Izvor: SrbijaDanas.com, 13.Nov.2023, 15:41

Teška sudbina NARODNE pevačice - Oba braka su bila tragična, želela je da SKOČI S MOSTA SA DECOM, a umrla je u Beogradu u velikom bolu

Poznata je kao interpretatorka narodnih pesama, a malo ko zna da je njen život bio potresan i težak

 Čuvena interpretatorka crnogorskih narodnih pesama Ksenija Cicvarić koja je preminula 11.februara 1997. godine, ostavila je neizbrisiv trag u narodnoj muzici, ali malo ko zna koliko je njen život bio i potresan i težak.

Rođena Podgoričanka život je posvetila podjednako porodici i pesmi, ali članovi njene porodice nikad nisu izlazili u javnost >> Pročitaj celu vest na sajtu SrbijaDanas.com << i govorili o životu "Slavuja sa Ribnice", kako su joj tepali sugrađani, a kasnije i mediji.

Rođena je u porodici Radivoja Bracovića, u Podgorici, 1926. godine. Talenat za pesmu nasledila je od majke Simone koja je izuzetno lepo pevala. Kao mala često se kupala na reci Ribnici i po povratku kući, u sumrak, dok su Podgoričani zalivali bašte, počela bi da peva tako lepo i glasno da su svi izlazili na ulice i pitali se ko to peva. Kad su otkrili da je to "mala Radivojeva", prozvali su je "naš slavuj sa Ribnice".

Ksenijina velika želja je bila da školuje glas. Međutim, otac joj nije dozvolio i upisala je Radničku školu. Imala nekoliko braće i sestara koji su poginuli u bombardovanju Podgorice u Drugom svetskom ratu. Nažalost, tada je i Ksenija stradala jer se građanstvo krilo u pećinama Morače i Ribnice i kada je pala jedna bomba u blizini, ona je obnevidela. Srećom, tu se našao jedan italijanski lekar koji je odmah intervenisao i spasio je od doživotnog slepila.

Krajem rata, u begu, izgubila je oca i nikada nije pronašla njegov grob.

- I tu nije bio kraj njenim mukama. Krećući se kroz Hrvatsku, uhvatile su ih ustaše! Onoga koji je Kseniju vukao za kosu, vodeći je na klanje, srećom je umilostivio njen brat koji mu je dao jedan ukradeni pištolj i očevo prstenje. Brzo su pobegli i dokopali se Slovenije, pa Austije. Negde na pet, šest kilometara od austrijske granice zbeg je zaustavljen. Rečeno im je da su engleska vojska i partizani sklopili dogovor da se sve izbeglice vrate u Podgoricu i da im se neće desiti ništa. Toliko bola za mesec dana retko ko bi izdržao. Kada su se vratili, odmah su i brata i nju uključili u raščišćavanje bombardovane Podgorice, pričao je Ksenijin sin, prenosi portal "Nina".

Nakon rata udala se za pilota JAT-a, dobili su dvoje dece, ali njihova sreća kratko je trajala. Njen muž, informbirovac, morao je da pobegne. Kasnije su saznali da je uhvaćen i da je u logoru, ali nikakve informacije više nisu imali. Ksenija je ostala sama, sa dvoje dece, na ulici. Pobegla je u Makedoniju.

- I Makedoniju je morala da napusti zbog devera, mog strica, koji je bio ministar za šumarstvo i kao komunista nije smeo da dozvoli da žena njegovog brata informbirovca bude tu, jer mu je to smetalo u političkoj karijeri. I pored sjajnog odnosa sa svekrvom i svekrom, majka je morala da napusti Makedoniju. Morala je da se vrati u Podgoricu, u atmosferu do te mere očajnu da je na tom putu, prelazeći Peć na Kosmetu, htela da se ubije zajedno sa nama, decom. Htela je da skoči sa mosta u Sitnicu i da završi sa tolikim mukama koje su nju, kao mladu ženu, snašle. Ona je od rane mladosti bila izložena nesvakidašnjim životnim problemima koje nekoga ne zadese ceo život, a nju su stigli za nekoliko godina. Srećom, jedan prolaznik je naišao i otrgao nas od smrti - ispričao je njen sin Duško u jednom intrvjuu.

Po povratku u Podgoricu radila je najteže poslove. Sa majkom je prala vojnički veš da bi dobijala kupone za hranu. Čistila je i podgoričku Opštinu. Nije se libila da radi bilo koji posao, samo da prehrani decu. Pesma joj je bila jedini izlaz, jer je tu pronalazila svoj mir. Otvaranjem Radio Titograda počela je da snima narodne pesme sa orkestrom.

Kako godinama nisu imali informacije o Ksenijinom mužu, mislili su da je poginuo u logoru. Shvativši da u vaspitanju dece treba i "muška ruka", odlučila je da se preuda za Miloja Cicvarića iz Čačka, koji je takođe bio pilot. Taman kad je pomislila da je došlo srećnije vrijeme za nju i njenu porodicu, desila se još jedna, možda i najveća nesreća u životu svake žene. Dva dana posle rođenja sina Žarka, šestogodišnji sin Vladimir gine ispred zgrade u sabraćajnoj nesreći!

Posle svega tražili su premeštaj za Beograd gde je nastavila pevačku karijeru. Posle smrti drugog muža naglo je obolela od astme. Počela je teško da diše i povukla se sa muzičke scene. Februara 1997. godine završila je u bolnici, umrla je iste godine u februaru.

Nastavak na SrbijaDanas.com...