobio po tome što se tog dana seče badnjak tj. Božićno drvo i unosi u kuću.
Sa ovim danom već počinje Božićno slavlje. Rano ujutru se kreće u šumu po badnjak, a u gradovima se uglavnom kupuje, loži se vatra i peče pečenica. Žene u kući mese kolače i torte i pripremaju trpezu za Božić.
Simboli Badnje večeri i Božića u našim domovima – slama, novčići, orasi, tamjan - su simboli jasli >> Pročitaj celu vest na sajtu BKTV News << u Vitlejemskoj pećini, zlato kojim je darivan Bogomladenac. Orasi u slami i u uglovima sobe simbolišu da Bog vlada nad sve četiri strane sveta. Kađenje doma je simbol smirne i tamjana kojima je takođe darivan Isus na rođenju.
Badnjak, što je kod nas mlad cerić ili hrastić, predstavlja grane kojima je Josif založio vatru po Isusovom rođenju. To je i simbol Isusa Hrista koji je u naponu svoje snage, silom svoga Božanstva, raskinuo lance ropstva grehu, preporodio čoveka i u njemu razbuktao plamen ljubavi prema dobru, vrlini – prema Bogu, najvećem dobru, omogućivši mu spasenje od greha, zla i večne smrti – smrti duhovne, kao što i mlad cerić, odnosno hrastić, silinom svojom razbuktava vatru na ognjištu, a jarkim plamenom svojim obasjava sve uglove domova naših. Badnjak nagoveštava i drvo Krsta Hristovog.
Pored mnoštva različitih običaja, koji valja da se ispoštuju na ovaj dan, ima nešto što bez obzira na kraj važi za sve delove Srbije.
Naime, veruje se da je za kuću dobro da se badnjak seče ka istočnoj strani, kao i da se iz najviše tri udarca sekirom mora odlomiti. Ono što sekira ne preseče iz tri udarca, mora se rukama odlomiti, uvrtanjem ili čupanjem. Ko ovakav badnjak unese u kuću, cele godine će mu sve ići od ruke!
Polazak u šumu nekada se obeležavao i tako što se pucalo iz pušaka i prangija. Ovaj običaj bio je bitan kako bi se pucnjima uplašili vukovi i medvedi koji bi eventualno došli na obod šume u potrazi za hranom.
Na Badnji dan porodica se okuplja za istom trpezom. Kompletna priprema za Božić se ustvari obavlja zajednički. Najpre se žene i muškarci razdvoje pre podne zbog drugačijih poslova, a potom posle ručka svi zajednički učestvuju u pripremanju večere i svega što je neophodno za sutradan – Božić.
To veče je svojevrsni pomen precima, kojima mnogo dugujemo, ali je i podsećanje na to koliko je važna porodica i sloga u njoj. Zato tog dana svi imaju tradicionalnu zajedničku večeru na kojoj se okupljaju svi članovi porodice.
Ukoliko možete stavite malo slame na pod, prekrijte stolnjakom, poslažite divne posne đakonije i uživajte u badnjačkoj večeri pričajući vašoj deci divne biblijske priče o rođenju Spasitelja, o zvezdi vodilji i tri mudraca sa Istoka. Interesantan je značaj tradicionalnog jelovnika tokom Badnje večere. Мnogobrojni običaji se tiču i izvesnih jela koja se moraju ili ne smeju jesti, jer svako od njih ima izvesno simboličko značenje.
Od jela se sprema tucani pasulj, kiseo kupus, pita od oraha ili višanja, salate od rotkve i riba. U boljevačkom okrugu, sa ove večere ne sme da izostane ni pečena bundeva, koja se jede kako deca preko godine ne bi imala kraste na glavi. Ovaj običaj vremenom se proširio i u druge krajeve. Sa trpeze za Badnje veče ne bi trebalo da izostane med, koji se jede sa orasima, a posle Badnje večeri se u kući čuva kao lek.
Zanimljivo je da se prema narodnom verovanju, orah jede samo za Badnje veče, dok se ostalih dana Božića ne dira, kako se ne bi patilo od čireva.
Verovanje koje je poteklo od indogermanskih naroda svedoči o tome da je pasulj omiljeno jelo za duše pokojnika. Na taj način se, tokom Badnje večeri, uspostavlja simbolička veza sa našim precima, koji upravo preko jela dospevaju u vezu sa svojim naraštajima, dajući im snagu i podstičući prosperitet.
Jedan od običaja u vezi sa pićem za trpezom, jeste da se rakija i vino ne smeju popiti, odnosno sud ne sme da ostane prazan, a poslednja čaša se vraća natrag. Kako vino simboliše krv, sa stola ne sme da se prosipa niti baca.
Za vreme jela ne ustaje niko, ukućani čekaju jedni druge, i tek kada svi završe ustaje se istovremeno, što prestavlja simbol sloge i jedinstva porodice.
.jpg)
